Obeležena godišnjica stradanja Bošnjaka i Hrvata u logoru Omarska

06 Aug 2016

Da se ne zaboravi - da se ne ponovi

Na mestu postojanja koncentracionog logora Omarska kod Prijedoru danas je održan komemorativni skup, kojim je obeležena 24. godišnjica postojanja tog mesta stradanja Bošnjaka i Hrvata, uz osnovnu poruku učesnika “Da se ne zaboravi – da se ne ponovi”.

Predsednik Udruženja logoraša Prijedor 92 Mirsad Duratović, koji je i sam bio zatočen u logoru Omarska kada je imao 15 godina, rekao je da na mestu rudnika gvožđa gde je nekada bio logor a kojim sada upravlja britanska kompanija Arcelormital, mora biti napravljen memorijalni centar, koji bi bio znak pomirenja i suživota na tom prostoru.

“Pokažite nam da niste na strani zločinaca i nacionalista“, poručio je Duratović vlasnicima te multinacionalne kompanije.

Komemoracija je održana po kišovitom vremenu, a vlasnici kompanije i policija za nekoliko stotina učesnika komemoracije obezbedili su koridor koji vodi kroz duboko blato i veoma raskvašen teren, sa mnogo bara.

Na pitanje zašto je tako učinjeno i zašto su učesnici komemoracije morali da gaze po dubokom blatu da bi prljavi stigli do platoa na kojem su se držali govori, radnici obezbeđenja su kazali da im je tako naloženo i da je razlog za to činjenica da je reč o privatnoj svojini i da bi putem koji vodi kroz asfaltirani deo fabričkog kruga bila ugrožena privatna svojina i mašine koje se tamo nalaze.

Omarska bela kucha

Soba za mučenje u zloglasnoj “Beloj kući”

Mirsad Duratović je poručio da preživeli logoraši i njihove familije neće dozvoliti da se istim onim rudarskim mašinama kojima su 1992. godine u masovne grobnice zatrpavani ubijeni logoraši danas prave veštački brežuljci oko nekadašnjeg logora, kako bi se zatrpalo sećanje na logor i na ljudsko stradanje.

Dodao je da porodice žrtava neće odustati sve dok se na svim mestima stradanja u Prijedoru i okolini u kamen ne ukleše istina o najsvirepijim mučenjima i ubijanjima.

Predsednik Saveza logoraša Bosne i Hercegovine Jasmin Mešković rekao je da je danas na komemoraciji u Omarskoj „najbolje ćutati“, uz poruku da se takav užasan zločin više nikada i nikome ne ponovi.

On je naveo da je u BiH tokom rata bilo 657 logora, da je u njima ubijeno oko 30.000 ljudi, dok je oko 25.000 žena, devojčica, muškaraca i dečaka silovano.

Mešković je preživelima poručio da ne treba da ćute, već treba da upru prstom u one osobe za koje znaju da su učestvovale u mučenjima i ubistvima, a koje i danas žive bez zaslužene kazne.

„Naša je obaveza da upremo prstom u počinioce. Da progovorimo javno, da čuje i vidi čitav svet ko nas je mučio, silovao, ubijao…“, poručio je Mešković.

Učesnici komemoracije su kraju ispred takozvane “Bele kuće“ simbolično u vazduh pustili bele balone, za koje su bila na ceduljicama prikačena ubijenih Omarkoj.

Oni su nosili i veliki transparent na kojem je pisalo: „Ubijali ste, streljali, silovali, pljačkali i proterivali. Danas veličate ratne zločine i njihova dela. Zašto negirate istinu? Je li vas stid? Želite li zaborav? Ili mislite da treba sve da ponovite? Da se ne zaboravi – da se ne ponovi.“

OmarskaKomemoraciji su između ostalih prisustvovali i bivša portparolka Haškog tribunala Florens Artman i britanski novinar Ed Vuljami (Vulliamy), čije su fotografije 1992. godine obišle svet i ukazale na stravično postojanje logora.

Procenjuje se da je kroz logor Omarska prošlo više hiljada Bošnjaka i Hrvata, a više od 700 ljudi je ubijeno. Među zarobljenim je bilo 37 žena i 28 maloletnika, a neki od njih bili su mlađi od 14 godina.

Organizatori današnjeg skupa bili su Savez logoraša BiH, Udruženje saveza logoraša Banja Luka, Udruženje logoraša Prijedor 92 i Udruženje logoraša Kozarac.

Logor su organizovale lokalne vlasti u Prijedoru, predvođene Srpskom demokratskom strankom, tokom maja meseca 1992. godiine.

Tada je organizovana sistematska kampanja zatvaranja i proterivanja nesrpskog stanovništva prijedorske regije, a njihova imovina je pljačkana i uništavana.

Pred Haškim tribunalom je za ratne zločine u Omarskoj i u prijedorskog regiji osuđeno više osoba.

Promovisana publikacija Četiri lica Omarske

Publikacija Radne grupe Četiri lica Omarske promovisana je u okviru „Noći Trnopolja”, u petak, 5, avgusta.

Publikacija sadrži razgovore sa saradnicima te umetničke radne grupe „Četiri lica Omarske“ Fikretom Bačićem, Draženom Crnomatom, Darkom Cvijetićem,. Emirom Hodžićem, Refikom Hodžićem, Emsudom Mujagić, Satkom Mujagićem, Sudbinom Musićem, Edinom Ramulićem, Igorom Soviljom, Zoranom Vučkovcem, Goranom Zorićem.

Radnu grupu „Četiri lica Omarske“ čine Mirjana Dragosavljević, Srđan Hercigonja, Vladimir Miladinović i Nenad Porobić. Oni se bave nasilnim transformacijama lokaliteta Omarska: rudnik u doba socijalizma, koncentracioni logor za nesrpsko stanovništvo tokom rata u BiH, rudnik u vlasništvu najveće multinacionalne korporacije za proizvodnju čelika, te Omarska kao filmski set.

(Autonomija)