OLEKSANDAR ALEKSANDROVIČ: Putin bi rado menjao priznanje nezavisnosti Kosova za Krim

08 Feb 2017

"Sve što Putina zanima jeste da slabi i podriva Evropsku uniju i uništava evropsko jedinstvo, a u tom cilju su Srbija i Balkan samo puki instrument za ostvarivanje tog cilja"

Konflikt na istoku Ukrajine izazvala je Rusija, što dokazuju izveštaji posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini. Očekujemo da će i novi američki predsednik zadržati sankcije Rusiji, nismo čuli posle izbora da su Donald Tramp i njegov državni sekretar Reks Tilerson govorili o ublažavanju sankcija Ruskoj Federaciji.

Kada bi se kojim slučajem, nedaobog, desilo da Amerika i Evropa prihvate da je Krim deo Rusije u zamenu za rusko priznanje nezavisnosti Kosova, Putin bi tu trampu spremno prihvatio. Ovo je deo odgovora Oleksandra Aleksandroviča, ambasadora Ukrajine u Srbiji, u intervjuu koji je dao za Radio Slobodna Evropa.

RSE: Gospodine ambasadore, konflikt na istoku Ukrajine ponovo se rasplamsao. Koincidirao je sa prvim telefonskim razgovorom između novoizabranog američkog predsednika Trampa i ruskog predsednika Putina. Vidite li neku vezu između tih događaja?

Aleksandrovič: Da, verujem da veza postoji. Mislim da je obnova borbi u istočnoj Ukrajini u funkciji Putinove namere da izdejstvuje izvesne ustupke za sebe od strane Sjedinjenih Država i Evrope. To se događalo i nekoliko puta u prošlosti – uoči multilateralnih pregovora uvek se išlo na eskalaciju sukoba od strane ruskih trupa na istoku Ukrajine kako bi se stvorila bolja pregovaračka pozicija.

RSE: Nemački dnevnik „Zidojče zajtung“, međutim, objavio je tekst, pozivajući se na izvore iz nemačke vlade, da je Ukrajina ta koja je započela borbe u nadi da će eskalacija sukoba pomoći da se osujete eventualni planovi nove američke administracije za ublažavanje sankcija Rusiji. Kakav je vaš komentar tih tvrdnji?

Aleksandrovič: Nisam čitao taj tekst, ali sam čitao slične tekstove i u zapadnim i u srpskim i u ruskim medijima. Sugerisao bih u vezi sa tim da nam reference budu izveštaji posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Ukrajini i da se njima rukovodimo. Ti izveštaji pokazuju da je najveći broj eksplozija bio u gradu Avdiivki i okolini. Avdiivka je prema Minskim sporazumima pod kontrolom ukrajinskih trupa.

To, prema tome, znači da je teritorija koju kontrolišu ukrajinske snage bila granatirana od strane ruskih trupa stacioniranih u Donjecku, Horlivki, Krutabalki i drugim lokacijama. Takođe, OEBS misija je snimila dejstvo raketa ruskog raketnog sistema „Grad“, stacioniranog usred naseljenih oblasti Donjecka, koje su odatle ispaljivane u pravcu Avdiivke. Naravno, ukrajinske snage su odgovarale na napade na svoje pozicije, ali nisu vršile napade na civilno stanovništvo.

RSE: Kakvo je raspoloženje u Ukrajini nakon izbora novog američkog predsednika Donalda Trampa, koji je najavio otopljavanje odnosa Sjedinjenih Država i Rusije? Da li se Kijev plaši da bi time ukrajinska kriza bila zaboravljena ili da joj Sjedinjene Države ne bi poklanjale dovoljno pažnje?

Aleksandrovič: Nema straha u Ukrajini posle tri godine ruske agresije. Na to pitanje mogao bih odgovoriti izjavom predsednika Petra Porošenka, koju je i ranije u više navrata ponavljao: mi se pre svega oslanjamo na svoje sopstvene snage i svoje građane. Ukrajinski predsednik je naglasio da mi ne tražimo od Zapada bilo kakvo oružje ili trupe.

Jedina stvar koju želimo i očekujemo jeste jedinstvo unutar Evropske unije, a bilo bi još bolje ako bi u ovom pogledu postojala usaglašenost i između Evrope i Sjedinjenih Država, u pružanju političke podrške Ukrajini i održavanju sankcija Rusiji. Dakle, jedino što mi očekujemo kad je u pitanju ruska agresija jesu sankcije protiv Rusije.

Što se tiče novog američkog predsednika, treba da imamo na umu da se predizborna retorika bilo kog kandidata u bilo kojoj zemlji pre izbora posle izbora može promeniti. Primetili smo da posle izbora ni predsednik Tramp ni njegov državni sekretar Reks Tilerson nisu govorili o ublažavanju sankcija Ruskoj Federaciji. Očekujemo da će takvu poziciju i nadalje imati, a mi u Ukrajini smo oduvek uživali jedinstvenu podršku i Republikanske i Demokratske partije.

RSE: Vi ukazujete da srpski mediji koriste neadekvatan termin ’proruski separatisti’, ali i zapadne agancije – AP, Rojters, AFP i druge – koriste isti izraz, „Russia-backed separatists“.

Aleksandrovič: Da, to je tačno i to je pogrešna upotreba. To se nažalost desilo zato što su ruski mediji od samog početka ovog rata koristili takvu terminologiju, pa su ih zapadni mediji citirali i i sami to preuzeli.

Tu se radi o supstituciji, namernoj zameni, pojmova. Otprilike je na istoku Ukrajine 35.000 pripadnika u redovima vojnih grupacija i terorista koji se bore protiv ukrajinske vojske. Među njima je između šest i osam hiljada oficira iz redovnih oružanih snaga Rusije i oni kontrolišu sve najvažnije komunikacije, oružje i opremu.

Preostalih između dvadeset i dvadeset pet hiljada ljudi takođe su građani Ruske Federacije – to su volonteri, a neki među njima su plaćenici, dakle, koji za vođenje tog rata primaju platu. Tek između pet i sedam hiljada njih su lokalno stanovništvo – neki od njih su kriminalci oslobođeni na okupiranoj teritoriji, a neki zavisnici od droge. Veoma je teško, dakle, naći ljude koji su ideološki ubeđeni da treba da vode rat protiv ’ukrajinske hunte’, ’nacista’ i kako li nas sve zovu.

Sve ovo govorim kako bih pokazao da je termin ’proruski’ lažan.

A kad je reč o pojmu ’separatisti’, to da je i on pogrešan svedoči činjenica da ni stanovnici na istoku Ukrajine ni Kremlj nikada nisu tvrdili da su te oblasti nezavisne ili ruske teritorije; oni govore o nekoj vrsti federalizacije ili autonomije unutar Ukrajine, ali nikad nisu govorili o nezavisnosti ili separaciji od Ukrajine. Čak ni ruski zvaničnici ne priznaju pasoše takozvanih narodnih republika na istoku Ukrajine niti im dozvoljavaju da sa tim pasošima prelaze rusko-ukrajinsku granicu, oni priznaju samo ukrajinske pasoše.

RSE: Moje poslednje pitanje u vezi je sa raznim teorijama i spekulacijama koje su se pojavile i u Srbiji u poslednje vreme. Prema jednoj od njih, ruski predsednik Putin bio bi spreman da trampi Kosovo za Krim. Dakle, ako bi Zapad prihvatio da Krim pripada Rusiji, Putin bi bio spreman da prizna Kosovo. Kako vi gledate na ovo?

Aleksandrovič: Naravno da bi on na to bio spreman. Želeo bih da poručim građanima Srbije da Putina ni najmanje ne interesuje Srbija i da ne treba da budu zavarani pričama o istorijskom prijateljstvu između dva naroda. Sve što Putina zanima jeste da slabi i podriva Evropsku uniju i uništava evropsko jedinstvo, a u tom cilju su Srbija i Balkan samo puki instrument za ostvarivanje tog cilja.

U toj priči ni od kakve važnosti nije da li volite ili mrzite Rusiju – ako joj je cilj da destabilizuje Balkan, Rusija će to i činiti. Pogledajte samo šta se desilo Crnoj Gori sa tim srpskim ekstremistima i ruskim takozvanim nacionalistima, iako sam ja uveren da su to pripadnici ruskih bezbednosnih službi! Dakle, Rusija je zloupotrebila srpske građane da napadne susednu zemlju! Da li je to prijateljski akt? Naravno da nije. Na delu je bilo podsticanje mržnje između Crne Gore i Srbije, sa potpisom Rusije.

Dakle, govoreći o trampi Kosova za Krim, naravno da je Krim Putinu mnogo važniji za očuvanje i trajanje njegove imperije nego Srbija, Kosovo ili Balkan.

Kada bi se kojim slučajem, nedaobog, desilo da Amerika i Evropa priznaju da je Krim deo Rusije u zamenu za rusko priznanje nezavisnosti Kosova, Putin bi to spremno prihvatio. Mi u Ukrajini imamo, međutim, sreću da Zapad na takvu trgovinu neće pristati.

(Branka Trivić, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!