Odapeta strela “jogurt revolucije”

13 Oct 2010

Nije slučajno da se u Vojvodini temeljito „gaje“ današnji kriminalci. Vrh države smatra da će im biti još potrebni. Gde, ako ne u multikulturalnoj sredini

Nekome je možda promakao podatak koji je dao šef policije M. Veljović, da je najveći broj uhapšenih u neredima protiv „parade ponosa“ iz Vojvodine. Nije rekao koliko tačno, ali su nabrojana mesta: Crvenka, Sombor, Pančevo, Ruma… Vrlo brzo ova informacija je nestala sa „Blicovog“ sajta. Zašto? Stalo je nekome da se zataška „vojvođansko“ poreklo izgrednika.

A sva ta mesta, odakle su pristigli mladi razbijači dobro su poznata vojvođanskoj javnosti, još od kraja osamdesetih godina prošlog veka. Tu je počinjao svoj pohod na Jugoslaviju Slobodan Milošević. Kroz Savez komunista i parapartijske „drugove“, još bolje (prema definiciji Sokolovitja) „radnike, seljake i poštenu inteligenciju“. Tu, u nekada „švapskoj“ Crvenki, npr. rodio se i sazreo njegov jatak i intelektualna osovina „ratova u kojima Srbija nije učestvovala“ – Milorad Vučelić, raniji disident, glavni i odgovorni urednik ratne informativne mašinerije, „dejtonac“, levičar sa tompusom, koji sve do danas, nelustriran izbacuje otrov na sve što je Vojvodina, na sve što je modernost i Evropa („Pečat“). U (tim) doseljeničkim mestma Vojvodine (duž Dunava) se najpre pripremila nacionalistička udarna pesnica budućeg režima, kao i mnogi njeni čelni ljudi (Pankov, Kertes, Božović, Šokolovački, Šipovac, Smiljanić …). Ono što je počelo sa „jogurtom“, danas samo nastavlja njihovo potomstvo, gradeći nov mit o „događanju naroda“.

Bes traži žrtvu

Kada se preuzimanje vlasti gradi na nasilju, kada se i posle više od dvadeset godina vladajuća ćosićevska beogradska elita ne odriče „dostignuća“ razaranja SFRJ protivustavnim pučem, a pre svega teledirigovanim rušenjem Vojvodine, finasiranim od tajnih službi, i kada se „demokratska“ vlast ne odriče nasleđa nacionalističkog divljanja devedesetih i ratova kriminalizovane države Srbije, onda imamo novu generaciju nasilnika, ovoga puta (i po pravilu) drskiju i obesniju, koja ne preza ni u rušenju evropskih destinacija (Đenova). Svejedno da li je povod „bes“ protiv autonomaša, Statuta Vojvodine, LGBT populacije ili reprezentacije Srbije.

Vojvođansko “antisrpstvo”

Međutim, izgleda da nije slučajno da se u Vojvodini temeljito „gaje“ današnji kriminalci. Vrh države smatra da će im biti još potrebni. Gde, ako ne u multikulturalnoj sredini. Neće Artemije naći spokoj nigde do u Fruškoj gori, na obroncima Legijinog streljačkog poligona. Ima još nepripitomljenih Mađara, Slovaka, Rusina, ima još u Vojvodini „antisrpstva“, a bogme i separatizma! Bilo je i opomena: slično nasilje (kao pre neki dan u Beogradu) dogodilo se (unazad desetak godina) tri puta u Novom Sadu, sa ljudskim žrtvama. Naravno, za to niko nije odgovarao. A lomili su temeljno centar grada po istom scenariju i pljačkali, „navijači“ u trenericama i pod kapuljačama – fantomkama, pa potom demolirali dugačku Temerisnku ulicu i sve pekare (i albanaca i nealbanaca), dok je „Merkator“ (slovenački) na Limanu samo čudo spaslo. Grupa je pristigla sa stadiona FK Vojvodina, koji se, naravno zove Karađorđe!! Svedočio mi je pacijent koji je bio tada uboden nožem: metalne šipke i bejzbol palice nošene su u kamionu, koji se kretao sporo, tako da je organizovana banda od stotinak „huligana“ mogla neometano da ih uzme, upotrebi i uredno vrati. Bez tragova. Savršena organizacija. Tada su Novim Sadom i Maticom srpskom harali njegovo preosveštenstvo Irinej Bulović, profašistički SNP „Svetozar Miletić“, pisani su najogavniji pamfleti Brane Crnčevića, Koste Čavoškog i Dejana Medakovića (ovaj potonji zaogrnut akademskim i „neobaroknim“ statusom), Maja Gojković je dizala spomenike Jaši Tomiću, a Drago Njegovan seirio kao raspušteni slavonski (SAO) ministar Gorana Hadžića. O Đorđu Vukadinoviću da i ne govorimo. Kada je drugi Goran – Davidović nekako ipak uhapšen u dvorištu Doma armije, prethodno nekažnjen zbog šamaranja studenata filozofskog fakulteta, policija je opet mlako reagovala, a sudstvo još gore. Proces danas (posle više godina i njegove evropske turneje) jedva da nekako traje, dok se knjige istog profašističkog autora prodaju sa predgovorom zrenjaninskog državnog službenika. Kontinuitet nekažnjenog nasilja traje. Ali, to je bilo u Novom Sadu, u Vojvodini, koja je morala biti kažnjena zbog „autonomaštva“, viševerske i multukulturalne sredine. Kada su razulareni „Vojvođani“ stigli u Krunsku ulicu, đavo je odneo šalu. Pa zar je bilo moguće drugačije? Demokratska stranka i dalje drži Vojvodinu na „kratkoj uzdi“. Ne veruje joj, ali ipak nekako popušta, jer glasovima nekih drugih Vojvođana dobija na izborima.

Odapeta strela leti kao Beogradu

Dakle, iako je bezakonje i degradacija pravne države počelo u Novom Sadu, rušeći najevropskiji deo države – autonomnu Vojvodinu, a vrlo brzo i neodbranjivo Kosovo, treba očekivati da će se „odapeta strela“ „antibirokratske revolucije“ ipak završiti u srcu jednog Beograda, koji svoju izolaciju i kontinuitet antievropeizma, antidemokratizma i antimodernosti može da zahvali onima kojima Evropa niti je trebala, niti će ikad trebati. Onima kojima nije trebala ni autonomna Vojvodina: monopolskim tajkunima (ideal pljačke u izolovanom getu gde se „roba“ bez problema doprema, a krvavi novac iznosi), političkoj klasi (bez izuzetaka, uključujući i „vojvođanske“ stranke, jer je uspela da uništi svaku alternativu živeći beogradske sinekure i privilegije), SPC (bez opasnosti da se započne sa „reformom“, odnosno ekumenizmom), SANU (gde je ogromna većina „besmrtnika“ bez konkurencije i kompeticije u međunarodnim okvirima) i tipičnom „srpskom domaćinu“, porodičnom „čistuncu“ i teroristi ukućana, porodice i komšija.

Ostali su, za sada, gubitnici.

Čekamo…

Prof. dr Miroslav Ilić

Podelite ovu stranicu!