Osmi mart – 107 godina posle

08 Mar 2016

Od Klare Cetkin do izbegličke kolone i ženskog preduzetništva: obeshrabrujući podaci

Stosedam godina deli radnicu Klaru Cetkin i njene drugarice od žena koje danas obeležavaju Dan žena, ustanovljen na Drugoj me?unarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu na inicijativu tadašnje liderke radni?kog pokreta. Se?anje na demonstracije ameri?kih radnica u ?ikagu 1909. godine, i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kra?e radno vreme, bolje plate i pravo glasa, danas u svetu obeležava tragi?na slika žena u izbegli?koj i migrantskoj koloni, a u Srbiji veliku borbu za jednaka prava na rad žena i muškaraca. Ovome su se, od marta ove godine, priklju?ile i državne institucije, proglasivši ovu godinu “Godinom preduzetništva”, s posebnom brigom za razvoj ženskog preduzetništva.

Odbor za prava žena i rodnu ravnopravnost Evropskog parlamenta povodom Me?unarodnog dana organizovao je ovog marta u Briselu interpalamentarni sastanak pod nazivom “Žene izbeglice i tražioci azila u EU”. Na skupu su izneti podaci UNICEF-a prema kojima se po prvi put od po?etka migrantske krize broj žena i dece znatno uve?ao u odnosu na punoletne muškarce – od po?etka ove godine iznosi oko 60 odsto, a prošle godine je bio 20 odsto. Posebna tema bile su nevolje žena izbeglica i onih koje traže azil. U zemljama porekla one se susre?u s nasiljem i prisilnim brakovima, a na migrantsko ruti suo?ene su s krijum?arenjem i trgovinom ženama, kao i neadekvatnom zdravstvenom zaštitom i nebrigom za one koje su trudne. One sre?nice koje stignu u zemlju u koju su krenule, o?ekuju nove nevolje i teško?e – integracija, spajanje porodica, zapošljavanje… Na skupu je prevladalo mišljenje da je zaustavljanje ratnih sukoba jedini siguran na?in da se zaustave izbegli?ki i migracioni tokovi sa Bliskog istoka ka Evropi, a da je nužno da se žene više uklju?e u te mirovne procese. – Na žalost – kako je primetila i iznela poslanica Aida ?orovi?, ?lanica Odbora za ljudska i manjinska prava Narodne skupštine Republike Srbije – iako je cilj sastanka u Briselu bio da se skrene pažnja na veoma težak položaj žena izbeglica iz Sirije, Iraka i drugih zemalja, skupu nije prisustovala ni jedna žena iz tih zemalja, koja bi mogla da govori o njihovom posebno ranjivom položaju u ratom zahva?enim zemljama, izbegli?kim kolonama i po?etku novog života u zemljama odredišta!

Marš „Za radna prava i socijalnu pravdu“

Mreža Žene protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije i Rekonstrukcija Ženski fond i ove godine organizuju protestni osmomartovski marš pod sloganom “Za radna prava žena i socijalnu pravdu” . Aktivistkinje i aktivisti ?e se okupiti 8. marta, u 14 ?asova, na Trgu Republike u Beogradu i krenuti u protest, kako organizator najavljuju, protiv patrijarhata, kapitalizma, nacionalizma, militarizma, rasizma, ksenofobije, homofobije, fašizma. Od Trga Republike kolona ?e krenuti do Terazija, ulicom Kralja Milana prema Slaviji i zaustaviti se ispred spomenika Dimitriju Tucovi?u, da izraze protest zbog najavljenog izmeštanja spomenika socijaliste i antimilitariste sa trga i iz istorije! Kolona ?e potom nastaviti do Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Feministi?ke aktivistkinje, neposlušne gra?anke, buntovne žene, solidarne drugarice obeležavaju 8. mart zbog njegovog emancipatorskog i revolucionarnog karaktera, internacionalisti?ke solidarnosti, antifašisti?kog kontinuiteta, uzajamne podrške žena i zajedni?kih akcija protiv patrijarhata.

Godina preduzetništva

U gradovima širom Srbije, pak, ovogodišnje obeležavanje Dana žena u znaku je akcija države u godini proglašenoj godinom preduzetništva. Vlada je za podršku preduzetništvu odvojila 16,06 milijardi dinara. Od te cifre su 4,4 milijarde bespovratna sredstva, a 11,38 milijardi dinara ?e biti opredeljeno za kredite i garancije. “Godina preduzetništva” ?e se zasnivati na tri glavna stuba – unapre?enje poslovnog okruženja, direktna podrška preduzetnicima i razvoj preduzetni?kog duha. Sve je detaljno objašnjeno na novom portal godinapreduzetnistva.rs.

womenunite

Tribina “Žene u svetu preduzetništva”

Informaciona kancelarija Evropske unije EU Info Point u Novom Sadu povodom Me?unarodnog dana žena organizuje tribinu “Žene u svetu preduzetništva” . Tribina ?e se održati u utorak 8. marta u 19 sati u SKC Fabrika, Bulevar Despota Stefana 5. U?esnice tribine su preduzetnice: Sla?ana Gluš?evi?, urednica portala Agrosmart; Milica Popovi?, vlasnica firme Gea plant (organska hrana); Slavica Davidovi?, vlasnica Ketering firme Gastroplanet i Nataša Dubaji?, dizajnerka de?ije posteljine. One ?e gra?ankama i gra?anima govoriti o svim teško?ama i preprekama, ali i pogodnostima i ugodnostima privatnog biznisa, kao i o svom mukotropnom i hrabrom putu, koje su prešle od državnog posla ili nezaposlenosti do uspešnih privrednica.
O pomo?i i podršci Razvojnog fonda AP Vojvodine i razvoju ženskog predzetništva govori?e Snežana Repac (Razvojni fond AP Vojvodine), a o fondovima EU Snežana Pupovac (EU Info point Novi Sad). Šta treba znati o Me?unarodnom danu žena predo?i?e dr Svenka Savi?, profesorka UNS.

A, u okviru tog plana, ako je verovati onome što država poru?uje preko ministarke Zorane Mihajlovi?, “u godini preduzetništva posebnu pažnju treba posvetiti ženskom preduzetništvu… Ve? se realizuju krediti koje daju naše banke zajedno sa me?unarodnim finansijskim institucijama, a radi se o 20 miliona evra za žensko preduzetništvo…”

Kao i mnogi drugi gradovi u Srbiji i Vojvodini i Novi Sad je objavio javni konkurs za dodelu subvencija za samozapošljavanje žena, koje su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Subvencije za podsticaj ženskom preduzetništvu namenjene su za osnivanje nekog oblika preduzetništva i privrednih društava, a dodeljiva?e se jednokratno i to u iznosi od: 150.000 do 400.000 dinara. Nezaposlena žena koja dobije subvencije u obavezi je da obavlja registrovanu delatnost najmanje godinu dana. Od 2013. godine Novi Sad je, kažu u gradskoj upravi, u samozapošljavanje uložio 32 miliona dinara, a od 161 osobe, koje su tako zapo?ele privatan biznis, 77 su žene. Ove godine Novi Sad obezbe?uje beplatne usluge mentorstva, onima koji dobiju pomo? za samozapošljavanje.

Obeshrabruju?i podaci

A dok se ono što država i gradske samouprave planiraju, poru?uju, organizuju i dodeljuju ne po?ne ostvarivati i davati rezultata, valja znati da je, kada je re? o oblasti rada, razlika u položaju izme?u muškaraca i žena u Srbiji, govore istraživanja mreža nevladinih ženskih organzacija, daleko lošija nego u 28 država ?lanica Evropske unije. Rodni jaz je najve?i u oblasti podele i kvaliteta rada, ?ak duplo ve?i od onog u Evropskoj uniji. Zaposlenih žena u Srbiji ima za 16 odsto manje u odnosu na zaposlene muškarce. Samozaposlenih me?u muškarcima ima dvostruko više nego me?u ženama (u starosnoj dobi od 15 do 64 godine 29 odsto muškaraca i 14 odsto žena). Žene se znatno re?e javljaju na poziciji nosioca gazdinstva nego muškarci. Na nivou cele Srbije, one su zastupljene me?u nosiocima gazdinstva sa 17,3 odsto, iako obavljaju u daleko ve?em procentu poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu. Žene su re?e zaposlene sa punim radnim vremenom u odnosu na muškarce a njihov ukupni radni vek formalno je kra?i 5 godina nego kod muškaraca, iako uzimaju?i u obzir nepla?en rad žene rade daleko više.

strike womenIndeks rodne ravnopravnosti u Srbiji, objavljen 2016. godine, kazuje da je mnogo ve?i udeo žena zaposlenih u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalnog rada, takozvanim „sektorima brige“. Pored podataka koji su ušli u zvani?nu statistiku mnogo više zabrinjava nevidljivost podataka o široko rasprostranjenoj diskriminaciji žena prilikom zapošljavanja i rada. Diskriminaciji su naj?eš?e izložene: Romkinje, žene sa invaliditetom, lezbejke, žene drugih nacionalnosti, žene u reproduktivnom dobu, žene sa maloletnom decom, starije žene, mlade žene, žene sa sela… U naro?ito teškom položaju se nalaze žene u sivoj zoni rada, one koje obavljaju sezonske poslove, rade za minimalnu platu ili za nadoknadu ispod ove granice, u lošim uslovima, bez sindikalnog organizovanja u privatnom sektoru, od kojih se zahteva prekovremeni rad bez nadoknade, bez dovoljnog broja slobodnih dana u nedelji. Prilikom zapošljavanja i u radnom odnosu žene prežive brojna seksualna uznemiravanja, ucene i zlostavljanja; prve su na listama za otuštanje a poslednje na listi kandidata i kandidatkinja za unapre?enje, i dalje su manje pla?ene za isti rad u odnosu na muškarce.

Prva proslava 1914.

Pod nazivom Me?unarodni dan žena, Osmi mart kao praznik postoji od 1975. godine koja je bila proglašena me?unarodnom godinom žena. Dve godine nakon toga Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i me?unarodnog mira. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.

Žene su ?eš?e odbijane na konkursima za posao sa obrazloženjem da je to „muški posao“ ili zbog svojih godina, a nisu retki slu?ajevi da je žena dobila otkaz nakon koriš?enja porodiljskog odsustva. Diskriminacija žena prisutna je i u biznis sektoru, žene zauzimaju tek ?etvrtinu najviših pozicija odlu?ivanja u kompanijama, a ?ine nešto manje od tre?ine preduzetnika/ca. Ve?ina žena prisutnih u preduzetništvu danas su preduzetnice iz nužde (66 odsto), ve?inom bez porodi?ne tradicije u ovoj oblasti i posluju uglavnom na lokalnom tržištu, u okviru uslužnih delatnosti.

Istraživanje Republi?kog zavoda za statistiku pokazuje da žene u proseku rade više od 4 sata dnevno na nepla?enim ku?nim poslovima, dok u danima vikenda žene provedu više vremena u nepla?enim poslovima nego muškarci u ukupnom poslu.

Branislava Opranovi? (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!