Oko 700 mališana migranata u školskim klupama u Srbiji

27 Aug 2017

Najveći problem mogla bi biti jezička barijera, jer prevodilaca nema

U petak ?e u školske klupe, sa svojim vršnjacima, sesti i deca-migranti koji su na svom putu ka zapadnoj Evropi ostali “zaglavljeni” u Srbji. Najve?i problem mogla bi biti jezi?ka barijera, jer prevodilaca nema, a nastavni jezici su engleski i srpski.

Prvog septembra školsko zvono u srpskim školama zazvoni?e i za 700 dece migranata. Njih 96 iz kampa u Krnja?i seš?e u klupe beogradskih škola. Imre i Hamid su uzbu?eni pred po?etak školske godine, iako ih brine to što nisu savladali srpski jezik.

“U po?etku sam vrlo malo razumeo. Nastavi?u da u?im, jer je to važno za mene sada kada su granice zatvorene. Ukoliko se ne otvore, mora?u da ostanem ovde”, rekao je Hamid.

“Obrazovanje je važno, ali ja ga trenutno nemam. Želim prvo da nau?im nešto i postanem neko – doktor, inženjer ili sli?no. U?i?u ovde, ali pokuša?u da odem u drugu državu. Ne znam kakva je moja budu?nost”, navodi Imre, de?ak iz Avganistana.

Ministarstvo prosvete za njih je pripremilo poseban model obrazovanja po uzoru na evropske zemlje. Jezi?ka barijera može biti problem, jer nastavu ne?e imati na maternjem jeziku.

“Nastavni jezici ?e biti i srpski i engleski. Mi nemamo zasad dovoljno sredstava da bi kao Austrija mogli da poja?amo taj rad, jer deca dolaze gde ne znate koji razred završe, gde ne znate šta su objektivno nau?ili, gde su mnogo pauzirali. Zna?i, kada bi u tim kampovima mogli da imamo i osnažimo, recimo, iz donacija bar, jer nemamo para ni za dovoljno naših ljudi. Verujte, to je pošteno da kažemo. I ovo što radimo je ogroman napor države”, kaže ministar prosvete Mladen Šar?evi?.

Prvi migranti na ?asove su krenuli još prošlog prole?a. Imali su prevodioce i psihološku podršku, uz podršku UNICEF-a i nevladinih organizacija. Plan nastave bio je uskla?en sa njihovim aktivnostima u prihvatnim centrima.

“Mali broj dece je i tokom prošle školske godine poha?ao nastavu, a istovremeno i van te zvani?ne školske godine u svim centrima za azil i u svim prihvatnim centrima organizuju se kreativne radionice za decu kao i takozvano neformalno obrazovanje pa mali migranti u?e da slikaju, u?e matematiku, u?e jezike”, pri?a Ivan Miškovi? iz Komesarijata za izbeglice.

Imre i Hamid ?e krenuti u OŠ “Branko Peši?” u Zemunu koja je specijalizovana za obrazovanje marginalizovanih grupa. Izuzev ?asova srpskog, ostatak nastave ?e poha?ati sa romskom decom koja ve?inski poha?aju ovu školu.

Po završetku školovanja, Hamid i Imre bi trebalo da dobiju potvrdu o postignutom znanju koju mogu da koriste ako im se ispuni želja da stignu u neku od zemalja Evropske unije.

(N1)

Podelite ovu stranicu!