Otvoren međunarodni skup o izbeglicama

31 Mar 2016

Srbija je od početka deo rešavanja problema izbegličke krize

Pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Vladimir Pavlov izjavio je danas da je važno što je Srbija od po?etka deo rešavanja problema izbegli?ke krize i što je uspela da u pravo vreme, na pravoj stanici, u?e u pravi voz.

Pavlov je na otvaranju me?unarodnog nau?nog skupa “Evropske migracione krize 1945-2015, uzroci i posledice“ ocenio da je važno prisustvo kako predstavnika UNHACR, tako i ljudi iz struke, istori?ara, da bi se, kako je kazap, zajedni?ki uzeo uzorak izbegli?kih kretanja.

“Ovo je pokušaj da se shvate uzroci ove pojave i možda mogu?nost da uspostavimo neke mehanizme koji ?e obezbediti da se to ne dešava u ovom obimu, odnosno da budemo bolje pripremljeni“, istakao je Pavlov.

Predsednik Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje Darko Gavrilovi? ocenio je da stari na?in rešavanja migrantskih kriza zaostao i da ne može da reši pitanje zapošljavanja, prilago?avanja i prihvatanja izbeglica, kao ni krijum?arenja ljudi.

“Mi ?emo pokušati da prona?emo nekoliko rešenja, a na prvom mestu je pokušaj eliminisanja krijum?arenja ljudi i koriš?enja migrantske krize za nezakonito sticanje novca, gde ?emo pokušati da damo predlog za uspostavljanje migrantske vize. Na taj na?in omo?ili bi izbeglicama da stignu legalno do Evrope i zatraže vize, što je davne 1922. postojalo”, objasnio je Gavrilovi?.

On je dodao da ?e se predložiti mogu?nost da ljudi koji su sada izbeglice mogu da sastave liste željenih zemalja u koje bi želeli da se nastane, kao i da te zemlje sastave listu potrebnih ljudi sa adekvatnim zanimanjem.

“Tako bi se izbeglo gomilanje izbeglica u pojedinim zemljama Evropske unije, a tako bi lakše došli i do posla. Ovo bi bio i jedan humaniji na?in rešavanja izbegli?ke krize, gde ova lica mogu biti pokreta?i privrede u zemljama koje nastanjuju. To je više od onog zastarelog humanitarnog principa Evrope, gde se ljudi samo zbrinjavaju u smislu njihovih elementarnih potreba, što  te ljude ?ine zapravo nesposobnijim nego što jesu”, istakao je on.

Direktor Fonda za pružanje pomo?i izbeglim, prognanim i raseljenim licima Radomir Kukobat podsetio je da je Vojvodina tradicionalno imigraciono podru?je, gde ve? stotinama godina traju seobe iz razli?itih krajeva Balkana.

“Pitanje dolaska izbeglica iz perioda 1991. do 1997. u Vojvodinu je posebno zanimljivo i danas posebna tema, budu?i da je polovina svih izbeglica koje su posle raspada SFRJ došle u Srbiju, smešteno u Vojvodini. Dolazak raseljenih lica sa Kosova 1999. nije bitno uticao na  demografsku sliku u našoj pokrajini. Me?utim u periodu od 1991. do 1997. je bitno uticao, budu?i da je kroz Vojvodinu došlo i prošlo 300 hiljada ljudi. Najve?i broj je ostao ovde i integrisao se u društvenu zajednicu i prema popisu iz 2002. što je relevantno za ovu temu, oko deset odsto današnjih stanovnika Vojvodine su došli 1991. godine kao izbeglice”, rekao je Kukobat.

On je dodao da se jedan manji broj ljudi vratio u mesta prethodnog prebivališta, a još manji je otišao u tre?e zemlje u Evropi i Americi.

“Najve?i broj ostao je ovde i oni su se zahvaljuju?i izme?u ostalog i programu Pokrajinske vlade integrisali u ovdašnju sredinu. Broj ljudi koji je formalno zadržao izbegli?ki status je mali i iznosi 18 hiljada na nivou cele Pokrajine”, objasnio je direktor Fonda.

Organizator trodnevnog skupa, koji se održava na Fruškoj gori, je Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje (CHDR), koji je osnovan 2007. godine u Strazburu, sa ciljem da putem saradnje izme?u nau?nika i politi?ara iz regiona nekadašnje Jugoslavije, uspostavi dijalog i otpo?ne proces pomirenja u regionu.

Povod za održavanje je bolje suo?avanje i razumevanje sa trenutnom izbegli?kom krizom, a u cilju pronalaženja konkretnih rešenja i davanja sugestija za njeno prevladavanje u budu?nosti.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!