Otkrivena planeta slična Zemlji

10 Nov 2012

Britanski i nemački astronauti otkrili su novu planetu na kojoj je moguć život. Ali planeta je svetlosnim godinama daleko od Zemlje i još je nejasno šta predstavlja takvo otkriće

Tim naučnika iz Velike Britanije i Nemačke otkrio je novu planetu koja je potencijalno naseljiva. Planeta nazvana „HD 40307“ udaljena je oko 42 svetlosne godine i nalazi se u kosmičkoj zoni „Zlatokosa“, oblasti oko zvezde gde voda može da postoji, a da ne ispari usled visokih temperatura, objasnio je astrofizičar Gijem Anglada Eskude sa univerziteta u Getingenu.

Inače, naučnici zonu u kojoj je život moguć i u kojoj ima tekuće vode nazivaju „Zlatokosa“. Tu nije ni previše toplo ni previše hladno, baš kao u priči „Zlatokosa i tri medveda“.

„Ono što znamo jeste da bi temperatura na površni bila kao temperatura na Zemlji, jer je to prava udaljenost od zvezde“, objašnjava Anglada-Eskude.

Na redu nova istraživanja

Naučnici su sa Zemlje uspeli da utvrde moguću temperaturu na planeti na osnovu količine svetlosti koju dobija sa sunca oko koga kruži. „Procenjena prosečna temperatura na novootkrivenoj planeti je oko devet stepeni Celzijusa, što znači da je moguće imati temperature do +30 i -10, kao na Zemlji”, rekao je Anglada-Eskude.

Planeta „HD 40307” sada je, prema klasifikaciji Planetarne laboratorije sa Univerziteta Portoriko, četvrta na listi potencijalno naseljivih planeta. Ali bi taj status mogao da se promeni na osnovu daljih podataka do kojih bi Anglada-Eskude i njegov tim mogli da dođu.

Sada je potrebno sprovesti nova istraživanja, pre svega atmosfere na novoj planeti kako bi se utvrdilo da li poseduje takozvane biomarkere – gasove kao što su kiseonik, ugljen dioksid i metan, koji bi poslužili kao dokaz da je život na toj planeti moguć.

Predug put do nove planete

Novootkrivena planeta udaljena je 42,36 svetlosnih godina od Zemlje, što znači da bi za put do nje bilo potrebno 42,36 godina uz uslov da se putuje brzinom svetlosti, a to dalje znači da su istraživanja na terenu sada nemoguća.

„Sve dok imamo sisteme za putovanje kao danas, to otkriće nije mnogo korisno“, kaže Ulrih Keler sa nemačkog Instituta za planetarna istraživanja. Međutim, on veruje da se istraživanje bavi fundamentalnim pitanjem postojanja života u svemiru.

Potraga za egzoplanetama (planetama izvan Sunčevog sistema) postala je značajna krajem 90-ih godina prošlog veka, a prva planeta otkrivena je 1996. godine. Od tada je otkriveno čak oko 800 egzoplaneta, ali je reč uglavnom o gasnim planetama poput Jupitera, što znači da na njima nema života.

Planetarna laboratorija sa Univerziteta Portoriko klasifikovala je 27 potencijalno naseljivih planeta, a još nije potvrđeno da li na njima ima života. Otuda se postavlja pitanje da li takva saznanja imaju bilo kakvu korist za ljude na Zemlji.

„To pitanje je veoma osetljivo, zato što možete probuditi izvesna očekivanja u javnosti“, kaže Keler ističući da su takva očekivanja nerealna.

Ali Anglada-Eskude sa Univerziteta Getingen ipak je optimista: „Ko zna šta će nam sve tehnologija omogućiti do kraja veka.“

(Čiponda Čimbelu/Milka Domanović, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!