Pančevo: Albansko-srpsko prijateljstvo ipak nije samo poruka na zidu

26 Oct 2016

“Ima još nekih ljudi koji me zovu ‘šiptarom’, iako sam ovde punih 35 godina. Mogu da kažem da nekih većih problema nije bilo, ali da su administrativni radnici komentarisali moje mesto rođenja"

Od po?etka rata na teritoriji bivše SFRJ, Pan?evo je naselio veliki broj ljudi iz svih zemalja u okruženju. Ovaj grad je zbog svog položaja od davnina multietni?ki i u njemu živi 27 razli?itih nacionalnosti. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, u Pan?evu se svega 68 osoba izjasnilo kao Albanci. Uglavnom su vlasnici pekara, poslasti?arnica i drugih ugostitetljskih objekata.

Najbolji sladoled i tulumbe nekada su se jele „Kod Tur?ina“ u Dolovu, selu pored Pan?eva. Vlasnik je izvorno bio Albanac sa Kosova. Najukusnije poslastice jele su se poslasti?arnicama „Pelivan” i u pekari „Bistro” u Pan?evu, koje su držali bra?a Rešad i Nail Ramadani, ?ije je poreklo tako?e sa Kosova. Do tada nije bilo bitno koje su nacionalnosti vlasnici pekara i poslasti?arnica. Ali je postalo „bitno“ u vreme ratova iz devedesetih godina prošlog veka, kada su se dešavali izolovani slu?ajevi nasilja.

Na meti nacionalista

Pan?evo je bilo na meti ve? prvog dana NATO bombardovanje Srbije. Utva avioni, Rafinerija i vojne kasarne bile su mete projektila, a mete nacionalista radnje Albanaca.

Poslasti?arnica u Dolovu je kamenovana 24. marta, a vlasnik je ve? sutra napustio mesto u kojem je živeo više od 20 godina. U subotu, 27. marta, vlasnik poslasti?arnice „Pelivan” je iselio inventar i zatvorio radnju. Kako stanovnici Pan?eva kažu, u njihovom se?anju je ostao prizor kako je ro?eni brat vlasnika poslasti?arnice, koji je držao pekaru „Bistro”, sedeo u izlogu i ?uvao svoju radnju, koja je i nakon ovih veoma ružnih doga?aja ostala na istom mestu. „Bistro” i dan danas postoji i vode ga njegovi naslednici, a od tada nije zabeležen nijedan incident.

Armend Hoti Pancevo Stvarni ljudi

Armend Hoti: U Pan?evu sam stekao prijatelje

Te 1999. godine u Pan?evo je došla porodica Hoti. Dva brata, od kojih je jedan imao ženu i dvoje dece, a drugi radio za jedinicu Vojske Srbije. U Pan?evo su se doselili kao i njihovi roditelji, koji su tu od 1996. godine.

„Klju?ni trenutak za preseljenje je bio kada su na teritoriji Kosovske Mitrovice po?ele da se dešavaju situacije, poput kidnapovanja i raznih drugih napada na stanovništvo“, rekao je Armend Hoti (58). On kaže da su sanjali bolje mesto da se presele, ne bi mogli da ga prona?u. Armend je povezao ovaj grad sa Kosovskom Mitrovicom jer je kao i tamo, i ovde karakteristi?no da u jednom gradu živi mnogo razli?itih nacija.

„Od kada sam 1996. godine doveo roditelje u Pan?evo, sve do ’99. sam dolazio skoro svakog vikenda u ovaj grad. Ovde sam upoznao mnogo ljudi i stekao dosta prijatelja. Odmah nakon dolaska sam po?eo da radim u Komandi vojnog odseka u Pan?evu. Nikada nisam imao problem zbog svog porekla, ni sa kolegama ni sa ostalim ljudima iz mog okruženja“, pri?a Armend.

On je od 1999. do 2005. godine radio pri vojsci, a nakon toga je tri godine bio zaposlen u Ministarstvu za Kosovo. Od 2011. se aktivno uklju?uje u politi?ki rad i sve do 2013. nalazi se na mestu sekretara gradskog odbora SPS-a. Trenutno je zaposlen u fabrici HIP Azotara. U Pan?evu se i oženio. 

Cela porodica sebe više ne deklariše po nacionalnoj pripadnosti, jer poti?u iz mešovitog braka, gde je majka bila Srpkinja rodom iz Like, a otac Albanac sa Kosova. Kada je izba?ena kategorija Jugosloven kao ponu?ena mogu?nost za adekvatan odgovor, postalo je nemogu?e odgovoriti na pitanje o nacionalnosti. Aremnd šaljivo kaže da je u vojsci dopisao „srpski šiptar“, jer nije želeo da se iko od njegovih roditelja uvredi.

Na teritoriji Pan?eva ne postoje organizacije niti udruženja Albanaca. Armend Hoti je ?lan Udruženja gra?ana Kosovsko-mitrova?kog okruga, koje je locirano u Beogradu. Kako objašnjava, ovo udruženje radi na pružanju pomo?i ljudima sa Kosova, jer i dalje ima onih koji su ostavljeni i žive po kolektivnim centrima. Kako tvrdi, jednom delu raseljenih osoba je život i dalje težak, a povratak na Kosovo još teži.

„Živelo albansko-srpsko prijateljstvo“

Nenad Zivkovic Pancevo Stvarni ljudiJoš jedan talas nasilja desio se 2004. godine, kada je sa teritorije Kosova prognano oko 4.000 Srba. Srbi iz Srbije su odgovorili paljenjem džamija u Beogradu i Nišu, a nakon toga je na Kosovu uništeno više od 30 verskih objekata Srpske pravoslavne crkve. U ovom periodu dogodili su se novi napadi na Albance i u Vojvodini.

Ipak, Pan?evo nije nemo posmatralo ove nemire. Jedan od doga?aja o kojem se naširoko pri?alo, bila je akcija pisanja grafita na zgradi Gradske uprave, koju je zajedno sa art direktorkom lista Pan?evac, izvršio tadašnji glavni i odgovorni urednik ovog lista Nenad Živkovi?. Ovaj ?in je, kako su pisali mediji, podelio grad, pritisci su bili sa svih strana…

“?ujemo mi, pristižu loše vesti s Kosova, pale se srpske ku?e, ludilo, divljanje, žrtve, ranjeni, umrli, poginuli. Samo po sebi užasno. Zatim stižu vesti: gore džamije u Nišu i Beogradu, policija naravno ništa ne prime?uje. I Dunja Šaši?, koja je tada bila art direktorka Pan?evca, kaže: ‘Žiks, ne može ovo ovako, nešto moramo da preduzmemo, ne može ovo da pro?e bez naše reakcije’”, se?a se Nenad Živkovi?. Potom su, kaže, odlu?ili da napišu neke parole protiv nasilja, rata, ubijanja, odnosno neke koje ?e da pošalju mirovnja?ke poruke.

“Imao sam kod ku?e nekoliko konzervi auto-laka, koje su ostale od prethodnih sli?nih akcija, koje sam zatim doneo u redakciju. Završili smo taj broj Pan?evca, i oko 3.15 iza?emo iz redakcije i Dunja i ja, pod okriljem no?i, naoružani sprejevima, kre?emo u direktnu politi?ku akciju. Došli smo do zgrade Opštine i videli lep, ?ist zid i složili se da na njemu napišemo poruke. Nismo dogovarali ko ?e koju poruku da napiše. Elem, Dunja je napisala: ‘Ne damo naše Albance Vojvo?ani’, sivim slovima latini?no, a ja sam napisao belim slovima ‘Živelo albansko-srpsko prijateljstvo’ po dužini, ?irilicom. To je bilo važno zbog kasnijih interpretacija. Ostalo je neotkriveno da li je nas primetio portir iz Opštine pa je pozvao policiju ili je policajac slu?ajno naišao, u svakom slu?aju naišlo je uniformisano lice – pripadnik MUP-a Srbije. Pozdravio nas je i pitao šta radimo. Odgovorio sam: ‘Ništa, malo šaramo po gradu’. Tražio je li?ne isprave, identifikovao nas i zapisao u neku svoju beležnicu. Rekao sam mu da ho?u da uradim nešto protiv nasilja, ubijanja i ludila. Odgovorio mi je da zna, da je bio na Kosovu. ?ovek je imao direktna iskustva o ne?emu o ?emu mi samo saznajemo iz medija. Moram da kažem da je stvarno bio ono ‘policija u službi gra?ana’. Bio je vrlo korektan, pristojan i uvi?avan, i rekao je otprilike: „Nemojte više, vidite kakva je situacija, napeta, nemojte više tokom no?i da pravite sli?ne stvari“, i vratio nam je isprave. Nismo ni hteli dalje, jer smo uradili šta smo hteli. Pozdravili smo se s njim i razišli se. Otišao sam ku?i oko ?etiri, vrlo kratko sam spavao, kad oko 7.30 zvoni telefon. Pozvao me je kolega s RTS-a i pitao: ‘Kakve ti veze imaš s ovim što se desilo no?as?’. Odigrao sam pažljivo, nisam ni demantovao ni priznao…”, pri?a Živkovi?.

Nenad-Živkovi?2

Nenad Živkovi?: Pisali smo grafite protiv mržnje

Protiv Živkovi?a tada je organizovana medijska hajka, ali je postojao i odre?eni broj listova koji su situaciju predstavljali onakvom kakva jeste. Deo pan?eva?ke tadašnje vlasti, koja je bila osniva? Pan?evca, pokušao je da smeni glavnog urednika. Me?utim, do toga nije došlo, a Živkovi? je sa mesta urednika Pan?evca otišao nešto kasnije.

Malo je onih koji mrze

Tu 2004, kao i 1999, više je obeležio priliv novih izbeglica, odnosno interno raseljnih osoba, koji su svoje uto?ište pronašli u Pan?evu, nego nemiri i neredi.

„Novi talas ljudi koji su prognani sa svojih ognjišta, nije doneo ništa što ve? nije bilo ve? poznato stanovništvu ovog grada“, smatra Zoran Graovac iz Povereništva za izbeglice Gradske uprave Pan?evo.

Prvi talas interno raseljenih sa Kosova doneo je 1.600 ljudi. Me?u njima je bilo i nekoliko njih albanske nacionalnosti. To su uglavnom bili oni koji su bili uz državu Srbiju, kao i Romi sa te teritorije. Trenutno u Pan?evu ima 1.388 osoba koje se vode kao interno raseljene.

„Pan?evo je specifi?an grad, jer je ovde ve? bilo izbeglica iz Bosne i Hrvatske, pa je dolazak raseljenih sa Kosova bila samo kap u moru. U jednom trenutku je bilo 10 odsto izbegli?kog stanovništva“, navodi Zoran Graovac.

„Da je neko nekoga omoložavao – nije, da je neko imao problem – nije. Niko nije došao kod nas da se žali da nije bio primljen kod lekara ili da je neko dete imalo problem u školi zato što je sa Kosova. To se nikada nije desilo. Niko se nije pojavio sa žalbom da ne može nešto da ostvari. To su bili naši gra?ani, samo što su prisilno raseljeni. Ljudi sa Kosova su se lepo uklopili u sredinu, bez ikakvih problema, što je dobro. Romi sa Kosova koji su radili na sakupljanju sekundarnih sirovina, to rade i dalje, prolaze kroz grad, i niko ih ne dira“, objašnjava Graovac.

U Pan?evo su, zbog bolje ekonomske situacije, i ranije dolazili ljudi sa Kosova. Porodica Krivokapi? je iz Kosovske Mitrovice došla u Pan?evo 1995. godine. Oni su kao razlog promene svog boravišta naveli tešku ekonomsku situaciju na Kosovu. Dodatni motiv da do?u baš u Pan?evo je bio taj da su ?lanovi šire porodice ve? živeli u ovom gradu. Za sve vreme života u Pan?evu nisu imali nikavih problema. Nisu bili marginalizovani, niti ponižavani. Me?utim, zbog smrti bra?nog druga 2005. godine, majka se sa dvoje dece se ipak vra?a u Kosovsku Mitrovicu, gde i sada žive. Kako k?erka objašnjava, povratak u Mitrovicu je zahtevao ve?e prilago?avanje, jer je ova sredina mnogo druga?ija od Pan?eva. Njen brat bi se rado vratio u Pan?evo i nastavio svoj život u ovom gradu.

“Svi ljudi koje znam odavde iz Kosovske Mitrovice, a sada žive u Pan?evu, nikada nisu imali problema u tom gradu i jako su lepo prihva?eni. Mi smo odavde otišli tamo i vratili se, ne zbog problema, ve? zbog boljeg života koje nam je preseljenje omogu?ilo”, rekla je Milica Krivokapi?.

Lazar Stojovic Pancevo Stvarni ljudi

Lazar Stojovi?: Uvek postoje oni koji imaju neke negativne komentare

Me?u Pan?evcima mogu se prona?i i oni, koji su u grad došli mnogo pre nego što je rat na Kosovu po?eo. Lazar Stojovi? je kao desetogodišnjak došao u Pan?evo sa roditeljima i sestrom. Te 1981. godine po?ele su, kako on kaže, demonstracije “šiptara”. Zbog tih okolnosti uveden je policijski ?as.

“To je zna?ilo zabranu kretanja stanovništva od osam uve?e do šest ujutro. To pamtim, da sam kao klinac morao da idem ku?i sa druženja sa drugarima, iako je napolju još uvek bio dan. Prištinu su nadletali vojni avioni, a no?u su ulicama špartali tenkovi”, rekao je Lazar.

Porodica Stojovi? je u Pan?evo iz Prištine došla slu?ajno. Otac je u “Politici” našao oglas da se u Pan?evu traži inženjer geodezije. U ovom gradu nisu imali nikoga. Majka je radila kao pravnica u Prištini, u pokrajinskom SUP-u na Kosovu i nije mogla da napusti posao. Ona je došla godinu dana kasnije.

”Sestra i ja bili smo upisani u OŠ ‘?ura Jakši?’ i moram da priznam da me je velika ve?ina prihvatila lepo, ali bilo je onih koji su me zvali ‘šiptarom’, na šta sam regovao burno. Odmah bi se potukao i ?esto odlazio na razgovore sa psihologom i direktorom. Oni su bili na mojoj strani, jer su shvatali frustracije jednog desetogodišnjaka”, kaže sada ?etrdesetpetogodišnji Lazar.

Dodaje da ga je društvo generalno prihvatilo dobro. Ali da uvek postoje oni koji imaju neke negativne komentare.

“Ima još nekih ljudi koji me zovu ‘šiptarom’, iako sam ovde punih 35 godina. Mogu da kažem da nekih ve?ih problema nije bilo, ali da su administrativni radnici komentarisali moje mesto ro?enja. Me?utim, nakon dešavanja iz devedesetih godina i to je prestalo, jer je bilo ljudi sa svih strana. Pan?evo, kao industrijski grad, privla?io je ljude sa raznih strana”, zaklju?io je Lazar.

Mirjana Mari? Veli?kovi?

foto: Aleksandar Stojkovi? 

eu logo?lanak “Pan?evo: Albansko-srpsko prijateljstvo ipak nije samo poruka na zidu”proizveden je kao deo projekta “Stvarni ljudi – stvarna rešenja”, koji je finansiran sredstvima EU u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ?lanka je isklju?ivo odgovornost Udruženja “013INFO “iz Pan?eva i Nezavisnog društva novinara Vojvodine i ni na koji na?in ne odražava stavove Evropske unije.

Podelite ovu stranicu!