Odrasli nespremni za suočavanje sa vršnjačkim nasiljem

08 Dec 2015

Vršnjačko nasilje, i pored različitih pokušaja suzbijanja, i dalje ima tendenciju rasta. Rad na prevenciji nasilja je izuzetno važan i mnogo bolji i efikasniji nego lečenje posledica

Vršnjačko nasilje, i pored različitih pokušaja suzbijanja, i dalje ima tendenciju rasta. Pojedini oblici nasilja su očigledni, ali još je opasnije nasilje koje se teško uočava i koje proizvodi nesagledive posledice, pre svega za žrtve. Institucije, nastavnici i roditelji još uvek nisu spremni da potpuno razumeju da je nasilje potpuno neprihvatljivi model ponašanja deteta. Samo deklarativno, postoji nulta tolerancija na nasilje.

Izabela Rašković, predsednica somborske podružnice Društva psihologa Srbije, kaže da pojavu vršnjačkog nasilja treba posmatrati kao odraz celokupne situacije u društvu.

“Kao posledica dugotrajnih kriza urušen nam je sistem vrednosti, delinkventno ponašanje i kriminal se ne sankcionišu na adekvatan način, mediji promovišu ‘negativne heroje’ sa kojima se mladi poistovećuju, škola je izgubila ugled, a ta opšta situacija u društvu je uticala i na porodicu i na porodične odnose, koji su ključni faktor u vaspitanju deteta i pojavi nasilnog ponašanja. Deca koja odrastaju u nasilnoj atmosferi, bilo da su sami žrtve nasilja ili da prisustvuju porodičnom nasilju, kao i deca kojima se ne posvećuje pažnja i ne pruža podrška, biće sklonija da u svom ponašanju kasnije ispolje nasilje”, navodi Izabela Rašković.

izabela raskovic

Izabela Rašković

Prema njenim rečima, istraživanja pokazuju da je nasilja sve više i da su njegovi oblici ispoljavanja sve suroviji, bilo da je u pitanju fizičko, verbalno, psihološko ili seksualno nasilje. Dodaje da se kao veliki problem javlja i nasilje preko interneta, najčešće preko društvenih mreža, takozvani cyberbullying.

Gradimir Marković, koordinator za prevenciju nasilja u vaspitno-obrazovnim ustanovama Školske uprave Sombor, kaže da vršnjačko nasilje nije u direktnoj vezi sa uzrastom i da je podjednako prisutno u osnovnim i u srednjim školama. Ali, dodaje Marković, što su starija, deca se ređe obraćaju za pomoć.

“To ne znači da je nasilje u tom uzrastu manje prisutno, već da deca manje traže pomoć i manje prijavljuju nasilno ponašanje. Istraživanja o nasilju u školi ukazuju da je vršnjačko nasilje u porastu i da je veoma rasprostranjeno. Takođe, istraživanja ukazuju da problem nasilja u školi i oko nje pogađa daleko više učenike, nego odrasle. Učenici su mnogo svesniji veličine i značaja problema zvanog vršnjačko nasilje, nego što su svesni roditelji i nastavnici”, objašnjava Marković. On precizira da je najzastupljenije verbalno nasilje i maltretiranje po osnovu polne pripadnosti, po poreklu, materijalnom stanju i sposobnostima.

Silvija Kranjc

Silvija Kranjc

Da vršnjačkog nasilja ima podjednako u osnovnim i srednjim školama složila se i Silvija Kranjc, direktorica Centra za socijalni rad Sombor, koja dodaje da prednjače slučajevi ponižavanja i drugi oblici verbalne torture.

“Vršnjačko nasilje se najčešće javlja među decom do 14 godina i smatram da se na vršnjačko nasilje ne reaguje dovoljno dobro”, kaže Silvija Kranjc. Ona objašnjava da se Centar za socijalni rad uključuje ukoliko se protiv deteta podnese prijava, ali dodaje da se to dešava tek kada budu iscrpljene sve ostale mogućnosti.

Podseća da je Centar za socijalni rad Sombor rešavao slučaj iznuđivanja novca, koji se dogodio u osnovnoj školi. “Dete je bilo prinuđeno da redovno predaje novac nešto starijem učeniku. Učenik koji je vršio nasilje kažnjen je volonterskim radom”, navodi Silvija Kranjc.

Prema njenim rečima, prvi nivo prevencije vršnjačkog nasilja je predškolska ustanova gde deci treba ukazati na loše strane čak i banalnog ruganja, jer će to sigurno doprineti pravilnom, nenasilnom odrastanju najmlađih. Ona smatra da škole moraju hrabrije reagovati i daleko više se posvetiti suzbijanju ove pojave.

Potrebno veće razumevanje roditelja i nastavnika

Naši sagovornici se slažu da u školi često izostaje obavezni vaspitni rad, primeren nivou nasilja i potrebama učenika.

“Izostaje plan zaštite za svu decu-učesnike nasilja i zlostavljanja, onih koji trpe, koji čine i koji su posmatrači, uz obavezno učešće roditelja. Nastavnici prečesto, pod pritiskom roditelja deteta koje trpi nasilje, pribegavaju konceptu sankcionisanja, a ne konceptu pozitivnog disciplinovanja. Neretko, postoje roditelji koji otvoreno zagovaraju nasilje kao uspešan način rešavanja konflikta, jer smatraju da će se njihovo dete samo takvim stavom sigurno zaštititi od drugih vršnjaka. Pojedini roditelje su spremni da sami ‘srede stvar’ i tako biraju potpuno pogrešno rešenje, koje leži u zajedničkom i usklađenom delovanju nastavnika i roditelja uz međusobno uvažavanje i uvažavanje interesa svih učenika”, ukazuje Gradimir Marković.

Gradimir Markovicc

Gradimir Marković

On dodaje da deca roditelja koja zagovaraju izbegavanje sukoba i suprostavljanja nasilju neretko budu etiketirana kao “slabići”, “seka-perse”, “smarači” ili “štreberi”.

“Rad na prevenciji nasilja je izuzetno važan i mnogo bolji i efikasniji nego lečenje posledica. Potrebno je podizanje svesti, kako kod dece, tako i kod odraslih, o postojanju različitih oblika nasilja. Važno je edukovati decu i mlade o načinima reagovanja i zaštite od nasilja, ali i razviti mrežu podrške i pomoći žrtvama, promovisati pozitivne primere i afirmisati prave vrednosti, uz jačanje samopouzdanja i samopoštovanja dece i mladih”, navodi psihološkinja Izabela Rašković.

Prema njenim rečima, ključnu ulogu imaju roditelji koji u procesu vaspitanja treba da budu svesni uticaja koji imaju na svoju decu.

“Bez obzira na svakodnevne brige i probleme, moraju pronaći bar malo vremena u toku dana koje će kvalitetno provesti sa svojom decom, posvećujući im brigu, pažnju i ljubav, trudeći se da neguju otvorenu komunikaciju i spremnost za rešavanje problema”, poručila je Izabela Rašković.

Sava Majstorov/Tivadar Farago (Autonomija)

grb_vojvodinaTekst “Odrasli nespremni za suočavanje sa vršnjačkim nasiljem” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.

Podelite ovu stranicu!