Otvoren međunarodni skup o izbeglicama

31 Mar 2016

Srbija je od početka deo rešavanja problema izbegličke krize

Pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Vladimir Pavlov izjavio je danas da je važno što je Srbija od početka deo rešavanja problema izbegličke krize i što je uspela da u pravo vreme, na pravoj stanici, uđe u pravi voz.

Pavlov je na otvaranju međunarodnog naučnog skupa “Evropske migracione krize 1945-2015, uzroci i posledice“ ocenio da je važno prisustvo kako predstavnika UNHACR, tako i ljudi iz struke, istoričara, da bi se, kako je kazap, zajednički uzeo uzorak izbegličkih kretanja.

“Ovo je pokušaj da se shvate uzroci ove pojave i možda mogućnost da uspostavimo neke mehanizme koji će obezbediti da se to ne dešava u ovom obimu, odnosno da budemo bolje pripremljeni“, istakao je Pavlov.

Predsednik Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje Darko Gavrilović ocenio je da stari način rešavanja migrantskih kriza zaostao i da ne može da reši pitanje zapošljavanja, prilagođavanja i prihvatanja izbeglica, kao ni krijumčarenja ljudi.

“Mi ćemo pokušati da pronađemo nekoliko rešenja, a na prvom mestu je pokušaj eliminisanja krijumčarenja ljudi i korišćenja migrantske krize za nezakonito sticanje novca, gde ćemo pokušati da damo predlog za uspostavljanje migrantske vize. Na taj način omoćili bi izbeglicama da stignu legalno do Evrope i zatraže vize, što je davne 1922. postojalo”, objasnio je Gavrilović.

On je dodao da će se predložiti mogućnost da ljudi koji su sada izbeglice mogu da sastave liste željenih zemalja u koje bi želeli da se nastane, kao i da te zemlje sastave listu potrebnih ljudi sa adekvatnim zanimanjem.

“Tako bi se izbeglo gomilanje izbeglica u pojedinim zemljama Evropske unije, a tako bi lakše došli i do posla. Ovo bi bio i jedan humaniji način rešavanja izbegličke krize, gde ova lica mogu biti pokretači privrede u zemljama koje nastanjuju. To je više od onog zastarelog humanitarnog principa Evrope, gde se ljudi samo zbrinjavaju u smislu njihovih elementarnih potreba, što  te ljude čine zapravo nesposobnijim nego što jesu”, istakao je on.

Direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Radomir Kukobat podsetio je da je Vojvodina tradicionalno imigraciono područje, gde već stotinama godina traju seobe iz različitih krajeva Balkana.

“Pitanje dolaska izbeglica iz perioda 1991. do 1997. u Vojvodinu je posebno zanimljivo i danas posebna tema, budući da je polovina svih izbeglica koje su posle raspada SFRJ došle u Srbiju, smešteno u Vojvodini. Dolazak raseljenih lica sa Kosova 1999. nije bitno uticao na  demografsku sliku u našoj pokrajini. Međutim u periodu od 1991. do 1997. je bitno uticao, budući da je kroz Vojvodinu došlo i prošlo 300 hiljada ljudi. Najveći broj je ostao ovde i integrisao se u društvenu zajednicu i prema popisu iz 2002. što je relevantno za ovu temu, oko deset odsto današnjih stanovnika Vojvodine su došli 1991. godine kao izbeglice”, rekao je Kukobat.

On je dodao da se jedan manji broj ljudi vratio u mesta prethodnog prebivališta, a još manji je otišao u treće zemlje u Evropi i Americi.

“Najveći broj ostao je ovde i oni su se zahvaljujući između ostalog i programu Pokrajinske vlade integrisali u ovdašnju sredinu. Broj ljudi koji je formalno zadržao izbeglički status je mali i iznosi 18 hiljada na nivou cele Pokrajine”, objasnio je direktor Fonda.

Organizator trodnevnog skupa, koji se održava na Fruškoj gori, je Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje (CHDR), koji je osnovan 2007. godine u Strazburu, sa ciljem da putem saradnje između naučnika i političara iz regiona nekadašnje Jugoslavije, uspostavi dijalog i otpočne proces pomirenja u regionu.

Povod za održavanje je bolje suočavanje i razumevanje sa trenutnom izbegličkom krizom, a u cilju pronalaženja konkretnih rešenja i davanja sugestija za njeno prevladavanje u budućnosti.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!