OPOVO: Politika priča jedno, statistika je demantuje

12 Dec 2012

Po svim socioekonomskim pokazateljima, opština Opovo se nalazi na dnu. Da se može i niže pasti, pokazuju silazni trendovi. Među političarima ipak provejava optimizam

Kada bi sve vojvođanske opštine bile kao Opovo, bezmalo po svim socioekonomskim pokazateljima Vojvodina bi bila na samom dnu evropske lestvice. Šta god da mere, statistički instrumenti u ovoj opštini pokazuju silazne trendove: zarade su ispod republičkog proseka, stopa nezaposlenosti je iznad, opštinska kasa je tanka, privreda je na najnižim granama, demografski podaci su negativni… Svi ti pokazatelji kreću se unazad ili stagniraju a stabilnom se jedino čini lokalna vlast koju je od 2004. godine, uz kratku pauzu od kraja prošle godine pa do izbora 2012, vodi, u različitim dresovima, Milorad Soldatović.

Statističke podatke (osim onih o broju stanovnika), privredna kretanja, strateške dokumente poput opštinskog budžeta, strategije razvoja ili statuta opštine, nije moguće naći na zvaničnom sajtu Opova. Čak i stranice „virtuelni matičar“, „kol centar“ i „birački spisak“ još uvek su u izradi, te opštinska internet prezentacija nije uporediva sa veb sajtovima vojvođanskih lokalnih samouprava koje imaju E-upravu ili, recimo, „sistem 48“. Opština se predstavlja šturim informacijama, neodgovarajućim potrebama građana, što upućuje na to da rad lokalne vlasti nije transparentan i da saznanja o opštini nedostaje i potencijalnim investitorima.

Šesnaest evra po glavi stanovnika

Opovo: Stvari mogu da budu i lošije

Kada je o ekonomskim pokazateljima reč, njih je bolje tražiti u analizama i saopštenjima zvanične republičke statistike, državnih agencija i ekonomskih analitičara. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza navodi podatke Republičkog zavoda za statistiku RSZ po kojima opovačka opština ima 11.016 stanovnika, sa svega 556 zaposlenih u 2010. godini, i 908 nezaposlenih u 2011. Stopa nezaposlenosti u Opovu je, prema istom izvoru, 35 odsto. Dakle, značajno je veća od republičke stope (stopa nezaposlenosti u Srbiji je 23,7 odsto – prema podacima Međunarodne organizacije rada), kao i pokrajinske (27,2 odsto – RSZ). Zvanična statistika navodi da je prošle godine mesečna bruto plata u ovoj opštini  bila 490 evra, a prosečna neto zarada 355 evra. Stvari sada stoje drugačije, to jest lošije. Naime, ekonomski analitičari portala „Makroekonomija“, koji su snimili odnos zarada u Srbiji i regionu u oktobru 2012. naveli su da je prosečna zarada u opštini Opovo 306,5 evra. Kada se ukupan fond zarada podeli „po glavi stanovnika“ dobija se poražavajući rezultat. Od ukupnih 171.000 evra, koliko je težak fond, zarada po svakom stanovniku ove opštine je tek – 16,3 evra. Upravo na ovom primeru najbolje se oslikava problem nedovoljne regionalne razvijenosti ne samo u Vojvodini već u celoj Srbiji, jer je „slučaj Opovo“ najdrastičniji: u Novom Sadu zarada po glavi stanovnika je 160,9 evra, i to je najveća zarada u Vojvodini, ali je i odstupanje između Opova i Novog Sada najveće u celoj zemlji – 9,9 prema jedan.

Od prihoda od zarada u ovoj opštini slaba je vajda, a to je merljivo preko transfera koji stižu iz republičke kase. Pravilo da su transferi po stanovniku, zaposlenom i nezaposlenom veći što su niži prihodi od zarada, u slučaju Opova dosta govori. Naime, ove godine je, zahvaljujući “izdašnijoj” pokrajinskoj kasi, Opština navukla 200 miliona dinara, što je priličan pomak s obzirom na to da je lane imala svega 134 miliona dinara. Prema Budžetu Republike Srbije predviđeni su ukupni transferi za 2013. godinu od čak 90.455.305 dinara. Transfer po glavi stanovnika u Opovu će dogodine iznositi 8.635 dinara, dok je prosek za celu zemlju 4.957 dinara, a za Vojvodinu bez Novog Sada 4.756 dinara.Transfer po zaposlenom u ovoj opštini (mere opterećenja radnih mesta porezima koji se zatim preraspodeljuju) će biti čak 162.397 dinara, dok je republički prosek 20.403 dinara, a transfer po nezaposlenom 97.473 dinara.

Ovi negativni pokazatelji, utisak je građana ove opštine, dobrim delom bi bili sanirani razvojem infrastrukture, što kao problem vidi i lokalna vlast. Ovakve razlike u prosečnim zaradama po regionima bile bi manje da radna snaga može da bude mobilnija i da problem nije u infrastrukturnoj potki, ali upravo su saobraćajnice obavijene velom tajne koja se, po oceni predstavnika opozicije u skupštinskim klupama, vešto skriva u lokalnom budžetu.

Đurica Savkov: Glavnu odgovornost za propast Opova snosi Soldatović

– Krenuo je „Soldatovićev put“, koji je povezivao opštine Opovo i Kovačica, ali je to očigledno bilo samo za slikanje uoči izbora jer nakon toga je ostao jedino živi pesak po kojem ni traktori ne mogu da idu. Opovo je finansiralo taj posao sa 42 miliona dinara, sopstvenih sredstava, koja su skinuta sa budžeta a to je u budžetskoj stavci uneseno kao novac za održavanje postojećih saobraćajnica, što je vrlo čudno. Ništa se nije pomerilo od izbora naovamo – kaže Đurica Savkov, predsednik udruženja Banatski forum, koji je sada deo opozicije u opovačkom parlamentu, a u prethodnom mandatu jedno vreme je obabvljao funkciju predsednika skupštine opštine, u koaliciji sa Miloradom Soldatovićem.

Sve je, veli, išlo preko Fonda za kapitalna ulaganja, i poznato je da je Opština pre godinu dana uplatila na ime troškova održavanja postojećih saobraćajnica – 18 miliona dinara, ali šta se dešavalo dalje – to javnost ne zna. Nemoguće je, kaže Savkov, doći do tih podataka, pa ni on kao odbornik ne dobija odgovore na ta pitanja, a izvršenje budžeta administracija nema običaj da obnaroduje.

Naš sagovornik ocenjuje da je privredna situacija u opštini katastrofalna, da nema nikakvog razvoja a kočnica je, kako kaže – upravo predsednik opštine. – Odgovornost za propadanje Opova je pre svega u njenom prvom čoveku i lokalnoj administraciji koja je nestručna, nesposobna i ne zna da radi. Činjenica je i da država prenosi nadležnosti a ne daje izvore finansiranja, ali mi smo mala opština pa je i to specifično, jer mi sopstvenim sredstvima finansiramo samo tekuće poslove i održavanja, pa čak ni to ne funkcioniše kako treba – kaže Savkov.

Bez obećanja

Milorad Soldatović, predsednik opštine Opovo: Ništa ne obećavam, radim svoj posao

S druge strane, Milorad Soldatović je nedavno obišao gradilište i dobio uveravanje da izgradnja regionalnog puta ide po planu i tu ne vidi problem. Na pitanje šta je od obećanja koje je građanima Opova dao pred poslednje izbore ispunio on odgovara da „ne zna šta je to obećao pa ispunio da bi se setio“.

– Ništa ne obećavam, radim svoj posao. I uradili smo dosta u prethodnom periodu. Recimo, urbanistički smo definisali i infrastrukturno opremili industrijsku zonu u kojoj su sada već otvorena dva pogona; imamo strategiju razvoja opštine od 2007. do 2017. godine, koja podrazumeva razvoj turizma; ide nam na ruku izgradnja „kineskog mosta“ i blizina Beograda; razvijamo resure koji podrazumevaju lovni i ribolovni turizam; imamo 1.050 hektara ribnjačkog kompleksa koji, naravno, nije u funkciji jer je privatizovan ali nudi određene mogućnosti. U tom pravcu stvaramo neke preduslove – kaže Soldatović uz podsećanje da je opštinski budžet veoma skroman, tek 200 miliona dinara, ali i to je za oko 80 miliona dinara više od lanjskog.

– Sve je to jako malo. Iz sopstvenih sredstava prosto nismo u stanju ništa da uradimo već smo oslonjeni na pokrajinske i republičke institucije koje svakako funkcionišu po stranačkom principu, te nismo u milosti s obzirom na to da vlast predvodi grupa građana. Ipak, nastojimo da se što bolje infrastrukturno opremimo. Počela je gasifikacija pre dve-tri nedelje, kada je potpisan ugovor sa „Srbijagasom“ vredan 4,7 miliona evra, a ceo posao bi trebalo da bude završen do početka grejne sezone sledeće godine. Smatramo da je i to preduslov za razvoj industrijske zone i svakako smo usmereni ka potencijalnim investitorima. Međutim, činjenica je da su oni ipak više okrenuti opštinama u blizini autoputa, ili Dunava – kaže Soldatović

On ističe da se lokalna administracija koja ima 36 zaposlenih, domaćinski ponaša, da opština nije dužna i nije pred bankrotom i da je rukovodstvo svesno činjenice da se mora prilagoditi Pokrajini od koje ipak dobije neka sredstva, za razliku od Republike, koja Opovo čak nije ni svrstala među nerazvijene opštine. Pomenimo, ni SIEPA nije označila nijednu lokaciju kao pogodnu za investicije u ovoj opštini.

Predstavnici malih preduzeća, pak, kažu da im u ova teška vremena, u vreme ekonomske i finansijske krize, upravo opština lomi noge. – Privredni ambijent sve je nepovoljniji. Teško ionako dolazimo do posla ali da opština ima više sluha i da je svesna da preduzetnicima treba da obezbedi što bolje uslove jer oni mogu da poguraju razvoj lokalne zajednice, bilo bi drugačije. Naprotiv, mala preduzeća iz Opova ne dobijaju poslove niti imaju mogućnosti da se za njih izbore. Sve se daje firmama sa strane, čak i ono što možemo da odradimo. Imali smo ranije i komisije i otvaranje ponuda, a sada to ne funkcioniše. Neke firme obavljaju sitne poslove, da ne bi bilo – vama baš ništa ne dajemo. S druge strane, izmirujemo sve obaveze prema državi i lokalu – kaže Nenad Kojić iz Udruženja preduzetnika koje ima 107 članica.

Kada su mediji u pitanju, sem privatnog radija sa komercijalnim programom, postoji i opštinski bilten sa, kako predstavnici opozicije kažu, pogrešnim informacijama za račun vlasti. Informator opštine Opovo „Opovačke novine“ i internetski portal „Glas Opova“ redovno prate rad lokalne uprave i sva dešavanja na teritoriji opštine. Opozicija ima kritike i na račun odnosa vlasti prema nevladinom sektoru, ali valja reći da su rebalansom opštinskog budžeta za ovu godinu povećane dotacije nevladinim i neprofitnim organizacijama. Pored toga, rebalans se odnosi i na opštinsku izbornu komisiju, plate i doprinose s obzirom na to da su neke funkcije prevedene u stalni radni odnos, a dato je više i za obrazovanje, odnosno za predškolsku ustanovu. Opština Opovo hvali se uređenim sistemom upravljanja otpadom kao i donetim obaveznim Regionalnim planom upravljanja otpadom za region Pančevo-Opovo i lokalnim planom upravlja otpadom za period od 2010. do 2020. godine.

Podsetimo, opovački parlament konstituisan je 8. juna ove godine, a većinu čine Koalicija Milorad Soldatović – Demokratska stranka – SDPS, Liga socijademokrata Vojvodine i Koalicija Socijalistička partija Srbije – Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Jedinstvena Srbija.

Dve pobedničke koalicije ukupno u skupštinskim klupama imaju 15 odbornika. S druge strane, opozicija ima deset odbornika a čine je Srpska napredna stranka, GG Naša inicijativa, GG Lista protiv korupcije i Demokratska stranka Srbije.

Očekivalo se, a to nam je potvrdio i sam predsednik opštine, da SNS pređe na poziciju vlasti, jer, kako je rekao, u teškoj ekonomskoj situaciji se mora usaglasiti što više partija, posebno onih koji rukovode državom, kako bi lokalna zajednica imala više koristi. Međutim, iako je vodio pregovore sa lokalnim SNS, Soldatovićev plan, sve su prilike, neće se ostvariti jer poslanička grupa naprednjaka odbacuje tu mogućnost. Među opovačkim tribunima šuška se da se Soldatović zapravo krije iza grupe građana, a da je zapravo demokrata. Inače, ovaj diplomirani inženjer poljoprivrede bio je član Pokreta snaga Srbije i kao kandidat te stranke pobedio je 2004. na izborima za predsednika opštine. Na lokalnim izborima 2008. nastupio je ispred “Grupe građana Milorad Soldatović” i ponovo odneo pobedu. Iste godine biran je i za poslanika Skupštine Vojvodine. Na republičkom nivou bio je na listi Pokreta “Moja Srbija-Branislav Lečić”, ali je taj pokret bio daleko ispod cenzusa. Na izborima 2012. nastupio je u koaliciji “GG Milorad Soldatović ‘Za bolje Opovo’–DS-SDPS” i po treći put trijumfovao.

Slađana Gluščević (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!