NVO: Zabrinutost zbog isključivanja javnosti iz ustavnih promena

06 Sep 2017

"Sve ukazuje na to da će odluke o promeni Ustava biti donete u uskom krugu"

Udruženja građana koja imaju iskustvo u oblasti prava i pravosuđa izrazila su danas zabrinutost zbog načina na koji se stručna i šira javnost uključuje u postupak promene Ustava u delu koji odnosi na pravosuđe i pozvala su Vladu i Ministarstvo pravde da produže previđeni rok za promenu Ustava.

Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava u zajedničkom saopštenju podsetila su da je Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđena promena Ustava u delu o pravosuđu do kraja 2017. godine.

Udruženja su pozvala Ministarstvo pravde da objavi nacrt promena Ustava, o kome bi bilo moguće raspravljati i navela da je potrebno da Vlada i Ministarstva pravde bez odlaganja otvore javnu raspravu o promenama Ustava, u koje će uključiti ne samo odabrana udruženja građana (koja su dostavljala svoje pisane sugestije o promeni Ustava), već i druga udruženja, institucije, pojedince i najvažnije – građane.

U saopštenju se navodi da su dosadašnje aktivnosti Ministarstva pravde bile usmerene na prikupljanje stavova udruženja građana o potrebnim promenama Ustava, dok su građani van udruženja u potpunosti isključeni iz konsultacija.

“Ovakav pristup ukazuje na to da će odluke o predlogu za promenu Ustava biti donete u uskom krugu zvaničnika Vlade, kao i da postoji namera da održane i planirane konsultacije budu predstavljene kao javna rasprava – što one nisu ni po obimu, ni po sadržaju”, piše u saopštenju.

Prema nevladinim organizacijama, promene Ustava, a posebno one koje se tiču uspostavljanja nezavisnosti pravosuđa, od izuzetne su važnosti za sve građane Srbije, jer će oni najviše osetiti dobre ili loše posledice ustavnih promena.

U saopštenju se podseća na istraživanje Fonda za otvoreno društvo o Ustavu iz 2011. prema kojem su građani vrlo nisko ocenili zaštitu svojih ustavnih prava i izrazili gotovo dvotrećinski stav o politizovanosti pravosuđa, nedemokratičnosti usvajanja Ustava iz 2006. i nelegitimnosti usvajanja izmena Ustava bez javne rasprave.

Dodaje sa da je uprkos tome Ministarstvo pravde u postupku javnih konsultacija organizovalo jedan sastanak na kojem su udruženja imala samo pet minuta da predstave svoje predloge, ali je onemogućena debata o predloženim rešenjima.

Vlada i Ministarstvo pravde ni tada, a ni kasnije nisu javnosti predstavili svoja rešenja za promenu Ustava, navodi se u saopštenju i dodaje da je u nastavku konsultacija o promenama Ustava Ministarstvo najavilo konsultacije o temama koje nisu ustavna materija.

“Nije jasno zašto se u ovom trenutku one stavljaju u središte razgovora o promeni Ustava, dok je u drugi plan stavljena tema nezavisnosti pravosuđa i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija”, piše u saopštenju.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!