Otvorene granice za bogate Kineze

19 Feb 2014

Pravna nesigurnost i loši ekološki uslovi života najčešći su motivi bogataša da napuste Kinu. U mnogim zemljama dočekuju ih raširenih ruku i daju im boravišne dozvole - u zamenu za povelike sume koje treba da investiraju

U „socijalizmu sa kineskim karakteristikama“ može se ste?i poveliki imetak – legalno i ilegalno. Firma „Boston konsalting grup“ procenjuje da postoji više od milion kineskih milionera. Tako se Kina na rang-listi država sa najviše milionera našla na tre?em mestu.

Sada je jedna anketa sprovedena me?u 400 takvih milionera pokazala da njih 65 odsto želi da napusti Kinu, zemlju u kojoj su se obogatili. To naj?eš?e zna?i da traže dozvolu boravka u nekoj drugoj zemlji u koju su ve? poslali neke ?lanove svoje porodice. Zna se i da ve? više od 30 odsto ispitanih ve? ima takvu dozvolu. Zašto milioneri beže iz Kine? Kristin Kupfer sa instituta „Merkator“ za studije Kine u Berlinu kaže za DW da za to postoje tri glavna razloga: „Jedan je pravna nesigurnost. Drugi je potraga za druk?ijim obrazovnim sistemom u kome bi mogla da se školuju deca, a tre?i: veoma loša ekološka situacija u Kini.“

Takmi?enje „doma?ina“

Svet se sve bolje prilago?ava dobrostoje?im izbeglicama iz Kine – specijalnim programima koji nude dozvole boravka u zamenu za investicije. Australija, SAD, ali i mnogobrojne države Evropske unije prosto se takmi?e koja ?e primiti više bogatih klijenata iz Kine. Još 2012, Portugalija je po?ela svoj program zvani „Zlatna viza“: kupovina nekretnine vredne najmanje 500.000 evra se nagra?uje stalnom boravišnom dozvolom. 90 odsto podnosilaca odgovaraju?ih zahteva dolazi iz Kine ili Hong Konga.

U septembru prošle godine, Španija je uvela gotovo identi?an program. Grška i Kipar, koje tako?e potresa kriza, svoje boravišne dozvole daju ve? i za kupovinu nekretnina u vrednosti od 250.000 evra. A Ma?arska privla?i investitore programom izdavanja dozvole boravka svima koji uplate najmanje 250.000 evra u poseban državni fond oro?en na pet godina. ?ak je i imu?na Holandija pribegla istom triku, ali onaj ko želi stalni boravak u toj zemlji mora da investira 1,25 miliona evra u lokalnu privredu.

Most zvani Hong Kong

Pri svemu tome, izgleda da nije nikakav problem to što kineski zakoni ne dozvoljavaju da se iz zemlje iznese više od 50.000 dolara godišnje. Kristin Kupfer ukazuje na nedavna otkri?a u vezi sa ?uvanjem novca u takozvanim poreskim oazama: na takvim mestima je samo u zemljama Karipskog arhipelaga registrovana 21.000 fiktivnih firmi ?iji su vlasnici – Kinezi. Mnogo novca se iz Kine odliva i preko Hong Konga.

U samoj Kini kriti?ki prate ove trendove superbogatih, a za to je kriva široko rasprostranjena korupcija. Profesor Žu Sjaoženg sa Pekinškog narodnog univerziteta to ovako rezimira: „Deng Sjaoping je rekao da izvestan broj ljudi sme da se obogati, ali da to bogatstvo treba ste?i poštenim radom. Ali, veliki broj superbogatih je svoj imetak stekao nepotizmom, proneverom državnog kapitala ili špekulacijama, a sada ho?e da taj novac obezbede u inostranstvu.“

Nedostatak pravne sigurnosti u Kini, me?utim, na bekstvo primorava i one koji su legalno zaradili novac. Takva je, na primer, preduzetnica Žang Lan. Ona je svojim lancem restorana „Saut bjuti“ zaradila ?itavo bogatstvo. Bila je ?ak poslanica Politi?ke savetodavne konferencije kineskog naroda u Pekingu. Prošle godine se ispostavilo da ona pored kineskog ima i kanadski pasoš. Otada stalno trpi žestoke napade preko interneta. Doduše, ima i onih koji priznaju da bi i sami okrenuli le?a Kini – samo kad bi mogli.

(Matijas fon Hajn, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!