Od koga se brani srpski jezik?

18 Sep 2017

Donošenje Deklaracije o opstanku srpskog naroda zvaničnici u Beogradu objašnjavaju namerom da se zaštiti identitet srpskog naroda, pravdajući se da tako nešto duguju i Vuku Stefanoviću Karadžiću, reformatoru srpskog jezika

Da li je potrebna zaštita srpskog jezika i pisma, kakvu najavljuju idejni tvorci Deklaracije o opstanku srpskog naroda, koja bi u novembru trebalo da se na?e pred poslanicima skupština Srbije i bosanskohercegova?kog entiteta Republika Srpska?

Donošenje Deklaracije o opstanku srpskog naroda zvani?nici u Beogradu objašnjavaju namerom da se zaštiti identitet srpskog naroda, pravdaju?i se da tako nešto duguju i Vuku Stefanovi?u Karadži?u, reformatoru srpskog jezika.

„Mislim da srpski jezik i pismo nisu ozbiljno ugroženi da bi se sada moralo raditi na njihovom opstanku“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) lingvista Ranko Bugarski.

Naš sagovornik prime?uje da je teško razumeti kako se i zašto donosi jedan ovakav dokument najavljen kao Deklaracija o opstanku srpskog naroda sa naknadnim objašnjenjem da se odnosi na kulturu, tj. zaštitu srpskog jezika i pisma. Bugarski u ovoj ideji ne vidi lingvisti?ke razloge.

„Ta?no je jedino da se ?irilica ve? neko vreme iz odre?enih razloga, istorijskih, civilizacijskih i drugih, donekle povla?i pred latinicom, ali to nikako ne zna?i da je ?irilica na smrt bolesna kao što je neki sad prikazuju. Mislim da je sve to više politi?ki motivisano nego iskrenom brigom, mada naravno toga tako?e ima negde, ali u suštini ipak mislim da je to više politi?ki motivisan potez i poziv“, navodi Bugarski.

On me?utim, kaže da ?irilica nije ozbiljno ugrožena sve dok je po Ustavu obavezna u službenoj upotrebi, dok je prvo pismo po kome se opismenjuju ?aci u školama u Srbiji, dok su udžbenici u osnovnom obrazovanju, osim onih na jezicima nacionalnih manjina, na ?irilici. Sve dok je tako, smatra Bugarski, svaki razgovor o tome da je ?irilica toliko ugrožena da je potrebno donositi deklaracije o njenoj zaštiti preteran.

„To se može regulisati kroz jedan normalan odnos prema jeziku i pismu, kroz negovanje jezi?ke kulture, a pre toga osnovne pismenosti jer u zemlji u kojoj veliki procenat stanovništva je funkcionalno nepismen ima, po meni, pre?ih poslova nego što je naglašeno insistiranje na velikoj ugroženosti ?irilice“, navodi Bugarski.

Na sastanku predsednika i premijera Srbije i Republike Srpske, po?etkom septembra, dogovoreno je formiranje tima koji ?e pisati dekleraciju o opstanku srpske nacije i Srba. Ta deklaracija ?e, po re?ima predsednika Srbije Aleksandra Vu?i?a, obuhvatiti „pravo na upotrebu srpskog jezika i ?irili?nog pisma, pravo na izu?avanje i negovanje srpske kulture, istorije i slobodarske tradicije, o?uvanje nacionalne geografije, zaštitu srpskog kulturno-istorijskog nasle?a i pravo na informisanje na sprskom jeziku“.

Prethodno je, po?etkom avgusta, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selakovi?, nakon sastanka Aleksandra Vu?i?a sa predstavnicima Srba iz regiona, izjavio da ?e na jesen Srbija i Republika Srpska iza?i sa deklaracijom o zajedni?kom i objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju minimuma nacionalnih principa za opstanak srpske nacije i naroda.

Me?utim, ovako najavljena deklaracija, iako se ne zna njen sadržaj u celini, za mnoge ima politi?ki karakter.

Za književnog kriti?ara Vladimira Arseni?a ovakva Deklaracija je neka vrsta nastavka politike 90-ih godina prošlog veka.

„Politike podela, politike pozivanja na neko tzv. jedinstvo da bi se javno mnenje pripremilo za neke druge stvari. ?ini mi se da se uz pomo? ove Deklaracije sklanja pažnja sa realnih problema, a to su socijalni problemi i problemi koji se ti?u Kosova“, ocenjuje Arseni?.

Odgovaraju?i na primedbe i kritike, koje su se u me?uvremenu ?ule, predsednik Srbije Aleksandar Vu?i? je u nedelju sa otvaranju 84. Vukovog sabora u Trši?u, rodnom mestu Vuka Karadži?a, poru?io da Deklaracija o opstanku srpskog naroda nema nikakve veze sa hegemonizmom i šovinizmom.

„Zluradima još jednom poru?ujem da Deklaracija nema nikave veze ni sa kakvim hegemonizmom i šovinizmom ve? Deklaracija i svi ostali koraci imaju za cilj samo i jedino da pravovremeno i adekvatno zaštite srpski jezik i pismo kao jedan od nabitnijih delova celokupne srpske kulture. Da zaštitimo i sa?uvamo srpski narod, a to ne može, a i da ho?e, ne?e uspeti da nam zabrani niko“, rekao je Vu?i?.

Pisac Filip David smatra da ?e ova Deklaracija o opstanku srpskog naroda podi?i tenzije u regionu.

„To je na neki na?in nastavak Memoranduma. To su neki postupci koji dokazuju samo da se nismo opametili, odnosno naša vlast, da ponavlja greške iz prošlosti. A vide?emo kad se pojavi ta deklaracija šta ?e sadržati. I iako se stalno govori da je to deklracaija o jeziku, o položaju Srba u regionu i tako dalje mi znamo iz prošlosti da doga?aji u kulturi ?esto prethode nekim politi?kim tenzijama. Tako je po?eo i raspad Jugoslavije“, navodi David.

Jedan od alarmantnijih primera upotrebe jezika i pisma u politi?ke svrhe zabeležen je nedavno u Hrvatskoj kada u Vukovaru nisu želeli dvojezi?ne table na gradskim ustanovama, institucijama, trgovima i ulicama koje su sadržale i natpise na ?irilici

Svuda postoji neka zloupotreba jezika i pisma, prime?uje Filip David, ina?e potpisnik Deklaracije o zajedni?kom jeziku (o postojanju zajedni?kog policentri?nog jezika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji).

„Ja pripadam onima koji se zalažu za to da jezi?ke varijante postoje, ali da su to sli?ni jezici i kad bi se to prihvatilo to bi oslabilo tenzije u regionu, po?ela bi kulturna saradnja na nekom drugom nivou, ali nacionalne strasti su ovde i suviše jake još uvek tako da to ne možemo o?ekivati u skorijoj budu?nosti“, smatra David.

Prema ranijim najavama Deklaraciju o opstanku srpskog naroda i nacije trebalo bi da predstave predsednik Srbije Aleksandar Vu?i? i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik na jesen, 25. ili 26. novembra, „kada ulazimo u stotu godišnjicu prisajedinjenja Srema, Banata i Ba?ke Kraljevini Srbiji, ili 1. decembra povodom formiranja Kraljevine SHS.“

(Ljudmila

Podelite ovu stranicu!