OLEKSANDR ALEKSANDROVIČ: Ukrajinu to nije spasilo, Srbija ne može na više stolica

28 Oct 2016

"Ono što Evropska unija traži od Srbije nije pridruživanje sankcijama nego prihvatanje evropskih vrednosti i zajedničke spoljne i bezbednosne politike"

Oleksandr Aleksandrovi?, ambasador Ukrajine u Beogradu, prime?uje poslednjih meseci poja?ano rusko prisustvo u Srbiji. Kad je re? o nelegalnim aktivnostima protiv Crne Gore na tlu Srbije, sa „elementom inostranosti”, o ?emu je govorio srpski premijer, ukrajinski ambasador navodi da nema pouzdanih saznanja o tome, ali da bi se moglo pretpostaviti da je Rusija jedina sila koja bi mogla biti zainteresovana za tako nešto.

Na vlasti i gra?anima Srbije je da odlu?e, ali primer Ukrajine sugeriše da je neodrživa politika sedenja na dve stolice, kaže, pored ostalog, za RSE ambasador Ukrajine u Srbiji.

RSE: Gospodine ambasadore Aleksandrovi?u, uputili ste nedavno pismo dvojici politi?ara u Srbiji – Bošku Obradovi?u, lideru pokreta „Dveri“ i Nenadu Popovi?u, ?elniku Srpske narodne partije. Zašto ste pisali toj gospodi?

Aleksandrovi?: Poslao sam otvoreno pismo toj gospodi zato što su se oni i ?lanovi njihovih stranaka sastali sa delegacijom samoproglašene Republike Krim koja je pre nekoliko dana bila u poseti Beogradu, a koja se sastojala od takozvanih zvani?nih predstavnika vlade.

Kao što veoma dobro znate, Krim je trenutno okupiran od strane Ruske Federacije i za nas je svaki susret sa zvani?nim predstavnicima okupacione vlade Krima neprijateljski akt prema Ukrajini. Kao što sam i u pismu naveo, oni su tim aktom narušili zakone Ukrajine, ali su postupili i u neskladu sa zvani?nom politikom Vlade Srbije, koja ne priznaje okupacionu vladu Krima i koja podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

RSE: U tom otvorenom pismu podsetili ste na još nekoliko stvari.

Aleksandrovi?: Da. Namerno sam pomenuo i napravio nekoliko paralela kad je u pitanju Kosovo. Kao što verovatno znate, Ukrajina ne priznaje jednostranu Deklaraciju o nezavisnosti Kosova i uvek smo u toj politici bili vrlo dosledni – kako zvani?ni predstavnici zemlje, tako i predstavnici opozicije. Otuda su za nas ti susreti bili dodatno uznemiruju?i. Dakle, dok se Ukrajina prema Srbiji odnosi prijateljski, poštuju?i njen suverenitet, neki njeni politi?ari rade protivno našim interesima, krše?i naš integritet i teritorijalni suverenitet.

RSE: Tako?e ste u pismu podsetili da je Rusija Srbiji, odnosno, tadašnjoj SRJ, uvela sankcije 1992. godine, dok Ukrajina to nije u?inila?

Aleksandrovi?: Da to je ta?no.

RSE: Ne verujem da mnogo ljudi u Srbiji to zna.

Aleksandrovi?: Ni ja, nažalost, ne verujem da mnogi to znaju. Me?utim, kada govorimo o sankcijama u širem kontekstu, gra?ani Srbije i politi?ari protive se tome da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije. Ono, zapravo, što Evropska unija traži od Srbije nije pridruživanje sankcijama nego prihvatanje evropskih vrednosti i zajedni?ke spoljne i bezbednosne politike, što ne mora automatski zna?iti pridruživanje sankcijama protiv Rusije.

Ono što to konkretno zna?i jeste, pored ostalog, da se Srbija harmonizuje sa odlukama i dokumentima Evropske unije o Ukrajini, o Rusiji, u kojima ?esto imate formulacije kao što su ’ruska agresija na Ukrajinu’, ’nelegalna aneksija Krima’ itd. Razume se, srpsku vladu, njene politi?are, treba pitati zašto ne nazivaju pravim re?ima ono što se doga?a u Ukrajini.

Podseti?u da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, ?ija je ?lanica i Srbija, nedavno usvojila rezoluciju u kojoj jasno govori o politi?kim konsekvencama ruske agresije na Ukrajinu. Dakle, s obzirom na to da je Srbija ?lanica te organizacije, ja sam predložio Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i njenoj skupštini da upotrebljavaju istu terminologiju, umesto što koriste eufemizme, kao što je ’ukrajinska kriza’. Ne postoji ukrajinska kriza, nema gra?anskog rata u Ukrajini ve? se radi o direktnoj ruskoj ruskoj agresiji na Ukrajinu.

RSE: Imate li utisak da je takozvana ruska meka mo?, odnosno, propaganda, u Srbiji u poslednje vreme mnogo prisutnija nego pre nekoliko godina?

Aleksandrovi?: Ja sam ovde stigao pre petnaest meseci i ne mogu pouzdano da znam kakva situacija je bila pre dve ili tri godine, ali prime?ujem poslednjih meseci i nedelja da je rusko prisustvo sve vidljivije. Naravno, na Vladi i gra?anima Srbije je da odlu?e u kom pravcu žele da idu, ja mogu samo da podelim sa vama ukrajinsko iskustvo.

Pre tri godine naša politika je bila vrlo sli?na aktuelnoj politici srpske vlade; zalagali smo se za takozvani neblokovski status, što je vrlo sli?no vašoj politici neutralnosti, želeli smo prijateljske odnose i sa Evropskom unijom i sa Rusijom; nameravali smo da potpišemo Sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali i da ne raskidamo prijateljske odnose i postoje?e ugovore o slobodnoj trgovini sa Rusijom i drugim zemljama Evroazijske ekonomske unije; imali smo rusku flotu u Crnom moru, na našoj teritoriji. Pokušavali smo, dakle, da sedimo na više stolica istovremeno, ali to nas, nažalost nije spaslo od strašnih doga?aja koji su kasnije usledili.

Ovde u Srbiji ?esto ?ujem da se svi prise?aju Titovih vremena i toga kako je on uspešno vodio neblokovsku politiku, politiku nesvrstavanja. Moj utisak je da se želi nastavak takve politike, ali iako na prvi pogled to izgleda logi?no, postoje dva problema u takvom pristupu: prvo, u Titovo vreme postojao je sporazum izme?u sovjetskog i zapadnog bloka da ?e Jugoslavija biti tampon zona – i postojala je neka vrsta uzajamne bezbednosne garancije da nijedna strana ne?e pipnuti Jugoslaviju.

U tom smislu, bez umanjivanja Titove izuzetne politi?ke mudrosti, mora se re?i da je u to vreme bilo mnogo lakše voditi politiku neutralnosti. Sada je, me?utim, situacija veoma razli?ita jer se Zapad i Rusija bore za uticaj u balkanskom regionu, tako da bi, bar po mom skromnom mišljenju, bilo lakše izabrati jednu stranu i imati njenu podršku nego kao relativno mala zemlja boriti se na svim stranama. Ukrajina je pokušavala da spoji ta dva sveta, ali nije uspela.

Drugi faktor koji politiku neutralnosti ?ini teško održivom jeste to što aktuelni konflikt nije izme?u Rusije i Ukrajine nego izme?u Rusije i ?itave Evrope. Rusija želi da potkopava i deli Evropu i ona Balkan koristi samo kao sredstvo za destabilizovanje Evrope, tako da, ?ak iako je to protivno ciljevima Srbije, ukoliko je namera Rusije da destabilizuje Balkan, ona ?e upotrebiti sva sredstva da to i ?ini.

RSE: Pretpostavljam da ste registrovali izjavu srpskog premijera Aleksandra Vu?i?a o poja?anoj aktivnosti stranih obaveštajnih agencija u Srbiji – i sa Istoka i sa Zapada, kako je rekao. Pomenuo je i grupu u Srbiji, sa elementom inostranosti, kako se izrazio, koja je pratila crnogorskog predsednika vlade Mila ?ukanovi?a. Prema nekim srpskim medijima nekoliko ruskih državljana proterano je iz Srbije zbog nelegalnih aktivnosti protiv Crne Gore, a neposredno posle toga u posetu Srbiji došao je visoki bezbednosni ruski zvani?nik Nikolaj Patrušev. Vidite li vi neku korelaciju izme?u ovih doga?aja i te posete?

Aleksandrovi?: Ja ne znam detalje o tome, ali jesam pratio izjave o tome srpskog premijera i drugih zvani?nika. Jedino što mogu da pretpostavim, iako nemam dokaze za to, dakle, to je moje li?no mišljenje, jeste da, kada je re? o nelegalnim aktivnostima protiv Crne Gore, pretpostavljam da je Rusija je jedina sila koja bi mogla biti zainteresovana za to.

A što se ti?e posete gospodina Patruševa, zaista nemam o tome saznanja, to je pitanje za srpsku vladu. Jedino na šta mogu ukazati jeste ukrajinsko iskustvo, gde su ruske bezbednosne agencije u hibridnom ratu protiv Ukrajine bile vrlo vidljive – i u evromajdanskim doga?ajima i u poslednje dve i po godine rata na tlu Ukrajine.

(Branka Trivi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!