Otvoren vojni samit

14 Jun 2011

Šutanovac je ocenio da nijedna država, ma koliko ekonomski i vojno bila jaka, ne može samostalno da se izbori sa globalnim izazovima zbog čega je kao nikad ranije potrebno unaprediti dijalog i saradnju.

Strategijska vojna konferencija za partnere na kojoj učestvuju predstavnici oko 60 država svečano otvorena u hotelu Hajat.
Konferenciju je otvorio je vrhovni komandant Savezničke komande NATO-a za transformaciju, general Stefan Abriel.
Od domaćih visokih političkih i vojnih zvaničnika, otvaranju konferencije prisustvovali su ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić.
Šutanovac je tom prilikom izjavio da je Srbija u potpunosti posvećena ostvarivanju bezbednosti u regionu i dobrosusedskih odnosa i da želi da da pun doprinos svetskom miru kroz aktivnije učešće u mirovnim misijama UN i EU.

Prema njegovim rečima , savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje ukazuju da je neophodno da se unapredi saradnja svih država i da postoji “nedeljivost bezbednosti”. On je ocenio da nijedna država, ma koliko ekonomski i vojno bila jaka, ne može samostalno da se izbori sa globalnim izazovima zbog čega je kao nikad ranije potrebno unaprediti dijalog i saradnju.

“Mera saradnje biće i mera našeg uspeha u tom poslu”, rekao je Šutanovac i ocenio da bi svaki izostanak saradnje među državama vodio destabilizaciji situacije.

Pre zvaničnog otvaranja konferencije, za učesnike skupa organizovan je prijem u Domu Garde na Topčideru.

Konferenciju, koja će trajati do 15. juna, organizuje Saveznička komanda za transformaciju, a na njoj učestvuju načelnici generalštabova i predstavnici zemalja članica NATO, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga, Istanbulske inicijative za saradnju i kontakt država, kao i visoki vojni predstavnici EU i NATO.

Konferencija kao razmena iskustava
Bivši pomoćnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević kaže za B92 da nije striktno reč o NATO konferenciji, jer nisu svi učesnici iz zemalja članica NATO.

“Ovi skupovi služe da se najpre razmene viđenja o različitim aktuelnim bezbednosnim trendovima, koncepcijama i tako dalje, i da se vidi koliko NATO zaista ima uticaj, kao i da se vidi kakav je odnos između NATO-a i onih država koje streme ka NATO-u ili koje su na neki način vezane za Severno-atlanstki pakt”, ocenjuje on.

“Moguće da je komplikovana koncepcija same konferencije uticala da u delu javnosti ona bude shvaćena kao da je to NATO konferencija, što po meni govori da je živa diskusija, koja inače nije prisutna u javnosti, da li Srbija treba da ide u NATO ili ne”, dodaje on.

Dimitrijevića ne iznenađuju protesti opozicionih partija, ali smatra da odluka o eventualnom članstvu Srbije u NATO nije tema o kojoj se raspravlja na ulici.

“Odluka o tome da li Srbija ide u NATO ili ne, nije samoupravna odluka već to treba da bude odluka državnog i političkog i pre svega vojnog vrha, da se proceni da li Srbija treba da bude rame uz rame sa svojim susedima i ostalim zemljama Evrope. S druge strane, naravno da opozicija koristi svaki trenutak da ukaže na postojeće probleme, dileme i nesporazume u političkom životu”, smatra on.

Dimitrijević, međutim, dodaje da članstvo u NATO prevazilazi tu opoziciono-pozicionu podelu i napominje da su mnode zemljeu okruženju taj kontekst prepuštale vojno-političkom vrhu.

Podsetimo, inicijativa za organizovanje godišnjih konferencija pokrenuta je 2006. na samitu NATO u Rigi, a prethodni domaćini su bili Makedonija, Norveška, Albanija i Finska.

 (Beta, B92)

Podelite ovu stranicu!