Oko 1.000 dece izbeglica kreće od septembra u škole u Srbiji

22 Aug 2017

Najveći broj dece je u uzrastu od sedam do 10 godina, ali ih ima dosta i u uzrastu od 14 i 15 godina

U Srbiji se trenutno nalazi oko 1.000 dece izbeglica školskog uzrasta, a ve?ina njih krenu?e 1. septembra u školu, zajedno sa vršnjacima iz Srbije, u lokalnim sredinama u kojima trenutno borave.

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomo?i tražiocima azila Radoš ?urovi? rekao je agenciji Beta da se procenjuje da se u Srbiji trenutno nalazi oko 1.000 dece školskog uzrasta, uglavnom iz Sirije, Avganistana i Pakistana, koji žive u centrima za azil i u tranzitnim centrima, uglavnom u pratnji roditelja ili srodnika.

?urovi? je rekao da je Ministarstvo prosvete najavilo da ?e od ove školske godine ta deca biti masovno uklju?ena u sistem obrazovanja i pozdravio tu nameru ministarstva ali i ukazao da je potrebno napraviti detaljan plan oko toga kako ?e ta deca biti primljena, jer ima primera da su deca u centrima daleko od lokalnih sredina u kojima treba da se školuju a ima ?ak i dece bez pratnje roditelja.

On je ocenio da je najbolje rešenje da se deca izbeglice u doma?i sistem obrazovanja uklju?e inkluzivno, odnosno zajedno sa srpskom decom, po dvoje ili troje u razredu, jer je do sada taj sistem deo najbolje rezultate.

“I ne treba o?ekivati da, zbog nepoznavanja jezika, oni odmah prate nastavu kao i deca iz Srbije. Jer ta deca su prošla rat i migratorni put, oni su izvu?eni iz konteksta i zbog toga im je prvo potrebno uklju?ivanje u društvo. Imali smo slu?ajeve da su deca za tri do pet meseci nau?ili jezik i nastavili da normalno prate nastavu a glavna podrška su im upravo bili drugari iz razreda”, rekao je on.

?urovi? je rekao da je bilo pokušaja da se formiraju posebna odeljenja sa decom izbeglicama, sa namerom da oni prvo nau?e jezik pa da tek onda krenu u lokalne škole, ali da se taj sistem pokazao lošim jer su oni ostajali izolovani u centrima i u neprirodnom okruženju, pa su mnogo i odustali od obrazovanja.

Prema njegovoj proceni, broj od oko 1.000 dece ne?e biti teško rasporediti u manjim grupama po školama širom Srbije, gde ?e mo?i normalno da prate nastavu i razvijaju se psihofizi?ki.

?urovi? je rekao da Centar za zaštitu i pružanje pomo?i tražiocima azila pruža podršku toj deci za pra?enje nastave i obezbedjuje prevodioce gde je to potrebno, a da postoji i veoma dobra saradnja sa psiholozima i pedagozima lokalnih škola u koje ta deca idu.

Centar je u poslednja dva meseca u?estvovao u pripremi 45 dece iz Avganistana i Iraka u Sjenici, Tutinu, Bogovadji i u Krnja?i kroz organizovanje savetovanja i razgovora sa roditeljima, kroz pripreme radionica sa decom, u?enja jezika i upoznavanja sa kulturom Srbije.

Najve?i broj dece je u uzrastu od sedam do 10 godina, ali ih ima dosta i u uzrastu od 14 i 15 godina. Re? je, uglavnom, o deci koja u Srbiji borave više od godinu dana.

“Nikada nije bilo problema u lokalnoj školi ili samoupravi. Problema je bilo samo kada uprave pojedinih centara nisu želele da puste decu da idu u školu ili kada su lokalni pojedinci pravili probleme. Ali ni to nije bila prepreka kada se tom pitanju pristupalo na pravi na?in”, rekao je on i kao pozitivan primer naveo Osnovnu školu “Zaga Malivuk” iz Krnja?e i Školu za osnovno obrazovanje odraslih “Djuro Salaj” iz Lazarevca.

Direktor centra za pružanje pomo?i azila je ukazao da je, osim organizacionih pitanja, neophodno rešiti i finansiranje nabavke udžbenika i ostale školske opreme za tu decu.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!