Osmi mart – 107 godina posle

08 Mar 2016

Od Klare Cetkin do izbegličke kolone i ženskog preduzetništva: obeshrabrujući podaci

Stosedam godina deli radnicu Klaru Cetkin i njene drugarice od žena koje danas obeležavaju Dan žena, ustanovljen na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu na inicijativu tadašnje liderke radničkog pokreta. Sećanje na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine, i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa, danas u svetu obeležava tragična slika žena u izbegličkoj i migrantskoj koloni, a u Srbiji veliku borbu za jednaka prava na rad žena i muškaraca. Ovome su se, od marta ove godine, priključile i državne institucije, proglasivši ovu godinu “Godinom preduzetništva”, s posebnom brigom za razvoj ženskog preduzetništva.

Odbor za prava žena i rodnu ravnopravnost Evropskog parlamenta povodom Međunarodnog dana organizovao je ovog marta u Briselu interpalamentarni sastanak pod nazivom “Žene izbeglice i tražioci azila u EU”. Na skupu su izneti podaci UNICEF-a prema kojima se po prvi put od početka migrantske krize broj žena i dece znatno uvećao u odnosu na punoletne muškarce – od početka ove godine iznosi oko 60 odsto, a prošle godine je bio 20 odsto. Posebna tema bile su nevolje žena izbeglica i onih koje traže azil. U zemljama porekla one se susreću s nasiljem i prisilnim brakovima, a na migrantsko ruti suočene su s krijumčarenjem i trgovinom ženama, kao i neadekvatnom zdravstvenom zaštitom i nebrigom za one koje su trudne. One srećnice koje stignu u zemlju u koju su krenule, očekuju nove nevolje i teškoće – integracija, spajanje porodica, zapošljavanje… Na skupu je prevladalo mišljenje da je zaustavljanje ratnih sukoba jedini siguran način da se zaustave izbeglički i migracioni tokovi sa Bliskog istoka ka Evropi, a da je nužno da se žene više uključe u te mirovne procese. – Na žalost – kako je primetila i iznela poslanica Aida Ćorović, članica Odbora za ljudska i manjinska prava Narodne skupštine Republike Srbije – iako je cilj sastanka u Briselu bio da se skrene pažnja na veoma težak položaj žena izbeglica iz Sirije, Iraka i drugih zemalja, skupu nije prisustovala ni jedna žena iz tih zemalja, koja bi mogla da govori o njihovom posebno ranjivom položaju u ratom zahvaćenim zemljama, izbegličkim kolonama i početku novog života u zemljama odredišta!

Marš „Za radna prava i socijalnu pravdu“

Mreža Žene protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije i Rekonstrukcija Ženski fond i ove godine organizuju protestni osmomartovski marš pod sloganom “Za radna prava žena i socijalnu pravdu” . Aktivistkinje i aktivisti će se okupiti 8. marta, u 14 časova, na Trgu Republike u Beogradu i krenuti u protest, kako organizator najavljuju, protiv patrijarhata, kapitalizma, nacionalizma, militarizma, rasizma, ksenofobije, homofobije, fašizma. Od Trga Republike kolona će krenuti do Terazija, ulicom Kralja Milana prema Slaviji i zaustaviti se ispred spomenika Dimitriju Tucoviću, da izraze protest zbog najavljenog izmeštanja spomenika socijaliste i antimilitariste sa trga i iz istorije! Kolona će potom nastaviti do Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Feminističke aktivistkinje, neposlušne građanke, buntovne žene, solidarne drugarice obeležavaju 8. mart zbog njegovog emancipatorskog i revolucionarnog karaktera, internacionalističke solidarnosti, antifašističkog kontinuiteta, uzajamne podrške žena i zajedničkih akcija protiv patrijarhata.

Godina preduzetništva

U gradovima širom Srbije, pak, ovogodišnje obeležavanje Dana žena u znaku je akcija države u godini proglašenoj godinom preduzetništva. Vlada je za podršku preduzetništvu odvojila 16,06 milijardi dinara. Od te cifre su 4,4 milijarde bespovratna sredstva, a 11,38 milijardi dinara će biti opredeljeno za kredite i garancije. “Godina preduzetništva” će se zasnivati na tri glavna stuba – unapređenje poslovnog okruženja, direktna podrška preduzetnicima i razvoj preduzetničkog duha. Sve je detaljno objašnjeno na novom portal godinapreduzetnistva.rs.

womenunite

Tribina “Žene u svetu preduzetništva”

Informaciona kancelarija Evropske unije EU Info Point u Novom Sadu povodom Međunarodnog dana žena organizuje tribinu “Žene u svetu preduzetništva” . Tribina će se održati u utorak 8. marta u 19 sati u SKC Fabrika, Bulevar Despota Stefana 5. Učesnice tribine su preduzetnice: Slađana Gluščević, urednica portala Agrosmart; Milica Popović, vlasnica firme Gea plant (organska hrana); Slavica Davidović, vlasnica Ketering firme Gastroplanet i Nataša Dubajić, dizajnerka dečije posteljine. One će građankama i građanima govoriti o svim teškoćama i preprekama, ali i pogodnostima i ugodnostima privatnog biznisa, kao i o svom mukotropnom i hrabrom putu, koje su prešle od državnog posla ili nezaposlenosti do uspešnih privrednica.
O pomoći i podršci Razvojnog fonda AP Vojvodine i razvoju ženskog predzetništva govoriće Snežana Repac (Razvojni fond AP Vojvodine), a o fondovima EU Snežana Pupovac (EU Info point Novi Sad). Šta treba znati o Međunarodnom danu žena predočiće dr Svenka Savić, profesorka UNS.

A, u okviru tog plana, ako je verovati onome što država poručuje preko ministarke Zorane Mihajlović, “u godini preduzetništva posebnu pažnju treba posvetiti ženskom preduzetništvu… Već se realizuju krediti koje daju naše banke zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama, a radi se o 20 miliona evra za žensko preduzetništvo…”

Kao i mnogi drugi gradovi u Srbiji i Vojvodini i Novi Sad je objavio javni konkurs za dodelu subvencija za samozapošljavanje žena, koje su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Subvencije za podsticaj ženskom preduzetništvu namenjene su za osnivanje nekog oblika preduzetništva i privrednih društava, a dodeljivaće se jednokratno i to u iznosi od: 150.000 do 400.000 dinara. Nezaposlena žena koja dobije subvencije u obavezi je da obavlja registrovanu delatnost najmanje godinu dana. Od 2013. godine Novi Sad je, kažu u gradskoj upravi, u samozapošljavanje uložio 32 miliona dinara, a od 161 osobe, koje su tako započele privatan biznis, 77 su žene. Ove godine Novi Sad obezbeđuje beplatne usluge mentorstva, onima koji dobiju pomoć za samozapošljavanje.

Obeshrabrujući podaci

A dok se ono što država i gradske samouprave planiraju, poručuju, organizuju i dodeljuju ne počne ostvarivati i davati rezultata, valja znati da je, kada je reč o oblasti rada, razlika u položaju između muškaraca i žena u Srbiji, govore istraživanja mreža nevladinih ženskih organzacija, daleko lošija nego u 28 država članica Evropske unije. Rodni jaz je najveći u oblasti podele i kvaliteta rada, čak duplo veći od onog u Evropskoj uniji. Zaposlenih žena u Srbiji ima za 16 odsto manje u odnosu na zaposlene muškarce. Samozaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama (u starosnoj dobi od 15 do 64 godine 29 odsto muškaraca i 14 odsto žena). Žene se znatno ređe javljaju na poziciji nosioca gazdinstva nego muškarci. Na nivou cele Srbije, one su zastupljene među nosiocima gazdinstva sa 17,3 odsto, iako obavljaju u daleko većem procentu poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu. Žene su ređe zaposlene sa punim radnim vremenom u odnosu na muškarce a njihov ukupni radni vek formalno je kraći 5 godina nego kod muškaraca, iako uzimajući u obzir neplaćen rad žene rade daleko više.

strike womenIndeks rodne ravnopravnosti u Srbiji, objavljen 2016. godine, kazuje da je mnogo veći udeo žena zaposlenih u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalnog rada, takozvanim „sektorima brige“. Pored podataka koji su ušli u zvaničnu statistiku mnogo više zabrinjava nevidljivost podataka o široko rasprostranjenoj diskriminaciji žena prilikom zapošljavanja i rada. Diskriminaciji su najčešće izložene: Romkinje, žene sa invaliditetom, lezbejke, žene drugih nacionalnosti, žene u reproduktivnom dobu, žene sa maloletnom decom, starije žene, mlade žene, žene sa sela… U naročito teškom položaju se nalaze žene u sivoj zoni rada, one koje obavljaju sezonske poslove, rade za minimalnu platu ili za nadoknadu ispod ove granice, u lošim uslovima, bez sindikalnog organizovanja u privatnom sektoru, od kojih se zahteva prekovremeni rad bez nadoknade, bez dovoljnog broja slobodnih dana u nedelji. Prilikom zapošljavanja i u radnom odnosu žene prežive brojna seksualna uznemiravanja, ucene i zlostavljanja; prve su na listama za otuštanje a poslednje na listi kandidata i kandidatkinja za unapređenje, i dalje su manje plaćene za isti rad u odnosu na muškarce.

Prva proslava 1914.

Pod nazivom Međunarodni dan žena, Osmi mart kao praznik postoji od 1975. godine koja je bila proglašena međunarodnom godinom žena. Dve godine nakon toga Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.

Žene su češće odbijane na konkursima za posao sa obrazloženjem da je to „muški posao“ ili zbog svojih godina, a nisu retki slučajevi da je žena dobila otkaz nakon korišćenja porodiljskog odsustva. Diskriminacija žena prisutna je i u biznis sektoru, žene zauzimaju tek četvrtinu najviših pozicija odlučivanja u kompanijama, a čine nešto manje od trećine preduzetnika/ca. Većina žena prisutnih u preduzetništvu danas su preduzetnice iz nužde (66 odsto), većinom bez porodične tradicije u ovoj oblasti i posluju uglavnom na lokalnom tržištu, u okviru uslužnih delatnosti.

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da žene u proseku rade više od 4 sata dnevno na neplaćenim kućnim poslovima, dok u danima vikenda žene provedu više vremena u neplaćenim poslovima nego muškarci u ukupnom poslu.

Branislava Opranović (Autonomija)