Oko 1.000 dece izbeglica kreće od septembra u škole u Srbiji

22 Aug 2017

Najveći broj dece je u uzrastu od sedam do 10 godina, ali ih ima dosta i u uzrastu od 14 i 15 godina

U Srbiji se trenutno nalazi oko 1.000 dece izbeglica školskog uzrasta, a većina njih krenuće 1. septembra u školu, zajedno sa vršnjacima iz Srbije, u lokalnim sredinama u kojima trenutno borave.

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović rekao je agenciji Beta da se procenjuje da se u Srbiji trenutno nalazi oko 1.000 dece školskog uzrasta, uglavnom iz Sirije, Avganistana i Pakistana, koji žive u centrima za azil i u tranzitnim centrima, uglavnom u pratnji roditelja ili srodnika.

Đurović je rekao da je Ministarstvo prosvete najavilo da će od ove školske godine ta deca biti masovno uključena u sistem obrazovanja i pozdravio tu nameru ministarstva ali i ukazao da je potrebno napraviti detaljan plan oko toga kako će ta deca biti primljena, jer ima primera da su deca u centrima daleko od lokalnih sredina u kojima treba da se školuju a ima čak i dece bez pratnje roditelja.

On je ocenio da je najbolje rešenje da se deca izbeglice u domaći sistem obrazovanja uključe inkluzivno, odnosno zajedno sa srpskom decom, po dvoje ili troje u razredu, jer je do sada taj sistem deo najbolje rezultate.

“I ne treba očekivati da, zbog nepoznavanja jezika, oni odmah prate nastavu kao i deca iz Srbije. Jer ta deca su prošla rat i migratorni put, oni su izvučeni iz konteksta i zbog toga im je prvo potrebno uključivanje u društvo. Imali smo slučajeve da su deca za tri do pet meseci naučili jezik i nastavili da normalno prate nastavu a glavna podrška su im upravo bili drugari iz razreda”, rekao je on.

Đurović je rekao da je bilo pokušaja da se formiraju posebna odeljenja sa decom izbeglicama, sa namerom da oni prvo nauče jezik pa da tek onda krenu u lokalne škole, ali da se taj sistem pokazao lošim jer su oni ostajali izolovani u centrima i u neprirodnom okruženju, pa su mnogo i odustali od obrazovanja.

Prema njegovoj proceni, broj od oko 1.000 dece neće biti teško rasporediti u manjim grupama po školama širom Srbije, gde će moći normalno da prate nastavu i razvijaju se psihofizički.

Đurović je rekao da Centar za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila pruža podršku toj deci za praćenje nastave i obezbedjuje prevodioce gde je to potrebno, a da postoji i veoma dobra saradnja sa psiholozima i pedagozima lokalnih škola u koje ta deca idu.

Centar je u poslednja dva meseca učestvovao u pripremi 45 dece iz Avganistana i Iraka u Sjenici, Tutinu, Bogovadji i u Krnjači kroz organizovanje savetovanja i razgovora sa roditeljima, kroz pripreme radionica sa decom, učenja jezika i upoznavanja sa kulturom Srbije.

Najveći broj dece je u uzrastu od sedam do 10 godina, ali ih ima dosta i u uzrastu od 14 i 15 godina. Reč je, uglavnom, o deci koja u Srbiji borave više od godinu dana.

“Nikada nije bilo problema u lokalnoj školi ili samoupravi. Problema je bilo samo kada uprave pojedinih centara nisu želele da puste decu da idu u školu ili kada su lokalni pojedinci pravili probleme. Ali ni to nije bila prepreka kada se tom pitanju pristupalo na pravi način”, rekao je on i kao pozitivan primer naveo Osnovnu školu “Zaga Malivuk” iz Krnjače i Školu za osnovno obrazovanje odraslih “Djuro Salaj” iz Lazarevca.

Direktor centra za pružanje pomoći azila je ukazao da je, osim organizacionih pitanja, neophodno rešiti i finansiranje nabavke udžbenika i ostale školske opreme za tu decu.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!