Pasoš Hrvatske postao tražena roba

31 Oct 2013

Zakoni nekih novih članica EU, poput Hrvatske, omogućavaju državljanstvo i građanima koji ne žive u toj zemlji. Tako će broj građana EU postati veći za Hrvate iz BiH ili Srbije, ali i mnoge Bugare i Rumune

„Ja se nikada nisam u potpunosti smatrala Hrvaticom, zapravo sam više Bosanka“, priča Ema Pečenković iz Bihaća. „Odluka da podnesem zahtev za hrvatsko državljanstvo bila je racionalna, a ne emotivna. Mogu da živim sa tim“, kaže Ema za DW. Ona je ćerka bosanske Hrvatice i zato će verovatno i dobiti hrvatsko državljanstvo. A onda može sanjati o boljoj budućnosti, budući da su šanse za pronalaženje posla u BiH male. Završila je studije ekonomije i već tri godine bezuspešno traži posao. „Možda ću tražiti nešto u Hrvatskoj, možda i dalje u Austriji ili u Nemačkoj. To još ne znam. Ali sad je najvažnije da se na neki način osiguram“, kaže Ema.

Mnogo novih državljana EU

Zbog zahteva poput ovog, Evropska unija bi u skoroj budućnosti mogla da doživi znatan porast broja državljana. Jer, pojedine članice poput Hrvatske, Bugarske ili Rumunije imaju olakšan postupak dobivanja državljanstva za određene grupe građana iz drugih zemalja koje nisu članice EU. I to za one koji žive izvan, recimo Hrvatske, ali s njom imaju zajedničke kulturne, jezičke i istorijske korene. „U tim zemljama se ne traži prebivalište u državi, kako bi se dobilo državljanstvo“, kaže za DW Karin Traunmiler iz Instituta za evropsko pravo pri Univerzitetu u Beču. „Podnosilac zahteva može dobiti rumunski pasoš, a da pri tome nikada nije ni bio u Rumuniji. Takođe se ne mora odreći svog dosadašnjeg državljanstva“, dodaje Traunmiler.

Mnoge odredbe zakona o državljanstvu zemalja članica dopuštaju slobodne interpretacije. „Mađari koji žive u inostranstvu mogu dobiti državljanstvo ako su njihovi preci bili mađarski državljani ili je verovatno da su mađarskog porekla. I ako govore mađarski. Formulacija ‘verovatno mađarsko poreklo’ je vrlo neodređena“, primećuje naša sagovornica. „Ili, uzmimo Bugarsku. Svaka osoba ‘bugarskog porekla’ može dobiti bugarsko državljanstvo.“

U hrvatskom zakonodavstvu se pak govori o „hrvatskoj nacionalnoj pripadnosti“. Ko želi hrvatske papire, mora da poštuje pravni poredak i običaje zemlje, objašnjava austrijska pravnica.

Bosanska Hrvatica Ema komentariše: „Ako se pod tim misli da sam slavila i Božić, onda to važi i za mene. Mada sam slavila i muslimanske praznike, jer načelno volim da slavim.“ Ali kaže da bi joj teže palo pismeno obrazloženje zašto želi da bude Hrvatica.

Lakše do državljanstva i u zapadnoj Evropi

Olakšano dobijanje državljanstva u određenim slučajevima nije samo specijalnost srednje i istočne Evrope, podseća Karin Traunmiler i navodi primer Grčke, Italije i Španije. Španski pasoš pod specijalnim uslovima dobijaju stanovnici zemalja Latinske Amerike.

Austrijska pravnica kaže da je teško proceniti koliko će ljudi ubuduće pokušati da dobije državljanstvo članica EU i ističe da će se o tom problemu teško postići dogovor na evropskom nivou. „Državljanstvo spada u nadležnost pojedinih zemalja. Nema odredbi o tome kako bi pojedine države trebalo da urede tu tematiku i koje bi pretpostavke trebalo da se ispune za dobijanje državljanstva“, objašnjava Karin Traunmiler.

Kako će Evropska unija reagovati na znatni porast broja državljana? Italijanska vlada je već protestovala zbog labavih propisa pojedinih članica. Jer, Italija je omiljeni cilj građana Moldavije nakon što dobiju rumunski pasoš.

(Emir Numanović/Andrea Jung-Grim, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!