Organizovano gledanje Evrope, Jupiterovog satelita

29 Mar 2012

Pored Evrope, posmatraće se i ostala tri Jupiterova velika satelita, zatim Mesec, Venera, Mars, Saturn i Plejade.

Savez astronomskih društava i astronomskih sekcija Vojvodine organizovaće u subotu uveče na Petrovaradinskoj tvrđavi akciju „Vojvodina posmatra Evropu”, u okviru koje će astronomi posmatrati Jupiterov satelit, Evropu.

U akciji će učestvovati astronomska društva iz Zrenjanina, Bačke Palanke, Sremske Mitrovice, Rume, Pančeva, Vršca, Novog Sada.

Kako je najavljeno, pored Evrope, posmatraće se i ostala tri Jupiterova velika satelita, zatim Mesec, Venera, Mars, Saturn i Plejade.

„Ponesite svoje dvoglede, teleskope, fotoaparate, ili jednostavno samo dođite da posmatramo zajedno”, navodi se u saopštenju za javnost.

Evropa je najmanji od četiri Jupiterova velika satelita, a ostala tri su Io, Ganimed i Kalisto. Sva četiri otkrio je Galileo Galilej i o tome je izvestio javnost januara 1610. godine, zbog cega se oni zovu i Galilejevi sateliti.

To otkriće spada u red najznačajnijih u istoriji jer je postalo snažan dokaz u prilog Kopernikovom heliocentričnom sistemu.

Tada su naučni dokazi i naučna logika konačno potisnuli hiljadu godina vladajuće dogme crkve.

Prečnik Evrope je 3.121 kilometar i ona je neznatno manja od Zemljinog Meseca, čiji je prečnik 3.474 kilometra.

Evropa se ubraja u najzanimljivija tela Sunčevog sistema. Njena površina je ledena, sjajna i gotovo savršeno glatka, sa tek ponekim ožiljkom. Sve kratere koje naprave meteoriti brzo poravna led.

Veruje se da se ispod leda nalaze ogromne količine vode, pa se pretpostavlja da dubina okeana na Evropi doseže i 50 kilometara.

Astrobiologe podatak o okeanu naročito privlači i oni ovaj satelit uvrštavaju u nekoliko najozbiljijih kandidata za postojanje vanzemaljskog života.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!