OPOVO: EU fondovima nema ko da piše

30 Jun 2015

Opovo učestvovalo samo na jednom evropskom projektu, i to zahvaljujući svom geografskom položaju – Nezainteresovanost i nekompetentnost opštinara – Vodovodne cevi stare sedamdeset godina, od azbesta, čekaju novac iz EU fondova

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Kao sve vojvođanske opštine, i jedna od najmanjih i najnerazvijenijih među njima – Opovo, imala je priliku da koristi novac iz EU fondova, prevashodno za dobro 11.000 žitelja, ali i u korist celog južnobanatskog regiona. Međutim, ako se za neku opštinu u Vojvodini može reći da je marginalizovala mogućnost da u prethodnih nekoliko godina uz pomoć iz evropske kase doprinese kvalitetnijem životu u lokalnoj zajednici, pa i šire, onda je to upravo Opovo, jer je iz budžetskog ciklusa 2007-2013. u kojem je EU kroz IPA fondove našoj zemlji namenila 1,4 milijardu evra – uzela tek mrvice.

Da je inertnosti u tom pogledu doprinela česta promena vlasti i retrogradni ili tromi procesi kojima na razvoj lokalne sredine utiču vlade kratkog daha, a što je bio slučaj u većini opština – nije. Opovo, naime, već deset godina vodi Milorad Soldatović, najpre kao član Pokreta Snaga Srbije, pa grupe građana nazvane po njemu, da bi i na potonjim lokalnim izborima, u koaliciji sa DS i SDPS, po treći put došao do pozicije prvog čoveka. Ako se zanemare povremena preletanja u odborničkim klupama, smene na mestu predsednika SO, moglo bi se reći da je opovačka vlast svih tih godina funkcionisala bez većih trzavica i promena. Kako sam Soldatović kaže, njegova neideološka grupa građana usresređena isključivo na lokalnu politiku, funkcionisala je i funkcioniše dobro sa svima, ako je to u interesu sredine. Bila je kompatibilna i sa partijom Bogoljuba Karića, i sa LSV, i demokratama, nakratko i sa SZVM, a odnedavno je u većinskoj koaliciji i SNS. Pa opet, ta podobnost “u interesu građana” nije dala rezultat kada je o privlačenju evropskih para reč te Opovčanima, za razliku od žitelja nekih drugih vojvođanskih opština koje nisu iz ruku ispustile instrument finansijske pomoći iz EU, lokalne vlasti nisu pružile priliku da uvide kako taj sistem funkcioniše. Tačnije, imali su jednu, ali naš utisak posle razgovora sa predstavnicima Opštine je da je taj posao urađen jer je Opovo, zbog geografskog položaja, prosto bio prirodan partner nosiocu i drugim učesnicima projekta.

opovo tamis

Opovo i Tamiš: Svima postalo jasno da se razvoj ovog dela Banata najefikasnije može odvijati kroz aktiviranje ekoloških, privrednih, turističkih, sportskih, kulturnih i drugih aktivnosti, povezanih direktno ili indirektno s Tamišom

Jedan projekat – Tamiš

Naime, prema podacima koje smo dobili od lokalnog Odeljenja za privredu i finansije, Opovo je učestvovalo projektu finansiranom iz EU budžeta 2007-2013 – “Mere za zaštitu reke Tamiš – STEP 2”, u okviru prekogranične saradnje Rumunija – Srbija. S njim se krenulo početkom 2011. a trajao je do kraja aprila 2012. Opovačka opština bila je partner 2 na ovom IPA projektu, a učestvovali su i Zrenjanin, te Pančevo (nosilac) i Karansebeš, s rumunske strane, koji su pripremili program mera za zaštitu ove reke. U okviru projekta u junu i julu 2011. godine organizovane su 22 akcije čišćenja Tamiša, u kojima je ukupno učestvovalo više od 860 aktivista, a prikupljeno je više od sedam tona otpada i osam tona drvnih naplavina. U Opovu je u čišćenje ove reke bilo uključeno javno preduzeće “Mladost”, koje je organizovalo četvrtu akciju.

Skadar na Debeljači

Pre četiri godine započeta je gradnja puta Opovo – Debeljača, uz finansijsku pomoć pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, međutim, još uvek nije završen. Najviše su time pogođeni poljoprivrednici opovačke opštine jer do šećerane u Kovačici mogu dobaciti pogledom ali ne i tako lako doći do nje – idu četverostruko dužim putem. Kako smo saznali, posao je od Opova preuzela opština Kovačica i ona bi trebalo da ga završi.
Inače, iz opovačkog više nego skromnog budžeta, planirano je da se u ovoj godini za finansiranje projekata i investicije u oblasti poljoprivrede, vodosnabdevanja, turizma, javne rasvete, zaštite životne sredine potroši najviše – 139,2 miliona dinara, što je 48 odsto ukupno planiranog budžeta za 2015. Za podsticaj poljoprivrede opredeljeno je 50,7 miliona dinara (18 odsto ukupno planiranog budžeta).
S tim u vezi budžetom su opredeljena i sredstva za sufinansiranje projekata koje budu tokom godine raspisivala ministarstva Republike Srbije i pokrajinski sekretarijati AP Vojvodine a na koje će opština aplicirati i uzeti odgovarajuće učešće u finansiranju u skladu sa uslovima konkursa.

Ceo projekat, u sve četiri opštine, vredeo je 604.000 evra, a opovačka opština dobila je 187.672 evra za realizaciju svojih aktivnosti. Kako su nam kazali njeni službenici (od kojih smo informacije o jedinom projektu dobili samo zahvaljujući upornosti, i to po isteku prvobitno dogovorenih i odlaganih rokova), ovaj posao je, osim akcije čišćenja reke i priobalja, podrazumevao (i to najvećim delom) i izradu projektno-tehničke dokumentacije za kanalizaciju i prečistač otpadnih voda. Za to je opredeljeno 126.280 evra, a na tenderu je prošao novosadski “Vojvodinaprojekt”, dok je na projekat sanacije smetlišta u Opovu otišlo 24.194 evra. U sklopu projekta promovisana je i BAT tehnologija za tretman otpadnih voda, nabavljena je kompjuterska oprema za 1.720 evra, kancelarijski material za 2.000 evra, a vodilo se računa i o tome da građani budu informisani i uključeni te je, između ostalih promotivnih aktivnosti, izrađen i postavljen bilbord i u Opovu, što je koštalo 500 evra. Tehnička dokumentacija za izgradnju kanalizacije i postrojenje za tretman otpadnih voda u Opovu, te tehnička dokumentacija za sanaciju divlje deponije su neki od očekivanih rezultata ovog projekta. Jednako važno, napravljene su uporedive studije i katastar zagađivača za deo vodotoka Tamiša kroz Rumuniju, te paralelni programi mera za zaštitu i održivi razvoj Tamiša u rumunskom i srpskom Potamišju. Izgradnja kanalizacije, međutim, još nije počela, jer finansijer još uvek nije nađen.

opovo njiva

Opovo: Stopa nezaposlenosti u ovoj opštini je najmanje dvostruko veća od državnog proseka i iznosi oko 50 odsto

I pre, a naročito posle ovog prekograničnog projekta, svim parterima bilo je jasno da se razvoj ovog dela Banata najefikasnije može odvijati kroz aktiviranje ekoloških, privrednih, turističkih, sportskih, kulturnih i drugih aktivnosti, povezanih direktno ili indirektno s Tamišom. Međutim, i pored indikatora koji su pokazivali uspešnost “Mera za zaštitu reke Tamiš”, Opovo se nije zainteresovalo za druge evropske projekte, te je opet ostalo po strani iako, možda ne po proizvodnim kapacitetima, ali po geografskim, to jest turističkim i poljoprivrednim, može ići uz rame drugim vojvođanskim opštinama. Bogatstvo rečnih tokova (29 kilometara Tamiša), prirodna i veštačka jezera, šume, lekovito blato u naselju Baranda, reka koja je veže s Rumunijom, potpuno su neiskorišćene prednosti ove varoši sa inače veoma lošim socioekonomskim pokazateljima (u ovom delu Balkana Opovo je po razvijenosti na dnu lestvice sa 340 opština). Sve su to karte na koje se moglo zaigrati i pred evropskim fondovima, ali očiglednio su i ovoj opštini boljka neizgrađeni kapaciteti i izostanak znanja i veština za planiranje i sprovođenje projekata.

Suvišna papirologija i kompetencije

U razgovoru sa predsednikom opštine Miloradom Soldatovićem saznali smo da je opštinarima u tom zahtevnom poslu koji svakako nije lako dobiti i realizovati – prepreka složena procedura i često suvišna papirologija. Na to, ukazuje, kasni se sa vraćanjem utrošenih sredstava posle pravovremeno dostavljenih finansijskih izveštaja, što je možda i najveći problem. Pitanje je i kompetencije zaposlenih u opštinskoj upravi da sprovedu sve što je potrebno da se projekat realizuje, a tu se kao barijera postavljaju i dokumenti pisani na engleskom jeziku. Opštini sa budžetom koji jedva da prelazi 200 miliona dinara, u kojem čak nema pozicije “podsticaj razvoja” svakako je, uz neizgrađene kapacitete za pripremu i sprovođenje projekata, kamen spoticanja i nepostojanje održivog sistema obezbeđivanja sredstava za njihovo predfinansiranje, odnosno kofinansiranje, te se ne može ni govoriti o angažovanosti eksperata sa strane, lobiranju…

Na sve to, Opovo nema kancelariju za lokalni ekonomski razvoj – KLER, pogotovo ne posebnu organizacionu jedinicu za pripremu i sprovođenje projekata i ljude zadužene za rad na EU projektima. Sve je to uzročno-posledično vezano za činjenicu da je u kategoriji nedovoljno razvijenih opština, s jednom fabrikom koja upošljava tridesetak ljudi, a plate ne prelaze 20.000 dinara. Na listi je 41 opštine u zemlji koje imaju stepen razvijenosti od 60 do 80 odsto republičkog proseka. Stopa nezaposlenosti u ovoj opštini je poražavajuća – najmanje dvostruko je veća od državnog proseka i iznosi oko 50 odsto.

opovo mapa

U vrhu opovačke vlasti nema niti zainteresovanosti niti znanja za privlačenje razvojnih sredstava iz EU fondova

Ipak, uz uvažavanje svih slabosti nerazvijene opštine i nemogućnosti da sama, bez podrške pokrajinskih i republičkih institucija, ispuni zahtevne preduslove za učešće u evropskim projektima – nismo se mogli odupreti utisku da u vrhu opovačke vlasti nema interesovanja za složen posao planiranja i sprovođenja tih aktivnosti. Jasno je da je za nju to prevelik zalogaj ali pomoć bi se mogla potražiti kod razvojnih agencija, resornih pokrajinskih sekretarijata koji daju novac za sufinanisiranje projekata… Kako smo saznali, Opština nije pokazala interesovanje za implementaciju SLAP projekta, koji bi joj svakako pomogao da iskaže svoje potrebe (kada je o infrastrukturi reč), te da se približi dostupnim izvorima finansiranja.

To smo primetili naročito nakon razgovora s građanima ove južnobanatske varoši, koji nisu znali da je na teritoriji njihove opštine realizovan bilo kakav evropski projekat.

Zahuktava se nevladin sektor

U Opovu je i nevladin sektor intertan po pitanju evropskih projekata. Aktivnosti udruženja građana su usporene, a ako ih ima, ne idu u tom pravcu. I uopšte, prisutna je letargija u tom segmentu. Na području opštine deluje par organizacija i zasad nijedna nije učestvovala u pisanju i realizaciji EU projekata. Takođe, desilo se da jedna od njih bude otvoren glasnogovornik Srpske napredne stranke, da bi joj se na kraju i pripojila.
Nedavno su Opovo posetili predstavnici opštine Bač, predstavljajući projekat izgradnje fabrike za sušenje voća u svojoj opštini, kao primer dobro napisanog i realizovanog projekta ali ni to nije prodrmalo uljuljkan opovački civilni sector.
–Pre par meseci osnovali smo nevladinu organizaciju “Vizionari” čije će delatnosti biti usmerene ka razvoju i unapređenju kvaliteta života u ovom delu Banata, saradnji sa drugim organizacijama iz regiona, naročito u oblasti ekologije, zaštiti i iskorišćenju potencijala reke Tamiš… Naši članovi su prošli obuke za pisanje projekata, a podršku smo dobili i od Fonda “Evropski poslovi” AP Vojvodine, čiji sam i ja član – kaže nekadašnji predsednik Skupštine opštine Opovo, sada odbornik i predsednik Opštinskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Petar Horvat, navodeći da se, dok je bio u prvoj postavi opovačke vlasti zalagao za učešće, to jest podizanje kapaciteta za pripremu evropskih projekata ali da nije nailazio na razumevanje.
–Kada su u Fondu “Evropski poslovi” pitali šta su prioriteti u Opovu, rekao sam da su to kanalizacija i vodovodne cevi, ali problem je i Dom zdravlja, opterećen velikim dugom, za koji pak postoji opasnost i da se ugasi jer je proces depopulacije doprineo tome da nedovoljan broj stanovnika dovede u pitanje zakonsko postojanje takve ustanove. Takođe, za izgradnju banje u Barandi postoji dokumentacija i taj projekat mogao bi da se realizuje sredstvima Evropske unije, ali za to nadležni nisu zainteresovani.

Nezainteresovani i nekompetentni opštinari

–Nije opština ni zainteresovana ni kadra da učestvuje u fondovima EU, isključena je iz tih dešavanja. A moglo bi se na taj način pomoći građanima i doprineti razvoju naselja. Evo, recimo u Sakulama imamo vodovod (Austrija je svojveremeno sponzorisala izgradnju fabrike vode u opštini), ali su vodovodne cevi sedamdeset godina stare i od azbesta su. Nije nama u selu toliko važna kanalizacija, ali nedopustivo je da pijemo vodu iz takvih cevi – priča nam Stojan Gligorin iz naselja Sakule. – Mi smo poljoprivredni kraj i to je pretežna delatnost, ali ovdašnji paori imaju problem da dođu do poljoprivrednog zemljišta koje lokalna samouprava daje u zakup jer se obično favorizuju pojedinci, i to je problem koji nas muči s obzirom na to da od njiva živimo i da je na njima i budućnost sela, jer kod nas zahvaljujući tome nema odliva stanovništva – mladi poljoprivrednici koji imaju zemlju na njoj i ostaju jer izbora nemaju.

Gligorin podseća da su baš u Sakulama, zahvaljujući donaciji EU pre deset godina stambeno zbrinute izbeglice. Pomogla je u tome i Vlada Japana, a potom i fond Vlade Divca.

Slađana Gluščević

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!