Palićka olimpijada pre Kubertena

Jul 28 2012

Vojvodina - preteča savremene Olimpijade

Preteča modernih Olimpijskih igara bila je Palićka olimpijada, prvi put održana 26. avgusta 1880. Znači, 16 godina pre nego što je francuski baron Pjer de Kuberten u Atini zvanično obnovio antičke sportske igre.

U stručnoj literaturi je ta činjenica dobro poznata. Nažalost, ne i široj javnosti. A to je šteta, pogotovo što se o tome i ovde malo zna.

Inspirator i organizator Palićke olimpijade bio je Subotičanin baron Lajoš Vermeš (1860-1946), bogati veleposednik koji se kao student medicine u Pešti oduševio sportom. Po povratku u rodni grad je, zajedno sa braćom Belom i Nandorom, osnovao dva sportska kluba: gimnastički i atletski.

Bio je svestrani sportista. Bavio se uspešno atletikom, gimnastikom, rvanjem, plivanjem, mačevanjem i biciklizmom. Prvak Ugarske u biciklističoj trci na 10 kilometara (na biciklu sa velikim prednjim točkom) postao je 1898. godine, a 1900. je pobedio i u trci na 100 kilometara.

Na ideju da na Paliću obnovi antičke olimpijske igre došao je 1876. godine kada je u Atini sa Mironove skulpture „Diskobolos“ (Bacač diska) uzimao meru diska da kod kuće napravi isti takav sportski rekvizit i „vaskrsne“ tu antičku takmičarsku disciplinu.
Međutim, na prvoj Palićkoj olimpijadi, avgusta 1880. godine, nije se bacao disk. Bile su zastupljene samo tri sportske discipline: rvanje, skok u dalj i bacanje kugle. Kasnije je njihov broj povećan. Pored atletike, bila je zastupljena i gimnastika, plivanje i biciklizam.

Sportska takmičenja na Paliću – u to vreme poznatom odmaralištu evropskog plemstva i bogataša – okupljala su uglavnom sportiste iz zemalja Srednje Evrope, ali su brzo postala poznata u celoj Evropi i, vrlo verovatno, inspirisala Pjera de Kubertena da načini korak dalje. On je posle osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) na Univezitetu Sorbona u Parizu (23. juna 1894) obnovio antičke Olimpijske igre 1896. u Atini. One se otada održavaju svake četvrte godine – kao nekada u staroj Grčkoj.

Palićka olimpijada se održavala sve do 1914. godine, kada je Prvi svetski rat stavio tačku na Vermešov životni san. U međuvremenu, on je od bogatog plemića, veleposednika, spao skoro na prosjački štap. Jer, sve što je imao uložio je u taj san. A uložio je mnogo.

Na svom imanju na Paliću napravio je atletske staze, postavio je sprave za gimnastiku i izgradio prvu biciklističku stazu u ovom delu Evrope. Ta asfaltirana staza elipsoidnog oblika, duga 500 metara, bila je okružena tribinama sa sedištima. Vermeš je svojim novcem na obali Palićkog jezera podigao kulu „Bagojvar“ i vilu „Lujza“ – koje i danas postoje – a u koje je, kao u svojevrsnom olimpijskom selu, o svom trošku smeštao sportiste iz drugih gradova i zemalja.

Sportisti iz Kraljevine Srbije su se na Palićkoj olimpijadi prvi put pojavili 1884. godine, a Lajoš Vermeš je 1900. godine na prvenstvu Srbije u Beogradu pobedio u trci na jedan kilometar i 25 kilometara. Medalje mu je lično uručio kralj Aleksandar Obrenović, koji se toliko oduševio Vermešom i njegovom namerom da populariše sport u Srbiji da ga je postavio za dvorskog majstora i učitelja mačevanja.

Iste te godine subotički fudbaleri su u Topčideru tamošnjim gledaocima demonstrirali fudbalsku utakmicu. Tako je Subotica postala veliki rasadnik sporta i sportista najpre u Srbiji, a potom i u Jugoslaviji.

Palićka olimpijada je obnovljena 2000. godine, prilikom obeležavanja 120. godišnjice od osnivanja, i danas predstavlja turističku atrakciju. Na mestu gde se nekada održavala, na prostoru između kupališta “Ženski štrand” i restorana Riblja čarda, podignut je spomenik Lajošu Vermešu čiji je autor Vera Gabrić-Počuča. Šetalište uz obalu jezera nazvano je Obala Lajoša Vermeša.

U stručnoj literaturi o Palićkoj olimpijadi i Lajošu Vermešu značajna je monografija pod naslovom “Palićka olimpijada”, čiji je autor dr Branko Mrkić. Takođe vredno, umetničko svedočenje o jednom čoveku zaljubljenom u sport i njegovom vremenu nalazi se u romanu “Velosiped gospodina Vermeša”, književnice Marije Šimoković.

Valjalo bi podsetiti se Palićke olimpijade i Lajoša Vermeša – preteče Pjera de Kubertena. Vredni su pažnje, i to ne samo ovih dana, dok traje Olimpijada.

Jan Briza (Beta)

Ne sviđa mi seSviđa mi se (+3 rating, 3 votes)
Loading ... Loading ...
Odštampajte ovaj tekst Odštampajte ovaj tekst

Pogledajte još:

Posted by on Jul 28 2012. Filed under Autonomija, Izdvajamo, Vojvodina. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry
NAPOMENA:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!

Pretraga arhive

Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga

Prijatelji sajta

Log in | Designed by Gabfire themes | GoDev