Pančić: Srebrenica nije izolovan slučaj, već deo plana RS i Srbije

10 Jul 2015

Simbolično pravljenje sekundarnih masovnih grobnica

Novinar Teofil Pančić izjavio je da je genocid u Srebrenici bio vrhunac politike etničkog čišćenja koju su otvoreno sprovodile vlasti bosanskih Srba uz veliku pomoć zvaničnog Beograda.

“Srebrenica je samo krešendo politike etničkog čišćenja, koju su veoma otvoreno sprovodile vlasti bosanskih Srba pod svakim mogućim pokroviteljstvom zvaničnog Beograda, zvanične Srbije. Politika stvaranja Republike Srpske podrazumevala je i izgon svih koji se drugačije zovu. To se radilo veoma racionalno i veoma planski”, rekao je Pančić na tribni u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, genocidna namera i praksa ustanovljena je onoga trenutka kada je proglašena politika etničke podele Bosne i Hercegovine, jer su masivna etnička čišćenja i progoni bili samo “polukorak” do genocida.

Politikolog Aleksandar Popov ocenio je da se na medijskom i idejnom planu, 20 godina od genocida u Srebrenici, izvrću činjenice o tom događaju i pristupa mu se navijački, kao da je reč o fudbalskoj utakmici.

“To liči na simbolično pravljenje sekundarnih masovnih grobnica, kao što su pravili stvarne 1995. godine oko Srebrenice”, rekao je Popov.

On je rekao da ljudi koji su na čelu Srbije imaju direktnu odgovornost za događanja iz devedesetih godina i ocenio da je zbog toga je bila “tolika galama” oko Rezolucije Ujedinjenih Nacija, koju je predložila Velika Britanija a na koju je Rusija stavila veto.

“Mladim generacijama ostavljamo taj teret i sejemo seme budućih sukoba”, ocenio je Popov.

Građanski aktivista Željko Stanetić ocenio je da su mladi ljudi odrasli na revizionizmu i poricanju i da su kao takvi “savršeno pogodni za manipulaciju”.

On je ocenio da predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ne bi trebalo da ide u Srebrenicu, jer je to “uvreda za žrtve”, i dodao da mu nije jasan pokušaj međunarodne zajednice da od Vučića “napravi nekakvog novog Vilija Branta”.

Reditelj Želimir Žilnik ocenio je da je “prenemaganje” onih koji se predomišljaju da li treba otići u Srebrenicu i pokloniti se žrtvama “više nego neukusno”.

On je rekao da falsifikovanje činjenica iz devedesetih godina 20. veka predstavlja deo šire akcije potiskivanja istine o tim godinama, događajima i postupcima, za koje je rekao da su najdestruktivniji i najtragičniji u istoriji Južnih Slovena od vremena kada su naselili Balkan.

“To će u dužem periodu obeležiti sudbinu i Srbije i eksjugoslovenskih zemalja u evropskom i svetskom kontekstu”, ocenio je Žilnik.

Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo ocenila je da je “bizarno i šizofreno” to što je Srbija uložila toliko truda da u Ujedinjenim Nacijama ne bude usvojena Rezolucija o Srebrenici, koja je pravno neobavezujuća.

Ona je podsetila da već postoje presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, koje su zločin u Srebrenici kvalifikovale kao genocid.

Sandra Orlović je kazala da je Rezolucija Evropskog parlamenta, koja je ove sedmice usvojena, znatno oštrija od Rezolucije u UN.

“Potpuno je nejasno zašto niko ne govori o tome, kada Srbija deklarativno želi da bude članica Evropske unije”, kazala je ona.

Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić ocenila je da je genocid krajnja konsekvenca politike nacionalizma i šovinizma.

“Srbija je u ozbiljnoj ideološkoj agoniji koja sprečava njene građane da shvate ono što se desilo u Srebrenici i tokom devedesetih godina prošlog veka. Nacionalističke ideološke matrice koje su formulisane još osamdesetih godina 20. veka i danas su veoma aktuelne i ne može se očekivati da protagonisti politike zločina iz devedesetih sada dovedu do nekakve katarze”, kazala je Aleksandra Đurić Bosnić.

Ona je ocenila da o genocidu u Srebrenici treba da se uči i govori na fakultetima i dodala da će Srbija tek onda možda biti za korak bliže promeni kulturne i političke paradigme.

Tribinu je u Medija centru Vojvodine Nezavisnog društva novinara Vojvodine organizovala koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina.

(Autonomija)