Pastor: Na delu je pokušaj umivanja fašizma i revizije istorije

09 May 2013

U Srbiji je često na delu pokušaj prevrednovanja prošlosti i njena relativizacija,

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je danas, povodom Dana pobede nad fašizmom, da je još uvek neretko na delu “umivanje i prolepšavanje” fašizma, kao i pokušaji revizije istorije.

“Metod je jednostavan: fašizam se čisti od suštinskih odrednica i svodi na ekstremizam. Na taj način se fašizam normalizuje, stvara se utisak da je jedini problem njegov ekstremizam, i onda se protivnici fašizma, koji tobož ‘ekstremno’ zagovaraju njegovu zabranu, ‘u ime demokratije’ izjednačavaju sa njim. I nakon toga bi valjda trebao slediti, očekivano, sledeći korak – rehabilitacija fašističkih ideja, ideologija i praksi”, rekao je Pastor na Svečanoj akademiji u Skupštini Vojvodine.

Dodao je da se nikada ne sme zaboraviti da je borba protiv fašizma značila ne samo rat do vojne pobede, već rat za bolje društvo, nepomirljiv obračun sa fašističkim sistemom vrednosti, njegovo puno i trajno iskorenjivanje.

“Jedna od posledica prevrednovanja prošlosti je i neretko samoisključenje Srbije iz tabora pobednika u Drugom svetskom ratu. Paradoksalno je da se 68 godina po završetku Drugog svetskog rata čuju zvanične izjave da se naša pobeda još uvek nije isplatila i da Srbija još uvek nije dobila pravednu nagradu. Kao da je obračun sa fašizmom i civilizacijsko pozicioniranje stvar nagrade, isplativosti, podnošenja računa i docnje u njegovom izmirivanju”, kazao je Pastor.

On je ocenio da nas životno iskustvo uči da se prošlost često zamišlja po meri dnevnih ideoloških potreba.

“Stvara se uverenje da je sve podložno vrednosnoj reinterpretaciji, da je istorija skup proizvoljnih poluznanja i da ima onoliko istorija koliko danas u Srbiji ima političkih stranaka i dnevnopolitičkih potreba”, rekao je predsednik Skupštine Vojvodine.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je često na delu pokušaj prevrednovanja prošlosti i njena relativizacija, kao i pokušaj izvlačenja događaja Drugog svetskog rata iz jedino mogućeg, prošlog istorijskog konteksta i davanja ocena o “mogućnostima” koje se nisu desile i “pametnijem ponašanju” kojeg nije bilo, kao pravim istorijskim izborima u datom trenutku.

“I onda se, sa aspekta potreba savremene ideologije, tumači Drugi svetski rat, onako kako bi današnji tumači želeli da je bilo. Nezadovoljni što je bilo drugačije, objašnjenja traže u različitim vrstama zavere”, istakao je Pastor.

Ocenio je da se u Srbiji desilo suočavanje sa prošlošću “samo na jedno oko”, nedovoljno iskreno, “žmureći, kroz pomalo ružičastu, romantičku prizmu posmatranja i sećanja”.

Pastor je postavio i pitanje odgovornosti savremenika prema događajima iz Drugog svetskog rata, kao i da li postoji svest o značenju određenih zbivanja, da li postoji elita koja razume postojeći kontekst i ima sposobnost predviđanja, koja bi vodila ispravnom zaključivanju o mogućim posledicama.

Prema njegovim rečima, kraj Drugog svetskog rata je doneo i stvorio uslove legitimacijske osnove Autonomne Pokrajine Vojvodine, kada su stvoreni osnovi za konstituisanje autonomne političke zajednice, koja je kao deo Srbije, ali istovremeno i u temeljima jugoslovenskog federalizma, doživela istorijski neponovljiv civilizacijski, ali i modernizacijski iskorak tokom trajanja SFR Jugoslavije.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!