OLIVER FRLJIĆ: Vučić me ne zanima kao dramski lik, nego simptom bolesnog društva

24 Jun 2014

Izabirući ga za premijera, Srbija je samu sebe amnestirala od odgovornosti za sve zločine koji su u njeno ime rađeni

Oliver Frljić nedavno je uputio poziv srpskim pozorištima za rad na predstavi o srpskom premijeru Aleksandru Vučiću. Hrvatski reditelj, čij je poslednji autorski projekat u Srbiji bila predstava „Zoran Đinđić“ Ateljea 212, koja je izazvala burne reakcije u javnosti, ali i osvojila Gran pri Bitefa, ipak smatra da ne postoji nijedna teatarska institucija koja bi se usudila da tako nešto napravi.

On u razgovoru za Danas govori zašto želi da radi projekat o Vučiću, koja je njegova ideja, kao i kakav dramski potencijal ima srpsko društvo koje je Srpskoj naprednoj stranci dodelilo gotovo dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Zašto želite da radite predstavu o Aleksandru Vučiću?

– Udari na medije koji kritički govore o Vučiću, kao i činjenica da je njegovim dolaskom na vlast institucionaliziran zaborav, te svi politički paradoksi koje on utjelovljuje, samo su neki od razloga da se o njemu progovori i u kazalištu. Izabirući ga za premijera, Srbija je samu sebe amnestirala od odgovornosti za sve zločine koji su u njeno ime rađeni od 90-ih naovamo i govora mržnje koji je stvarao uvjete da se oni dogode. Trenutačna situacija, u kojoj Vučić odlazi u posjet Sarajevu i deklarira se kao prijatelj tog grada, dok je još nedavno pripadao političkoj opciji koja bi bila najsretnija da ga je mogla sravniti sa zemljom, jeste strašna. U toj situaciji imam jednostavno pitanje za građane Srbije: „Da li bi za premijera izabrali, da mu se kojim slučajem ne sudi pred Haškim sudom, i Vojislava Šešelja, ako bi ovaj bio spreman da provede korjenite reforme u državi, dovede strane investitore i započne proces ulaska Srbije u Evropsku uniju?“

Kakav je dramski potencijal srpskog premijera?

– Mene Vučić ne zanima kao dramski lik, nego kao simptom bolesnog društva. Društva koje još nije preležalo svoj nacionalizam iz devedesetih i mitove na kojima se on rasplamsao. Društva koje 5. oktobra nije imalo snage da provede promjene do kraja – rezultat tih polovičnih promjena je i aktualna vlast. Društva koje je mirno gledalo kako je Demokratska stranka, nakon ubojstva Đinđića, koalirala sa SPS-om… Vučić se ne može promatrati izdvojeno u tom nizu. On je kapitalizirao nesposobnost i korumpiranost postđinđićevske Demokratske stranke.

A savremenog srpskog društva koje je izabralo Vučića za svog premijera sa gotovo pedeset odsto glasova i dvotrećinskom većinom mandata u parlamentu?

– Nenad Dimitrijević je rekao da „Srbija odbija da se na otvoren i neinstrumentalan način bavi prošlošću, ali se zato, kao u nekoj otrcanoj frazi, prošlost bavi Srbijom. Nasilno ideološko ukidanje i prekrajanje prošlosti, u uzaludnoj potrazi za starom figurom natpolitičkog suverena, razaraju i poslednje relevantne ostatke zajednice…“ Ta prošlost, kojom se Srbija nikada nije na adekvatan način pozabavila, a koja se sada opet bavi njome, jest upravo Vučić i sve ono što on predstavlja. I naravno da je u slučaju problematične prošlosti koja se vraća u figuri aktualnog premijera potrebno ideološko nasilje i prekrajanje da bi ona odgovarala zahtjevima realpolitike kao političkog imperativa današnje Srbije. Moja ideja s projektom o Aleksandru Vučiću je jedna vrsta ideološke konfrontacije sa zajednicom koju on politički reprezentira. Kazalište vidim kao prostor proizvođenja društvenog disenzusa u odnosu na društveni konsenzus te polovine koje su Vučića izabrale.

Zašto mislite da srpska pozorišta nisu zainteresovana za rad na ovom komadu?

– Bio bih ugodno iznenađen kad bi neko od pozorišta u Srbiji pokazalo interes za rad na jednom ovakvom projektu, ali mislim da to nije realno za očekivati. Jednostavno, sve što se događalo s prema premijeru kritički nastrojenim medijima – od rušenja sajtova, do različitih oblika diskreditacije njihovih autora i urednika – sve je to bila demonstracija moći koja je pokazivala što se potencijalno može dogoditi svakome tko se usudi unijeti bilo kakve disonantne tonove u kolektivno obožavanje aktualnog premijera. Iako je Vučić negirao povezanost s gorenavedenim, ostaje logično pitanje: tko je imao interes da napravi nešto takvo?

Brza politička transformacija

U srpskoj javnosti aktuelna su poređenja Vučića sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem, o kome ste vi takođe radili predstavu. Da li vi vidite tu sličnost?

– Ne vidim. Vučić je aktivno kreirao atmosferu u kojoj je Đinđić mogao biti ubijen. Ne tako davno je preko table Bulevar Zorana Đinđića lijepio natpis Bulevar Ratka Mladića. Ako je brzina Vučićeve političke transformacije u odnosu na nedavnu prošlost tako velika, oni koji su danas toliko fascinirani njime trebali bi se upitati u što bi mogao mutirati u skoroj budućnosti.

(Marija Krtinić, Danas)

Podelite ovu stranicu!