OLEKSANDAR ALEKSANDROVIČ: Putin bi rado menjao priznanje nezavisnosti Kosova za Krim

08 Feb 2017

"Sve što Putina zanima jeste da slabi i podriva Evropsku uniju i uništava evropsko jedinstvo, a u tom cilju su Srbija i Balkan samo puki instrument za ostvarivanje tog cilja"

Konflikt na istoku Ukrajine izazvala je Rusija, što dokazuju izveštaji posmatra?ke misije OEBS-a u Ukrajini. O?ekujemo da ?e i novi ameri?ki predsednik zadržati sankcije Rusiji, nismo ?uli posle izbora da su Donald Tramp i njegov državni sekretar Reks Tilerson govorili o ublažavanju sankcija Ruskoj Federaciji.

Kada bi se kojim slu?ajem, nedaobog, desilo da Amerika i Evropa prihvate da je Krim deo Rusije u zamenu za rusko priznanje nezavisnosti Kosova, Putin bi tu trampu spremno prihvatio. Ovo je deo odgovora Oleksandra Aleksandrovi?a, ambasadora Ukrajine u Srbiji, u intervjuu koji je dao za Radio Slobodna Evropa.

RSE: Gospodine ambasadore, konflikt na istoku Ukrajine ponovo se rasplamsao. Koincidirao je sa prvim telefonskim razgovorom izme?u novoizabranog ameri?kog predsednika Trampa i ruskog predsednika Putina. Vidite li neku vezu izme?u tih doga?aja?

Aleksandrovi?: Da, verujem da veza postoji. Mislim da je obnova borbi u isto?noj Ukrajini u funkciji Putinove namere da izdejstvuje izvesne ustupke za sebe od strane Sjedinjenih Država i Evrope. To se doga?alo i nekoliko puta u prošlosti – uo?i multilateralnih pregovora uvek se išlo na eskalaciju sukoba od strane ruskih trupa na istoku Ukrajine kako bi se stvorila bolja pregovara?ka pozicija.

RSE: Nema?ki dnevnik „Zidoj?e zajtung“, me?utim, objavio je tekst, pozivaju?i se na izvore iz nema?ke vlade, da je Ukrajina ta koja je zapo?ela borbe u nadi da ?e eskalacija sukoba pomo?i da se osujete eventualni planovi nove ameri?ke administracije za ublažavanje sankcija Rusiji. Kakav je vaš komentar tih tvrdnji?

Aleksandrovi?: Nisam ?itao taj tekst, ali sam ?itao sli?ne tekstove i u zapadnim i u srpskim i u ruskim medijima. Sugerisao bih u vezi sa tim da nam reference budu izveštaji posmatra?ke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Ukrajini i da se njima rukovodimo. Ti izveštaji pokazuju da je najve?i broj eksplozija bio u gradu Avdiivki i okolini. Avdiivka je prema Minskim sporazumima pod kontrolom ukrajinskih trupa.

To, prema tome, zna?i da je teritorija koju kontrolišu ukrajinske snage bila granatirana od strane ruskih trupa stacioniranih u Donjecku, Horlivki, Krutabalki i drugim lokacijama. Tako?e, OEBS misija je snimila dejstvo raketa ruskog raketnog sistema „Grad“, stacioniranog usred naseljenih oblasti Donjecka, koje su odatle ispaljivane u pravcu Avdiivke. Naravno, ukrajinske snage su odgovarale na napade na svoje pozicije, ali nisu vršile napade na civilno stanovništvo.

RSE: Kakvo je raspoloženje u Ukrajini nakon izbora novog ameri?kog predsednika Donalda Trampa, koji je najavio otopljavanje odnosa Sjedinjenih Država i Rusije? Da li se Kijev plaši da bi time ukrajinska kriza bila zaboravljena ili da joj Sjedinjene Države ne bi poklanjale dovoljno pažnje?

Aleksandrovi?: Nema straha u Ukrajini posle tri godine ruske agresije. Na to pitanje mogao bih odgovoriti izjavom predsednika Petra Porošenka, koju je i ranije u više navrata ponavljao: mi se pre svega oslanjamo na svoje sopstvene snage i svoje gra?ane. Ukrajinski predsednik je naglasio da mi ne tražimo od Zapada bilo kakvo oružje ili trupe.

Jedina stvar koju želimo i o?ekujemo jeste jedinstvo unutar Evropske unije, a bilo bi još bolje ako bi u ovom pogledu postojala usaglašenost i izme?u Evrope i Sjedinjenih Država, u pružanju politi?ke podrške Ukrajini i održavanju sankcija Rusiji. Dakle, jedino što mi o?ekujemo kad je u pitanju ruska agresija jesu sankcije protiv Rusije.

Što se ti?e novog ameri?kog predsednika, treba da imamo na umu da se predizborna retorika bilo kog kandidata u bilo kojoj zemlji pre izbora posle izbora može promeniti. Primetili smo da posle izbora ni predsednik Tramp ni njegov državni sekretar Reks Tilerson nisu govorili o ublažavanju sankcija Ruskoj Federaciji. O?ekujemo da ?e takvu poziciju i nadalje imati, a mi u Ukrajini smo oduvek uživali jedinstvenu podršku i Republikanske i Demokratske partije.

RSE: Vi ukazujete da srpski mediji koriste neadekvatan termin ’proruski separatisti’, ali i zapadne agancije – AP, Rojters, AFP i druge – koriste isti izraz, „Russia-backed separatists“.

Aleksandrovi?: Da, to je ta?no i to je pogrešna upotreba. To se nažalost desilo zato što su ruski mediji od samog po?etka ovog rata koristili takvu terminologiju, pa su ih zapadni mediji citirali i i sami to preuzeli.

Tu se radi o supstituciji, namernoj zameni, pojmova. Otprilike je na istoku Ukrajine 35.000 pripadnika u redovima vojnih grupacija i terorista koji se bore protiv ukrajinske vojske. Me?u njima je izme?u šest i osam hiljada oficira iz redovnih oružanih snaga Rusije i oni kontrolišu sve najvažnije komunikacije, oružje i opremu.

Preostalih izme?u dvadeset i dvadeset pet hiljada ljudi tako?e su gra?ani Ruske Federacije – to su volonteri, a neki me?u njima su pla?enici, dakle, koji za vo?enje tog rata primaju platu. Tek izme?u pet i sedam hiljada njih su lokalno stanovništvo – neki od njih su kriminalci oslobo?eni na okupiranoj teritoriji, a neki zavisnici od droge. Veoma je teško, dakle, na?i ljude koji su ideološki ube?eni da treba da vode rat protiv ’ukrajinske hunte’, ’nacista’ i kako li nas sve zovu.

Sve ovo govorim kako bih pokazao da je termin ’proruski’ lažan.

A kad je re? o pojmu ’separatisti’, to da je i on pogrešan svedo?i ?injenica da ni stanovnici na istoku Ukrajine ni Kremlj nikada nisu tvrdili da su te oblasti nezavisne ili ruske teritorije; oni govore o nekoj vrsti federalizacije ili autonomije unutar Ukrajine, ali nikad nisu govorili o nezavisnosti ili separaciji od Ukrajine. ?ak ni ruski zvani?nici ne priznaju pasoše takozvanih narodnih republika na istoku Ukrajine niti im dozvoljavaju da sa tim pasošima prelaze rusko-ukrajinsku granicu, oni priznaju samo ukrajinske pasoše.

RSE: Moje poslednje pitanje u vezi je sa raznim teorijama i spekulacijama koje su se pojavile i u Srbiji u poslednje vreme. Prema jednoj od njih, ruski predsednik Putin bio bi spreman da trampi Kosovo za Krim. Dakle, ako bi Zapad prihvatio da Krim pripada Rusiji, Putin bi bio spreman da prizna Kosovo. Kako vi gledate na ovo?

Aleksandrovi?: Naravno da bi on na to bio spreman. Želeo bih da poru?im gra?anima Srbije da Putina ni najmanje ne interesuje Srbija i da ne treba da budu zavarani pri?ama o istorijskom prijateljstvu izme?u dva naroda. Sve što Putina zanima jeste da slabi i podriva Evropsku uniju i uništava evropsko jedinstvo, a u tom cilju su Srbija i Balkan samo puki instrument za ostvarivanje tog cilja.

U toj pri?i ni od kakve važnosti nije da li volite ili mrzite Rusiju – ako joj je cilj da destabilizuje Balkan, Rusija ?e to i ?initi. Pogledajte samo šta se desilo Crnoj Gori sa tim srpskim ekstremistima i ruskim takozvanim nacionalistima, iako sam ja uveren da su to pripadnici ruskih bezbednosnih službi! Dakle, Rusija je zloupotrebila srpske gra?ane da napadne susednu zemlju! Da li je to prijateljski akt? Naravno da nije. Na delu je bilo podsticanje mržnje izme?u Crne Gore i Srbije, sa potpisom Rusije.

Dakle, govore?i o trampi Kosova za Krim, naravno da je Krim Putinu mnogo važniji za o?uvanje i trajanje njegove imperije nego Srbija, Kosovo ili Balkan.

Kada bi se kojim slu?ajem, nedaobog, desilo da Amerika i Evropa priznaju da je Krim deo Rusije u zamenu za rusko priznanje nezavisnosti Kosova, Putin bi to spremno prihvatio. Mi u Ukrajini imamo, me?utim, sre?u da Zapad na takvu trgovinu ne?e pristati.

(Branka Trivi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!