Otvorena nova zgrada PMF u Novom Sadu

19 Mar 2015

Zajedno sa evropskim institucijama stvaraju se uslovi da se nauka i tehnološki razvoj unaprede

Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić, generalni direktor za proširenje Evropske unije Kristijan Danijelson i rektor Univerziteta u Novom Sadu Radovan Pejanović otvorili su danas i predali studentima na korišćenje nove prostorije na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) u Novom Sadu.

Pajtić je na svečanosti otvaranja istakao da ovaj projekat, zahvaljujući EU danas doprinosi mnogo boljim uslovima za obrazovanje studenata na PMF-u. “Zahvaljujući investicijama u nauku, mi danas u Novom Sadu imamo preko 70 kompanija u kojima radi preko 2.000 inžinjera u IT sektoru, i imamo uslove da pridobijamo sredstva iz evropskih fondova. Imamo negde oko 100 međunarodnih projekata, a odnos sredstava koji su uloženi prema sredstvima koja su vraćena su jedan prema deset, i to govori koliko nam je važna nauka”, naveo je predsednik Pokrajinske vlade.

Prema njegovim rečima, vojvođanska Vlada je godinama usmeravala u nauku oko četiri odsto pokrajinskog budžeta. “Bilo bi značajno da zajedno sa Republikom ovu oblast unapređujemo, jer investicija u nauku i studente nije trošak, već ulaganje u budućnost”, poručio je Pajtić.

On je podsetio da su u Vojvodini izgrađeni studentski centri u Novom Sadu i Somboru i da je izgrađena infrastruktura, koja omogućava dalji razvoj privrede. Kako je rekao, strateško opredeljenje bilo je da se sa evropskim institucijama stvaraju uslovi da se nauka i tehnološki razvoj unaprede, zbog čega danas Vojvodina ima Centralnu zgradu Univerziteta u Novom Sadu, koja nije samo sedište rektora i prorektora, već mesto gde se nalaze važne razvojne institucije.

“Tu je i Biosens centar, koji je omogućio da se privuku grantovi od šest i 30 miliona evra za razvoj IT sektora”, objasnio je Pajtić.

Predsednik Pokrajinske vlade je poručio da je suštinski zadatak za sve da studenti koji dobiju univerzitetsku diplomu ostanu u Srbiji. “Zadatak svih je da ovi mladi ljudi, kada steknu visoko obrazovanje, mogu i da rade i da stvore svoju egzistenciju i daju svoju podršku privredi”, kazao je Pajtić.

Generalni direktor za proširenje EU Kristijan Danijelson istakao je da je ovaj projekat konkretan primer kako može da rezultira saradnja Srbije i, u ovom slučaju, Evropske komisije.

Pajtic pmf“Mi se nadamo i verujemo da će ova zgrada i Univerzitet pospešiti razvoj obrazovanja, zaposlenosti i doprineti uspešnijem razvoju Novog Sada. Ovo treba da olakša i integraciju srpskog Univerziteta, u ovom slučaju Univerziteta u Novom Sadu u porodicu univerziteta u Evropi. A najvažnije je da doprinese uspehu studenata i verujem zadovoljstvu svih studenata na ovom Univerzitetu”, rekao je Danijelson.

Državni sekretar Ministarstva za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj Aleksandar Belić istakao je da je reč o vrednoj investiciji, gde je Evropska komisija na izuzetan način pomogla domaćim visokoobrazovnim ustanovama da unaprede svoj kvalitet i uslove rada. Saradnju sa Evropskom unijom opisao je kao izuzetno važnu za naše razvojne tokove i programe u Srbiji.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu Radovan Pejanović ocenio je da je Univerzitet u Novom Sadu “zvezda u usponu” i da to dokazuje i kroz saradnju sa Evropskom unijom. On je objasnio da je najvažniji projekat koji je taj univerzitet realizovao zahvaljujući EU, Pokrajinskoj i Republičkoj Vladi, Centralna zgrada Univerziteta.

“Pored toga izgrađena je i prva faza Tehnološkog parka, takođe pomoću sredstava EU. Opremili smo najmodernijom opremom biblioteku Centralne zgrade Univerziteta i potpisali ugovor o gradnji Tehnološkog parka 2, kojim ćemo dobiti i laboratorije i prostor za naučnoistraživački rad posebno u oblasti informacionih tehnologija, elektronike, prirodnih nauka, tehnike i prehrambenih tehnologija”, istakao je rektor Univerziteta u Novom Sadu.

On je izrazio želju da se u skoroj budućnosti stvore uslovi i za otvaranje laboratorije, koja bi se bavila ispitivanjem organske hrane, jer je, kako je naveo, Vojvodina prirodno predisponirana za razvoj ove značajne oblasti.

Projekat unapređenja visokoškolskog obrazovanja (EU HETIP), zajednički je projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Evropske unije, a za čiju je implementaciju EU obezbedila 22 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA).

Na konkursu iz marta 2010. godine, PMF je odobren projekat ukupne vrednosti 1,2 miliona evra. Nadogradnja je izvedena zahvaljujući sredstvima predpristupnih fondova u okviru EU HETIP projekta, pa ovaj fakultet raspolaže danas sa oko dve hiljade novih kvadrata. Najznačajniji deo predstavlja centralna čitaonica za oko 200 studenata, koja će biti opremljena najsavremenijom IT opremom.

Na ovaj način su dobijene i dve prostrane učionice od po 130 kvadrata, kao i tri nove laboratorije za naučnoistraživački rad studenata i 14 kabineta za profesore. Ova investicija doprinela je i poboljšanju pristupačnosti zgrade Univerziteta.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!