Novosađani godišnje daju dva miliona evra za ekologiju, efekti poražavajući

27 Sep 2017

"Sistem nije spreman da građanima da rešenje"

Novosađani godišnje izdvajaju oko dva miliona evra za zaštitu životne sredine putem eko takse na računima “Informatike”, ali građani još ne vide bilo kakav efekat od tog ogromnog novca koji se godinama sakuplja.

Osim što građani ne znaju kako se troši njihov novac koji su u obavezi da izdvajaju svakog meseca, donosioci odluka i nadležni sektor ne radi svoj posao – umesto da se sankcionišu zagađivači, sanira se šteta i to neefikasno, kazao je, između ostalog, predsednik “Inženjera zaštite životne sredine” Igor Jezdimirović na tribini Fondacije 021 o upravljanju otpadom koja je održana u prepunoj prostoriji Radio kafea.

On posebno ističe posledice postojanja divljih deponija koje su opasne po život, a naročito onih koji žive u neposrednoj blizini tih područja i navodi primer nedavnog požara na novosadskoj deponiji.

“Vi ne znate kolike su posledice toga što je deponija u Novom Sadu gorela nekoliko dana, to je opasno za disajne organe svih Novosađana. Niko neće ni da radi analize ovakvih katastrofa, nije popularno da se tako nešto prikazuje u javnosti. Neverovatno je da ulažete određeni novac u zaštitu životne sredine, vidite kolika su ulaganja u komunalna preduzeća u vidu subvencija, ali ne vidite nikakve efekte tih ulaganja. Zaista nije pitanje da li je nešto za naše standarde skupo ili nije, već gde odlazi taj dinar – svakako ne odlazi na prevenciju, gde bi trebalo. A godišnje tog novca ima oko 2 miliona, ne dinara, već evra”, tvrdi predsednik ove nevladine organizacije.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Nemanja Erceg ističe da u vreme gorenja novosadske deponije početkom leta nisu bile povećane vrednosti zagađenja vazduha, iako se činilo da je situacija alarmantna.

“Osećalo se i smetalo je svima. Naša deponija je zapravo smetlište i sistem paljenja u toku leta je čest. Sad se ispituju lokacije za buduću regionalnu deponiju i videćemo koja je najbolja za Novi Sad. Jer, sem postojeće, u opticaju su još četiri. Za sada ne postoji opredeljenja da ona bude na istom mestu, ali će konačnu reč ipak dati strani eksperti”, kazao je Erceg.

Predsednik Zelene stranke Goran Čabradi kaže da Novosađani dnevno generišu oko 400 tona otpada, koji završi na deponiji. Kako navodi, procene su da će za izgradnju regionalne deponije u Novom Sadu biti potrebno oko 30 miliona evra.

On je stava da bi upravljanje deponijom trebalo da preuzme privatnik.

“Za najbolje upravljanje ovakvim projektom, potrebno je javno-privatno partnerstvo i to je činjenica. Jedino što je potrebno da biste imali funkcionalnu deponiju je da kontrolišete tu privatnu firmu koja vodi posao”, smatra Čabradi.

Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada ističe da je ovdašnji problem taj što je lokalna samouprava vlasnik deponije i što snosi sav trošak odlaganja otpada.

“Tako nešto nezamislivo je u Evropskoj uniji. U Evropi vlasnik deponije nikada nije onaj koji deponuje, jer odlaganje košta. Recimo, u EU je samo deponovanje oko 100 evra po toni”, naglašava Cvejanov i dodaje da građani Šapca, na primer mesečno izdvajaju 525 dinara da bi otpad završio na sanitarnoj deponiji, dok je u susednoj opstini Bogatić taj iznos za oko 200 dinara manji iako se njihovo smeće odlaže na nesanitarnoj deponiji.

“Naravno, najjeftinije nam je svima da bacimo na livadu do nas. Ali to će kasnije da nas košta”, dodala je ona.

Čabradi dodaje da sistem nije spreman da građanima da rešenje.

“Danas građani znaju da je za zaštitu životne sredine potrebno nešto uraditi, ali politika godinama ne nudi odgovarajuće modele. To se, s druge strane, u razvijenim zemljama dobro zna i praktikuje. Najveći problem u Srbiji je što se ne zna koliko će upravljanje otpadom da nas košta, a koštaće nas mnogo – to ne može jeftino i nema tog Brisela ili fonda koji će da nam dodeli bespovratna sredstva da sklonimo sopstveni otpad”, naglasio je Čabradi i dodao da sami moramo da osmislimo model koji je ekonomski najviše isplativ, ali ujedno i efikasan, te da “nema preskakanja koraka do zdrave životne sredine”.

Erceg dodaje da se polako uspostavlja sistem regionalnog upravljanja otpadom u celoj Vojvodini i da će za to trebati bar pet godina.

“Regionalna deponija u Subotici trebalo da počne sa radom naredne godine, regionalna deponija Srem-Mačva čeka dozvolu za rad, kao i sanitarne deponije širom Vojvodine. Predviđene su i deponije u Zrenjaninu, Vršcu i Somboru, ali će se ta odluka još preispitati zbog određenih standarda Evropske Unije. Treba naglasiti da su pojedine opštine već ušle i u projekte primarne separacije otpada”, naglasio je Erceg.

Kako je istakao, činjenica je da građani imaju visoku svest o štetnosti nesavesnog odlaganja otpada, ali da nadležni do sada nisu pokazali građanima kako da odgovorno upravljaju otpadom već u svojim domaćinstvima.

Cvejanov smatra da je potrebno da napravimo inkluzivan sistem u upravljanju otpadom, ali ujedno i efikasna komunalna preduzeća i odgovorna privatna preduzeća.

“Setimo se da od 2012. godine nemamo Fond za zaštitu životne sredine i odakle da potražujemo neka ozbiljnija sredstva. Zbog toga smo krenuli sa otkupom od raznih sakupljačkih firmi i pojedinaca, koji na taj način obezbeđuju i sredstva za život. Međutim, potreslo nas je kada su uvedeni takozvani čuvari kontejnera u Novom Sadu, u vreme kada se na stotine sugrađana bori za život sakupljanjem otpada iz tih kontejnera. Razumemo mi i komunalna preduzeća – neko im uzima sirovinu, ali zato treba da napravimo legalan sistem u kojem svi funkcionišemo, sa zakonima koji se primenjuju i isti su za sve”, poručila je Cvejanov.

(021)

Podelite ovu stranicu!