Pastor: Neko slavi prisajedinjenje, a ja ga obeležavam

24 Nov 2012

Strah od autonomije Vojvodine je u stvari strah od slobode

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je danas da današnji dan, kada se obeležava 94 godine od prisajedinjenja Vojvodine Srbije, neko verovatno slavi, a on ga samo obeležava.

“Da se isti događaj može slaviti i obeležavati, a da to ne razdvaja nego povezuje, potvrda za to je istorija zajedničkog života u Vojvodini”, rekao je Pastor na svečanoj sednici Skupštine Vojvodine.

Dodao je da on lično, pripadnici njegove nacionalne zajednice današnji dan današnji dan samo obeležavaju a ne slave.

“Neki sigurno i slave današnji dan. Ja lično i pripadnici moje zajednice i možda još neki sugrađani, koji smo bili na gubitničkoj strani nakon Prvog svetskog rata, mi samo obelezavamo. Ne samo zato što su Mađari, Nemci i drugi bili isključeni iz odlučivanja tokom Velike narodne skupštine 1918. godine”, kazao je Pastor.

Dodao je da je nova realnost u Vojvodini zaključena Trijanonskim sporazumom iz 1921. godine, koji je “crni dan za neke od nas”, kao posledica niza loših odluka Autro-Ugarske.

Podsetio je da su vrlo brzo nakon Velike narodne skupštine, 1. decembra 1918. godine, telegramom iz Beograda ukinuti organi Vojvodine, u šta su se, kako je rekao, razočarali i tadašnji radikali.

Pastor je rekao da je koncept autonomije Vojvodine od strane različitih političkih struktura bio predstavljen kao koncept separatizma kroz istoriju.

“Strah od autonomijn Vojvodine je u stvari strah od slobode, strah od modernosti, strah od autonomnog građanina. Dok god se pitanja decentralizacije i regionalizacije ne definiše kroz ustav, nema evropske Srbije. Autonomija Vojvodine je mera slobode dostojanstva i slobode svih građana Srbije”, poručio je Pastor.

“Srbija neguje državnost, a Vojvodina svoju autonomnost. Ta ista Vojvodina koju je Vasa Stajić video kao Švajcarsku na istoku”, rekao je Pastor.

On je ocenio da su u ovom delu Evrope formriane zakasnele nacije, koje živeći prekjuče, nemaju vremena da žive za danas. “Naša prošlost je često neizvesnija od budućnosti”, kazao je Pastor i založio se za “demistifikovanje politika organizovanog zaborava”.

Pajtić: Vojvodina nikada nije bila država u državi

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je danas da ideja Vojvodine nikada nije bila ideja države u državi, već ideja zajedničkog života.

“Autonomija Vojvodine se zasniva ne na slabijoj nego na jačoj Srbiji. Na Srbiji u kojoj svi znamo koliko je sedam od 100. Odnos Srbije prema Vojvodini je odnos Srbije prema samoj sebi”, rekao je Pajtić na svečanoj sednici Skupštine Vojvodine.

Poručio je da se na ideji Vojvodine ne smeju praviti političke podele, već se mora učiti iz bogate istorije ovog prostora.

Pajtić je rekao da se u Srbiji mora prestati sa praznim nacionalističkim frazama i okrenuti modernosti i budućnosti.

Nikolić: Nema granice između Srbije i Vojvodine

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas u Novom Sadu da niko ne sme da ugrozi ustavnu autonomiju Vojvodinu, ali ni da povredi Ustav Srbije skrivajući se iza navodnih interesa Vojvodine

“Nema granice između Srbije i Vojvodine. Oni koji je crtaju neka izgube olovku i prestanu da svađaju narod”, rekao je Nikolić na svečanoj sednici Skupštine Srbije.

Dodoa je da je Vojvodina u Srbiji i da je ravnopravna ili “čak možda malo ravnopravnija od moje Šumadije”.

“Sumnjam u dobre namere onih koji danas šire neslogu u Vojvodini. Samo nam još treba nesloga u Vojvodini, kao da ni jednu drugu muku nemamo. Vojvodina neka ide napred i neka sa sobom povuče i celu Srbiju”, poručio je Nikolić.

On je dodao da nema povratka na autonomiju Vojvodine kako je ona bila definisana Ustavom SFRJ iz 1974. godine.

“Ustav iz 1974. godine bio je separatistički i bio je idejno-pravni okvir za secesiju Kosova”, ocenio je Nikolić.

LSV: Obeležiti i druge značajne datume iz istorije Vojvodine

Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskom parlamentu Branislav Bogaroški izjavio je danas da je lepo što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas posetio Skupštinu Vojvodine, ali je poručio da Vojvodina ne može biti tema samo u predizbornim kampanjama i o obeležavanju godišnjica.

“Stvarni odnos prema Vojvodini pokazaće se sledeće nedelje u Skupštini Srbije, glasanjem ili neglasanjem za vojvođanske amandmane na Predlog zakona o budžetu, glasanjem ili neglasanjem za poštovanje ustava”, rekao je Bogaroški novinarima u pokrajinskom parlamentu.

Dodao je da njegova stranka očekuje od predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora da vodi racucna o tome da se obeleže i drugi značajni datumi iz istorije ove pokrajine, poput Majske skupštine iz 1848. godine, odluka nakon Drugog svetskog rata iz 1945. godine i donošenja Ustava SFRJ iz 1974. godine.

“Sve su to važni datumi koji su obeležili istorijski razvoj Vojvodine, baš kao i Velika narodna skupština iz 1918. godine, koja je donela odluku o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji”, kazao je Bogaroški.

 

Ovo je prvi put da je održana svečana sednica kojom je obeležena godišnjica Velike narodne skupštine u Novom Sadu.

Posle kraja Prvog svetskog rata, u Novom Sadu je 25. novembra 1918. godine Velika narodna skupština Srba, Slovaka, Bunjevaca i drugih Slovena jednoglasno donela odluku kojom se Banat, Bačka i Baranja prisajedinjuju Kraljevini Srbiji.

Identičnu odluku o prisajedinjenju Srbiji donela je, dan ranije, Sremska skupština u Rumi.

Poslanici za Veliku narodnu skupštinu u Novom Sadu birani su tako da je na svakih hiljadu stanovnika dolazio jedan, a od 757 poslanika biranih u 211 opština bilo je 578 Srba, 62 Slovaka, 39 Hrvata, 21 Rusin, šest Nemaca i jedan Mađar. Zli jezici bi kazali da je odluku o prisajedinjenju u stvari doneli predstavnici manje od 30 odsto tadašnjih stanovnika Vojvodine. A oni još zlobniji – da je Vojvodina tada zapravo postala ratni plen Srbije. I to ostala i do dana današnjeg…

 (Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!