Novosađani godišnje daju dva miliona evra za ekologiju, efekti poražavajući

27 Sep 2017

"Sistem nije spreman da građanima da rešenje"

Novos godišnje izdvajaju oko dva miliona evra za zaštitu životne sredine putem eko takse na ra?unima “Informatike”, ali gra?ani još ne vide bilo kakav efekat od tog ogromnog novca koji se godinama sakuplja.

Osim što gra?ani ne znaju kako se troši njihov novac koji su u obavezi da izdvajaju svakog meseca, donosioci odluka i nadležni sektor ne radi svoj posao – umesto da se sankcionišu zaga?iva?i, sanira se šteta i to neefikasno, kazao je, izme?u ostalog, predsednik “Inženjera zaštite životne sredine” Igor Jezdimirovi? na tribini Fondacije 021 o upravljanju otpadom koja je održana u prepunoj prostoriji Radio kafea.

On posebno isti?e posledice postojanja divljih deponija koje su opasne po život, a naro?ito onih koji žive u neposrednoj blizini tih podru?ja i navodi primer nedavnog požara na novosadskoj deponiji.

“Vi ne znate kolike su posledice toga što je deponija u Novom Sadu gorela nekoliko dana, to je opasno za disajne organe svih Novosa?ana. Niko ne?e ni da radi analize ovakvih katastrofa, nije popularno da se tako nešto prikazuje u javnosti. Neverovatno je da ulažete odre?eni novac u zaštitu životne sredine, vidite kolika su ulaganja u komunalna preduze?a u vidu subvencija, ali ne vidite nikakve efekte tih ulaganja. Zaista nije pitanje da li je nešto za naše standarde skupo ili nije, ve? gde odlazi taj dinar – svakako ne odlazi na prevenciju, gde bi trebalo. A godišnje tog novca ima oko 2 miliona, ne dinara, ve? evra”, tvrdi predsednik ove nevladine organizacije.

Pomo?nik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Nemanja Erceg isti?e da u vreme gorenja novosadske deponije po?etkom leta nisu bile pove?ane vrednosti zaga?enja vazduha, iako se ?inilo da je situacija alarmantna.

“Ose?alo se i smetalo je svima. Naša deponija je zapravo smetlište i sistem paljenja u toku leta je ?est. Sad se ispituju lokacije za budu?u regionalnu deponiju i vide?emo koja je najbolja za Novi Sad. Jer, sem postoje?e, u opticaju su još ?etiri. Za sada ne postoji opredeljenja da ona bude na istom mestu, ali ?e kona?nu re? ipak dati strani eksperti”, kazao je Erceg.

Predsednik Zelene stranke Goran ?abradi kaže da Novosa?ani dnevno generišu oko 400 tona otpada, koji završi na deponiji. Kako navodi, procene su da ?e za izgradnju regionalne deponije u Novom Sadu biti potrebno oko 30 miliona evra.

On je stava da bi upravljanje deponijom trebalo da preuzme privatnik.

“Za najbolje upravljanje ovakvim projektom, potrebno je javno-privatno partnerstvo i to je ?injenica. Jedino što je potrebno da biste imali funkcionalnu deponiju je da kontrolišete tu privatnu firmu koja vodi posao”, smatra ?abradi.

Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada isti?e da je ovdašnji problem taj što je lokalna samouprava vlasnik deponije i što snosi sav trošak odlaganja otpada.

“Tako nešto nezamislivo je u Evropskoj uniji. U Evropi vlasnik deponije nikada nije onaj koji deponuje, jer odlaganje košta. Recimo, u EU je samo deponovanje oko 100 evra po toni”, naglašava Cvejanov i dodaje da gra?ani Šapca, na primer mese?no izdvajaju 525 dinara da bi otpad završio na sanitarnoj deponiji, dok je u susednoj opstini Bogati? taj iznos za oko 200 dinara manji iako se njihovo sme?e odlaže na nesanitarnoj deponiji.

“Naravno, najjeftinije nam je svima da bacimo na livadu do nas. Ali to ?e kasnije da nas košta”, dodala je ona.

?abradi dodaje da sistem nije spreman da gra?anima da rešenje.

“Danas gra?ani znaju da je za zaštitu životne sredine potrebno nešto uraditi, ali politika godinama ne nudi odgovaraju?e modele. To se, s druge strane, u razvijenim zemljama dobro zna i praktikuje. Najve?i problem u Srbiji je što se ne zna koliko ?e upravljanje otpadom da nas košta, a košta?e nas mnogo – to ne može jeftino i nema tog Brisela ili fonda koji ?e da nam dodeli bespovratna sredstva da sklonimo sopstveni otpad”, naglasio je ?abradi i dodao da sami moramo da osmislimo model koji je ekonomski najviše isplativ, ali ujedno i efikasan, te da “nema preskakanja koraka do zdrave životne sredine”.

Erceg dodaje da se polako uspostavlja sistem regionalnog upravljanja otpadom u celoj Vojvodini i da ?e za to trebati bar pet godina.

“Regionalna deponija u Subotici trebalo da po?ne sa radom naredne godine, regionalna deponija Srem-Ma?va ?eka dozvolu za rad, kao i sanitarne deponije širom Vojvodine. Predvi?ene su i deponije u Zrenjaninu, Vršcu i Somboru, ali ?e se ta odluka još preispitati zbog odre?enih standarda Evropske Unije. Treba naglasiti da su pojedine opštine ve? ušle i u projekte primarne separacije otpada”, naglasio je Erceg.

Kako je istakao, ?injenica je da gra?ani imaju visoku svest o štetnosti nesavesnog odlaganja otpada, ali da nadležni do sada nisu pokazali gra?anima kako da odgovorno upravljaju otpadom ve? u svojim doma?instvima.

Cvejanov smatra da je potrebno da napravimo inkluzivan sistem u upravljanju otpadom, ali ujedno i efikasna komunalna preduze?a i odgovorna privatna preduze?a.

“Setimo se da od 2012. godine nemamo Fond za zaštitu životne sredine i odakle da potražujemo neka ozbiljnija sredstva. Zbog toga smo krenuli sa otkupom od raznih sakuplja?kih firmi i pojedinaca, koji na taj na?in obezbe?uju i sredstva za život. Me?utim, potreslo nas je kada su uvedeni takozvani ?uvari kontejnera u Novom Sadu, u vreme kada se na stotine sugra?ana bori za život sakupljanjem otpada iz tih kontejnera. Razumemo mi i komunalna preduze?a – neko im uzima sirovinu, ali zato treba da napravimo legalan sistem u kojem svi funkcionišemo, sa zakonima koji se primenjuju i isti su za sve”, poru?ila je Cvejanov.

(021)

Podelite ovu stranicu!