Od zapostavljanja, do pitanja prestiža

10 Mar 2013

Subotička sinagoga spada među deset najugroženih sinagoga u svetu

Već četrdeset godina subotička Sinagoga, kao kakav dragoceni dragulj o kojem svi znaju, zadivljuje i istražuje se, a da, zapravo, nikom ne treba. Sinagoga u Subotici bila je prepuštena sudbini, odnosno, ona se već više decenija i rekonstruiše, i ne. Iako ju je 1990. godine i Srbija uvrstila među spomenike kulture od izuzetnog značaja, odnosno stručna komisija UNESCO-a proglasila je delom svetske kulturne baštine, ipak ona danas spada među deset najugroženih sinagoga u svetu.

– Ono što trenutno zabrinjava, jeste da koliko tokom godina niko nije hteo da se bavi sa Sinagogom, da se sada odvijaju ozbiljne rasprave među političkim strankama o tome koja će partija delegirati arhitektu, političara ili predsednika u upravni odbor. To je zabrinjavajuće zbog toga što u onim slučajevima kada je nešto postalo predmetom političke rasprave, na kraju ničeg dobrog nije proizašlo – rekao je za „Mađar so“ predsednik Jevrejske opštine u Subotici i član upravnog odbora Fondacije SOS Sinagoga Tamaš Halbror, koji je podvukao da Sinagogu treba spasiti jer je ona simbol Subotice, jer je spomenik za 4000 ljudi koji su umrli u holokaustu.

– Jevrejska opština je jedna mala zajednica, njena sadašnja težina nije u brojnosti te zajednice, nije ni u njenoj glasačkoj snazi, nego u njenim zaslugama, budući da je jevrejski gađanski sloj, trgovci i industrijalci Suboticu učinio gradom. Oni su izgradili jednospratnice karakteristično lepog izgleda. A u znaku mađarske secesije subutička Sinagoga je jedinstvena – podsetio je Halbror.

Povodom rekonstrukcije ovog zdanja i pozitivnih izgleda u tom pogledu za ovu godinu, budući da su obezbeđena i značajna sredstva, predsednik Jevrejske opštine rekao je da u lokalnoj samoupravi funkcioniše odlična kancelarija, u kojoj rade stručnjaci koji obavljaju značajan posao na pisanju i sprovođenju IPA-projekata. – U ime Jevrejske opštine zameram što konkurisanje još uvek nije transparentno. Za rekonstrukciju fasade, na primer, za obnavljanje jednog kvadratnog metra u obzir je uzeta cena koja je viša nego što je tržišna cena – naveo je Tamaš Halbror.

U saradnji sa partnerima iz Segedina, inače, subotička lokalna samouprava će zahvaljujući projektu programa IPA prekogranične saradnje moći da za rekonstrukciju fasade Sinagoge uloži oko 150 hiljada evra.

(Magyar Szo) 

Podelite ovu stranicu!