Osuđeni Simini četnici

23 Feb 2013

Sećamo se tog početka rata između ostalog i po tom agresivnom razmetanju u patriotizmu i tobožnjoj brizi za srpski narod preko Drine. Jezive činjenice utvrđene tokom ovog suđenja pokazuju šta su zapravo ti ljudi radili tamo

Veće Višeg suda u Beogradu izreklo je 22.02.2013. godine osuđujuće presude pripadnicima grupe „Simini četnici“ za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen nad Romima 1992. godine u okolini Zvornika.

Zoran Stojanović i Zoran Đurđević osuđeni su na po dvadeset godina, Zoran Alić i Tomislav Gavrić na po deset, Dragana Đekić i Đorđe Šević na po pet godina, a Damir Bogdanović na dve godine zatvora. Zoranu Aliću je ukinut pritvor uz zabranu napuštanja mesta prebivališta.

Zijo Ribić, koji je kao osmogodišnji dečak preživeo egzekuciju „Siminih četnika“ u mestu Hamzići (selo Šestić, opština Zvornik) u kojoj su ubijeni njegov otac, majka koja je bila u poodmakloj trudnoći, šest sestara i dvogodišnji brat, izjavio je nakon današnjeg objavljivanja presude da je zadovoljan izrečenom presudom.

„Najjači utisak svih ovih godina na mene je ostavilo kad je sudija pročitao imena i prezimena svih njih i rekao da su krivi. To znači da je pravda zadovoljena i to je nešto najlepše što sam ikada čuo do sad“, rekao je Ribić nakon čitanja presude.

„Jedino me je iznenadilo da je Damir Bogdanović dobio kaznu ispod zakonskog minimuma i da je Zoran Alić oslobođen, i to bez ikakvog obrazloženja“, istakao je Ribić, vidno potrešen nakon sudskog procesa koji je trajao skoro tri godine.

Marina Kljaić, advokatica Fonda za humanitarno pravo i punomoćnica Zije Ribića, kaže da je teško prihvatiti da se za ovakav zločin izreknu minimalne i kazna ispod zakonskog minimuma. „U ovom zločinu je ubijeno sedmoro dece, a ubijati decu jednog naroda znači uništavati taj narod“, istakla je Kljaić.

Sandra Orlović, izvršna direktorica Fonda za humanitarno pravo, izjavila je povodom presude da činjenice utvrđene u ovom predmetu upotpunjuju sliku stravičnih zločina koje su srpske snage izvršile na samom početku rata u BiH. „Svi osuđeni su na početku rata dobrovoljno iz Srbije otišli u rat u BiH. Sećamo se tog početka rata između ostalog i po tom agresivnom razmetanju u patriotizmu i tobožnjoj brizi za srpski narod preko Drine. Jezive činjenice utvrđene tokom ovog suđenja pokazuju šta su zapravo ti ljudi radili tamo i koji su njihovi pravi motivi za odlazak u rat.“

„Simini četnici“ su 12. jula 1992. godine naoružani ušli u selo Skočić kod Zvornika, gde su prvo srušili lokalnu džamiju a zatim pretresali romske kuće, kojom prilikom su tukli i maltretirali Rome koje su u njima zatekli. Tokom pretresa kuća ubijen je Arif Nuhanović, a Esadu Aganoviću je NN pripadnik „Siminih četnika“ odsekao penis. Istog dana pripadnici jedinice su se sa oštećenima odvezli do jedne jame u mestu Hamzići u selu Šestić, gde su noževima i pucanjem iz pušaka ubili 27 civila, mahom žena, dece i starih. Zijo Ribić, star osam godina, teško je ranjen ali je spletom okolnosti preživeo streljanje i pobegao iz jame. Tri zaštićene svedokinje u ovom predmetu su svedočile kako su tri meseca držane kao robinje „Siminih četnika,“ tokom kojih su bile silovane, tučene, ponižavane i primoravane da služe pripadnike ove jedinice.

(FHP) 

Podelite ovu stranicu!