Okupacija Narodne banke

05 Aug 2012

Dvanaest godina posle revolucije dolazi restauracija, pa će centralna monetarna institucija Srbije ponovo biti sluškinja vlasti

Fajnenšel tajms piše da je nova Vlada Srbije pod naletom osuda iz inostranstva posle ostavke Dejana Šoški?a, i prenosi, zajedno s agencijom Blumberg, negativne reakcije Evropske unije, svetskih finansijskih institucija i stranih ekonomista na vest Šoški?evoj ostavci i ukazuje da „izgledi da Srbija dobije novi zajam iz inostranstva postaju sve ble?i“. To je epilog OKUPACIJE.

?ovek koji je 5. oktobra 2000. godine s kalašnjikovom oslobodio Narodnu banku u ime nesumnjivo nove demokratske vlasti, 2. avgusta 2012. upao je s glogovim kocem u tu istu Narodnu banku, probo srce njene nezavisnost i okupirao u ime nove vlasti diskutabilnog demokratskog potencijala. Tako se krug zatvorio – dvanaest godina posle revolucije dolazi restauracija, pa ?e centralna monetarna institucija Srbije ponovo biti sluškinja vlasti. To što je guverner podneo ostavku, nema veze. Na?in na koji naša vladaju?a koalicija, marširaju?i kroz institucije sistema, upada u Narodnu banku nema nikakav demokratski legitimitet, ozbiljno narušava teško ste?en i dostignut nivo pravne države, a nije ni u skladu s evropskim standardima koje nam tako slatkore?ivo obe?ava vladin trijumfirat SNS-SPS-URS.

Neskriveni trijumfalizam i politikantska osionost imuni su na sve dobronamerne savete koji upozoravaju da formiranje parlamentarne ve?ine ne zna?i da ona sada može da se ponaša kao „slon u staklarskoj radnji“ i da polupa sve demokratske tekovine koje je izgradila prethodna vlada. A nezavisnost centralne banke, osvojena i izglasana pre nepune dve godine, jeste bila velika demokratska tekovina i nesumnjiva evropska vrednost. Utoliko je strašnije što se nova parlamentarna ve?ina s punim ustima Evrope odmah na startu svoje vladavine legitimisala kao neko ko ruši te iste vrednosti tako što je kao prvi zadatak sebi zadala i ostvarila stavljanje pod partijsku kontrolu Narodne banke Srbije.

Dejan Šoški? bio je samo paravan, isturen u prvi plan da bi nova vlast prikrila svoju osnovnu nameru – da poništi nezavisnost jedne od klju?nih institucija ?etvrte grane vlasti (nezavisna regulatorna i kontrola tela) koje u politi?kom ure?enju država Evropske unije predstavljaju najzna?ajniju i najefikasniju kontrolu izvršne vlasti (vlade) u ime društva. Lažna je i neiskrena bila polemika o u?incima i efektima rada guvernera Šoški?a. Tražene su mu samo mane i propusti s namerom da se ocrni i onda lako smeni, a pre?utkivali dobri potezi – kojih je bilo i kojima je pomogao da se sa?uva stabilan bankarski sistem (kad se taj sistem urušavao diljem sveta i širom Evrope) i kolika-tolika makroekonomska stabilnost u trenucima kad se izvršna vlast ponašala neodgovorno ugrožavaju?i kurs dinara i siluju?i tržišta.

Zamerka da je, na primer, „progledao kroz prste“ Agrobanci i doprineo njenoj propasti u najmanju ruku je licemerna. I beogradski vrapci znaju da se slu?aj Agrobanke vu?e od 2005-06. godine, pa prema tome za njega znaju i u njega su na neki na?in bili umešani (naro?ito) sadašnji ministar privrede i finansija, ali i sadašnji premijer.

Zamerki na rad bivšeg guvernera svakako ima, i to ne malo. Obi?nom gra?aninu, na primer, bilo je nejasno kako je mogu?e da jedna zemlja ima stabilan bankarski sistem i propalu privredu. I ko je više kriv za sadašnje ekonomsko stanje Srbije – Vlada i parlament ili Narodna banka. Me?utim, debata o tome, o odgovornosti guvernera i mogu?oj njegovoj smeni, mogla je da se vodi u demokratski utvr?enim procedurama i uz poštovanje nezavisnosti NBS. Ali, novoj vlasti nije bilo stalo do procedura i debate. Iako se trudila da nas uveri u svoj mekani karakter, naša nova vlast divlja?ki je nasrnula na ve? osvojenu evropsku vrednost u Srbiji i pored i upozorenja Svetske banke, MMF-a i Evropske komisije.

Jednostavno, ko god da je bio na Šoški?evom mestu, ostao bi bez „skalpa“. Jer, meta nije bila personalizovana, ona nema ime i prezime, nije u pitanju sposoban-nesposoban guverner. Meta je bila sistemska i strateška – treba staviti pod partijsku kontrolu centralnu monetarnu vlast.

Zašto je to važno?

Dva su razloga.

Jedan je da se stavi šapa na devizne rezerve, u kojima je oko 7,2 milijarde evra devizne štednje.

Drugi je, da politi?ka vlast preuzme najvažniju funkciju/polugu Narodne banke – kontrolu poslovnih banaka.

Stavljanjem pod kontrolu deviznih rezervi, Vlada ne mora da se trudi da sprovodi teške i bolne reforme kako bi od MMF-a i Svetske banke dobila (recimo) dve milijarde evra da bi ispunila neka od predizbornih obe?anja. A jedno od tih obe?anja je, na primer, ubacivanje dve milijarde evra u privredne tokove radi oživljavanja proizvodnje. Odnosno, poklanjanje tih para odabranim privrednicima i preduzetnicima. Partijski podoban guverner (ko god bio/bila) sigurna je garancija da ?e taj novac da se dobije i bez kontrole potroši na lakši na?in i ne spovode?i neophodne reforme, pukim uzimanjem iz trezora NBS. Uostalom, Džejn Armitridž (SB) i Bogdan Lisovolik (MMF) ve? su se izjasnili u ime institucija koje predstavljaju – Srbija ne?e dobiti nikakvu finansijsku pomo? ako ne nastavi sa ekonomskim reformama. Što je, uostalom, ve? konstatovao Fajnenšel tajms s po?etka pri?e.

A šta ?e biti ako se Vladi osladi pa po?ne da troši i više od te dve milijarde evra deviznih rezervi (devizne štednje)? Ko ?e ih zaustaviti u tom r?avom naumu? I šta ?e na kraju biti kad Vlada spiska sav taj novac a gra?ani (ne daj bože) ostanu bez svoje devizne štednje?

To je veoma opasan scenario. Ali još opasniji je preuzimanje kontrolne funkcije NBS. To zna?i da ?e za neki dan naša izvršna vlast (Vlada) imati direktnu kontrolu nad svakom poslovnom bankom u Srbiji. Tako ?e „neprijatelji naroda“ biti stavljeni pod direktni nadzor Ivice Da?i?a. Svaki kontrolor NBS po nalogu Vlade bi?e u prilici da traži „dlaku u jajetu“ u poslovnim knjigama svake poslovne banke. A onda ?e ta „dlaka“ služiti da se ucenjuju banke. Da, na primer, snize kamate na kredite državnim preduze?ima, da otpišu ili odlože (na dve godine) dugove „nekim“ kompanijama, da po netrižišnim (visokim) cenama kupuju državne hartije od vrednosti, da daju jeftine subvencionisane kredite za stanove, da ne smeju da iznose profit iz Srbije, da u?estvuju u finansiranju državnih infrastrukturnih projekata i javnih radova…

Vlada ?e fakti?ki, ukidanjem nezavisnosti Narodne banke, preuzeti sistem kontrole poslovnih banaka i sistemom ucena naterati ih da finansiraju predizborna obe?anja partija vladaju?e koalicije. Ko od bankara to ne bude hteo da radi, sledi mu prvo otkrivanje „prljavog veša“ (za šta u Da?i?evom kabinetu postoje dokazani eksperti), zatim javni lin? (i za to u Vladi postoje ovlaš?eni spin doktori), a zatim zabrana rada, zatvaranje banke i proterivanje iz Srbije. Kako i dolikuje narodnim neprijateljima.

Eto zašto je dobro da Narodna banka ostane van domašaja politike.

Miša Brki?

(autor je urednik „Novog magazina”, a tekst je objavljen u „Dnevniku”)

Podelite ovu stranicu!