ODŽACI: Ozbiljne investicije za oporavak opštine

25 Dec 2012

Gotovo uništena privreda ugrozila je opstanak stanovništva. U poslednje tri godine primetan je napredak, pa se ipak može reći da su stvari u Odžacima krenule nabolje

Iako ni površinski, ali ni po broju stanovnika nisu najmanja lokalna samouprava u Zapadnoba?kom okrugu, Odžaci su po svim statisti?kim pokazateljima najnerazvijeniji deo okruga. Gotovo uništena privreda ugrozila je opstanak stanovništva, ali što je možda i bitnije, primorala je tadašnju lokalnu politi?ku scenu da se odmeri na vanrednim izborima. Nedostatak ozbiljnijih politi?kih dešavanja okrenuo je prestoni?ku politi?ku elitu ka Opštini Odžaci. Pljuštala su obe?anja, zapo?eti pojedini projekti, pa se posle tri godine ipak može re?i da su ovde stvari krenule nabolje.

Jedna od specifi?nosti opštine Odžaci u sadašnjem politi?kom trenutku Srbije i Vojvodine je da u ovoj lokalnoj samoupravi 2012. nije bilo lokalnih izbora. Oni su održani pre dve godine, 24. januara 2010. kao vanredni, posle velikih previranja izme?u tada vladaju?eg SRS-a i opozicionih partija okupljenih oko DS-a. Odžaci su tako dospeli u žižu interesovanja vode?ih politi?ara na pokrajinskom i državnom nivou, jer su se vojvo?anska i republi?ka vlada nalazile ta?no na polovini mandata. Vanredni lokalni izbori su u medijima i politi?kim vodama tretirani kao lakmus-papir raspoloženja gra?ana pa su pljuštala mnoga obe?anja o ekonomskom prosperitetu te nerazvijene opštine.

U klupama Skupštine opštine Odžaci sedi 27 odbornika, od kojih je donedavno vladaju?u koaliciju ?inilo devet partija, a u opoziciji su bile DSS sa jednim i SNS sa 6 odbornika. Njima se sredinom septembra pridružila i SPS sa dva odbornika. Skupštinsku ve?inu predvodi DS sa 9 odbornika, a po jednog imaju LDP, SPO, URS, PUPS, Romska demokratska stranka i Narodna partija. Kao i u mnogim drugim lokalnim samouprava u kojima je DS na vlasti a SNS opozicija, odbornici SRS-a, u ovom slu?aju troje, podržavaju demokrate i njihove partnere.

Nakon majskih izbora, u kojima nisu u?estvovali, Odža?ane su ipak do?ekale “kozmeti?ke” promene u lokalnom parlamentu. Prvo je došlo do o?ekivane promene prvog ?oveka opštine. Umesto Predraga Cvetanovi?a (DS), koji je postao poslanik u Skupštini Vojvodine, ?elnu opštinsku poziciju zauzela je mlada Izabela Šeri? (27), tako?e iz DS-a. Na mestu zamenika predsednika opštine ostao je dr ?or?e Bogdanovi? (SPS), dok se na poziciji predsednika skupštine zadržao doskorašnji ?lan URS-a Miloš Pej?i?, koji je na samom zasedanju Skupštine opštine obelodanio da prelazi u DS.

Magna siting još na ?ekanju zbog gasovoda

izabela-seric

Izabela Šeri?, mlada i agilna predsednica opštine

Nakon što su na svoju štetu pokušali “upodobljavanje” vlasti, zamenik predsednika opštine ?or?e Bogdanovi? iz SPS-a je smenjen, a na njegovu funkciju izabran je Nikola Krivoku?a (DS). Promene su se dogodile i u sastavu Opštinskog ve?a, pa su socijalisti izgubili dva “ministarska” mesta. Njihove pozicije su zauzeli predstavnici odborni?ke grupe manjine, odnosno Demokratske zajednice vojvo?anskih Ma?ara i Romske demokratske stranke. Treba re?i da je SPS ostao i bez prethodno zauzetih direktorskih pozicija u javnim preduze?ima. Iako se u funkcionisanju lokalne samouprave zamena nije osetila i iako je raskid saradnje bio relativno miran, po navodima aktuelne vlasti, osveta u Odžake stiže drugim putem – gasovodom.

– Opština je izgradila novi asfaltni put u industrijskoj zoni, uredila vertikalnu i horizontalnu signalizaciju, izgradila kanalizaciju, novu trafo-stanicu i struju za industrijsku zonu. Zna?ajnu podršku u sprovo?enju navedenih radova dala nam je i Vlada Vojvodine preko Fonda za kapitalna ulaganja. Me?utim, do kašnjenja radova došlo je usled odsustva podrške dela republi?kih organa, pre svih rukovodstva Srbijagasa koje nije imalo sluha za sve apele opštinske uprave da se radovi moraju završiti u planiranom roku. Smatramo da je ovim gestom naneta šteta ugledu naše opštine koju svakodnevno pose?uje veliki broj investitora.

Re? je o najzna?ajnijoj grinfild investiciji u Odžacima. Kako navode u Opštini, po?etak rada fabrike kanadske kompanije Magna siting obezbedi?e 450 radnih mesta. Svetski poznat proizvo?a? sedišta za automobile predvideo je ulaganje od 5,6 miliona evra. Pun kapacitet fabrika bi trebalo da dostigne za tri godine, do kada je planirano zapošljavanje 440 radnika. Odbornici Skupštine opštine su bili jednoglasni prilikom odlu?ivanja o dodeli besplatnog gra?evinskog zemljišta kompaniji koja je 200 proizvodnih pogona smestila u 26 zemalja.

Preduze?e Srbijagas je povodom optužbi iz Odžaka uzvratilo da ni jednog momenta nisu blokirali priklju?enje fabrike na gasovod, a da krivicu snose upravo oni koji ih optužuju, pošto nisu izvršili ono što se od njih o?ekivalo.

Za sada se ne zna ko ?e popustiti, ali je iz Odžaka, potvr?eno da ?e po?etak rada fabrike kasniti. Samim tim bi?e odloženo zapošljavanje 120 radnika, koji su ve? prošli kroz obuku u ?eškom ogranku Magna sitingsa.

Najava boljih vremena za Odžake?

Iz opštine poru?uju da se ovo ne?e odraziti na saradnju sa drugim investitorima, kojih je sve više na teritoriji opštine. Me?u onima koji ve? rade i planiraju dalje ulaganje u Odžacima su Grajner pekedžing, koji je pre nepunu godinu kupio nekadašnje preduze?e Hipolplast. Oni su u prethodnom periodu radili na osavremenjavanju proizvodnje plasti?nih ?aša, a kompanija je investiranje obrazložila poboljšanjem kvaliteta svojih proizvoda i proširenjem proizvodnih kapaciteta. Rezultat toga bilo je nedavno zapošljavanje novih radnika i gotovo dupliran prihod od prodaje plasti?nih ?aša. Iz Grajner pekedžinga navode da su u Odžacima ve? sada uradili ono što je bilo planirano do kraja 2013. godine i da nameravaju da za predstoje?u godinu zapo?nu proizvodnju posebno dizajniranih ?aša, za izvoz na tržište Evropske unije. Treba dodati da se zahvaljuju?i partnerima iz Austrije poboljšava poslovna klima i u ostatku Hipola, koji se delom bavi proizvodnjom plasti?nog granulata, bez koje je nemogu?a proizvodnja flaša.

greiner packaking

Grajner Pekedžing: Plastika kao najava boljih vremena za Odžake

Kako kaže novinar Slobodan Miri?, ovo li?i na najavu boljih vremena za Odžake. Uz ve? pomenute Magnu, Grajner, Hipol, u industrijskoj zoni uskoro bi trebalo da budu završene investicije Standard gasa iz Novog Sada, koji gradi pogon za te?ni gas. Investicija od ?etiri miliona evra obezbedi?e u narednih nekoliko godina sto radnih mesta. Poslednji potencijalni ulaga?i, koji su nedavno sa lokalnom samoupravom potpisali Protokol o saradnji, stižu iz Slova?ke. Kompanija Grin enerdži bi za nekoliko meseci, na 10 hektara u okolini Karavukova, trebalo da izgradi solarnu energanu snage pet megavata, za koju još uvek nema kona?ne potvrde iz republi?kog ministarstva. Ova investicija bi trebalo da teži 35 miliona evra.

Me?utim, bez obzira na sva ulaganja, opština Odžaci ne zaboravlja svoje privatizacione muke, koje su od 2000. godine, do vanrednih izbora, pogodile, bukvalno celu opštinu.

Kupci opustošili preduze?a i otišli

– ?uvena fabrika sireva Odža?anka, gigant tekstilne industrije ITES Lola Ribar, fabrika plasti?nih masa i dugmadi Napredak, Modna konfekcija Stil, dve ciglane, Gra?evinski kombinat i još nekoliko manjih fabrika iz vremena socijalizma, privatizovane su, ali više ne rade. Iako ima vlasnika, velika robna ku?a trgova?kog preduze?a Ba?ka sa još oko 50 lokala zvrji prazna, a potpuno je devastiran jedan od najlepših motela u ovom delu Ba?ke. Raskid sa društvenim vlasništvom, ?iju nužnost više niko ne spori, doneo je promašaj i kod privatizacije Hipola. Naime ovu fabriku za proizvodnju polipropilena, koja je imala godišnju produkciju vrednu više od 30 miliona evra, kupila je slovena?ka Orka za svega 301 hiljadu evra i obaveznih 2,6 miliona evra investicija. Otkrivene su mahinacije i sumnja se u velike plja?ke i prevare od strane kupca Groge ?en?i?a, koji je za kratko vreme „ispumpao“ milione iz fabrike i onda je napustio – naglasio je Slobodan Miri?, dopisnik Novosti iz Odžaka, napominju?i da je kroz ove privatizacije u Odžacima, u vrlo kratkom roku, bez posla ostalo ?etiri hiljade stanovnika. Po Miri?u, možda najve?a nepravda u?injena je prema odža?koj Mlekari.

– Kad je investicioni fond „Salford“ kupio najve?e srpske mlekare, u korpi sa Novosadskom otišla je i Odža?anka ?uvena po sirevima koje su kupovali najelitniji dalmatinski hoteli i JAT. Mlekara u Odžacima je odmah zatvorena, a iz nje su izvu?ene najskuplje mašine. Radnici su putovali u Novosadsku mlekaru koja je tako?e od ove godine za strance postala nerentabilna, a radnici su otišli ku?i. Odža?ki farmeri su tražili od Imleka da preuzmu mlekaru u Odžacima i organizuju proizvodnju, ali su odbijeni.

Farmerima iz Odžaka i okolnih naselja je izgleda su?eno da budu pod stalnim “naponom”. Nedavno su tek posle protesta uspeli da postignu dogovor sa lokalnom samoupravom o zakupu zemljišta najlošije kategorije, a u prilog im, kako sami kažu, ne ide ni aktuelna politika vlade Srbije. Zna?ajne primedbe na rad republi?kih organa u više navrata iz Odžaka su upu?ivali zaposleni u poljoprivrednim preduze?ima, koji su bili svedoci najlošijih privatizacije zadruga u Srbiji.

Inicijativa za vra?anje suda

Nekadašnji Opštinski sud u Odžacima

Nekadašnji Opštinski sud u Odžacima

Mlada i agilna predsednica Opštine Odžaci Izabela Šeri? izjavila je nedavno da ?e lokalne vlasti Odžaka i Kule u narednim danima tražiti prijem kod nadležnih u Ministarstvu pravde. Tema razgovora sa predstavnicima tog ministarstva bi?e sudbina sudskih jedinica u ove dve opštine i mogu?nost da one ne budu ugašene u sklopu najavljene reforme mreže osnovnih sudova u Srbiji.
– U tim razgovorima mi ?emo zahtevati nešto što je u našem zajedni?kom interesu, a to je da u Kuli bude Osnovni sud koji ?e imati sudsku jedinicu u Odžacima – rekla je Šeri?eva na sednici SO Odžaci. Trenutno, stanovnici Odžaka i susedne opštine Kula sudske slu?ajeve rešavaju u Osnovnom sudu u Somboru.

Dešavanja oko kupovine kombinata u Srpskom Mileti?u, Ba?kom Brestovcu i Ratkovu, mogu se u najmanju ruku okarakterisati kao sumnjiva. Na gotovo neverovatan na?in, društvena i zemlja koja se vodila na zadrugare, preko no?i je uknjižena na privatno lice, a zatim i na stranog državljanina, što ne dozvoljavaju ?ak ni – uvek krhki – srpski zakoni. Povodom tih privatizacija reagovao je i Savet za borbu protiv korupcije, koji smatra da je Agencija za privatizaciju na?inila brojne propuste u prodaji tih preduze?a. Kupac PP Ratkovo bio je lokalni tajkun Borislav Lili?, koji je kasnije preduze?e, zajedno sa poljoprivrednim zemljištem koje je u me?uvremenu na volšeban na?in prepisao na svoje ime, prodao hrvatskoj “Žito grupi” iz Osijeka. Poljoprivredna dobra u Srpskom Mileti?u i Ba?kom Brestovcu privatizovala je somborska Panonija, koja je posredno bila u rukama bivšeg predsednika Regionalne privredne komore Sombor Božidara Roce. Me?u osniva?ima Panonije bilo je i preduze?e Baltik Property Investment Limited iz irskog mesta Cong, koji posle izvesnog perioda uspeva da postane ve?inski vlasnik oba preduze?a. Pretpostavlja se da je ovim “?udnim” privatizacijama u ruke stranih državljana dospelo oko šest hiljada hektara zadružnih oranica.

Najtanja lokalna kasa u Zapadnoba?kom okrugu

mleko

Nekada ?uvenu mlekaru “Odža?anka” fond Salford zatvorio nakon kupovine

Skupština opštine Odžaci je budžet za 2012. godinu usvojila me?u poslednjima u Srbiji. Nešto sli?no doga?a se i danas. Rebalans opštinske kase za ovu godinu ura?en je po?etkom decembra, a u odnosu na onaj sa po?etka godine pove?an je za 2,05 odsto, odnosno na 892 miliona dinara. To je najskromniji lokalni budžet u Zapadnoba?kom okrugu. Zvani?an predlog budžeta za predstoje?u godinu još uvek ne može da se na?e na zvani?nom sajtu lokalne samouprave, a nema ni najava kada bi se mogao pojaviti. Pretpostavke su, ipak, da bi u odnosu na poslednji rebalans sredstva u opštinskoj kasi mogla biti pove?ana za vrednost inflacije i druge osnovne koeficijente koje propisuje Memorandum Vlade Srbije. Prose?ne zarade u Odžacima godinama su na za?elju u okrugu, a prema poslednjim podacima ona iznosi nešto više od 34 hiljada dinara. Do proseka u okrugu nedostaje šest, a do republi?kog ?ak 7.500 dinara. Ništa bolje, bez obzira na investicije, nije ni u sektoru zapošljavanja. I ovde su Odža?ani na samom dnu okruga, pa su u godini koja izmi?e nadležni iz Nacionalne službe za zapošljavanje posebno bili aktivni u subvencionisanju samozapošljavanja.

Opština Odžaci je na poslednjoj sednici Skupštine usvojila Lokalni akcioni plan za zapošljavanje u 2013. godini. Uz ovaj, lokalna samouprava je izradila još i planove za unapre?enje obrazovanja, zapošljavanja i zdravlja Roma, te za unapre?enje položaja izbeglih i interno raseljenih lica. SO Odžaci je do sada usvojila strategije lokalnog održivog razvoja, sa važenjem do 2015. godine te strategiju za razvoj malih i srednjih preduze?a i preduzetništva.

Nove brojke koje zabrinjavaju pojavile su se nakon prošlogodišnjeg popisa stanovništa. Opština Odžaci je za deset godina izgubila pet i po hiljada stanovnika. Danas, po evidenciji Republi?kog zavoda za statistiku, u Odžacima, Bogojevu, Karavukovu, Srpskom Mileti?u, Deronjama, Ratkovu, Lali?u, Ba?kom Gra?acu i Ba?kom Brestovcu živi 30.196 duša. Interesantno je da tek nešto više od ?etvrtine žitelja, 8.800, živi u centru opštine. Uprkos tome, lokalno komunalno preduze?e deluje samo u centru opštine, dok se seoske mesne zajednice moraju samostalno brinuti o odvoženju sme?a.

Poseban problem, za sva odža?ka sela, predstavlja snabedevanjem vodom, koja je izuzetno lošeg kvaliteta. Kako je navedeno u brojnim istraživanjima nadležnih službi, voda u odža?kim selima je prepuna arsena i drugih neprihvatljivih elemenata i nikako se ne sme koristiti za ljudsku upotrebu. Najbolji primer za to je Srpski Mileti?, gde je izgra?eno nekoliko ?esmi sa kojih stanovnici u balonima nose vodu ku?ama. Brojnim infrastrukturnim problemima treba dodati nedostatak kanalizacije van Odžaka te vrlo lošu situaciju u javnom prevozu. Preduze?e Saobra?aj je u restrukturiranju i sve teže podnosi nagomilane probleme, a donekle situaciju popravljaju polasci Dunavprevoza i somborskog Severtransa, koji je tako?e u procesu oporavka. Ništa bolja situacija nije ni po pitanju železni?kog saobra?aja, koji je zaokružen sa dva polaska za Novi Sad i jednim za Sombor.

Sava Majstorov/Tivadar Farago (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!