Novinarki RSE Ismailovoj sedam i po godina zatvora, međunarodne osude

02 Sep 2015

Optužnicu organizacije za ljudska prava ocenjuju kao odmazdu za njeno izveštavanje o korupciji

Sud u Azerbejdžanu osudio je novinarku Radija Slobodna Evropa (RSE) Hadidžu Ismailovu na sedam i po godina zatvora po optužnici koju organizacije za ljudska prava ocenjuju kao odmazdu za njeno izveštavanje o korupciji u koju je bila umešana i porodica šefa države Ilhama Alieva i politi?ki motivnisanu farsu.

Sud je ocenio da je Ismailova kriva za klevetu, izbegavanje pla?anja poreza, nelegalne aktivnosti i zloupotrebu službenog položaja.

Osim zatvora, Ismailovoj se zabranjuje da obavlja javne dužnosti u roku od tri godine, a mora da plati i 300 dolara na ime sudskih troškova.

Sud ju je oslobodio po prvoj ta?ki optužnice, podsticanje na samoubistvo, nakon što je osoba koja je to tvrdila povukla optužbu.

Ismailova, koja je opširno pisala o finansijskim malverzacijama aktuelnog šefa države Ilhama Alijeva i njegove porodice, odlu?no je odbacila sve ta?ke optužnice nazivaju?i su?enje “obmanom” u nastojanju da se onemogu?i njen istraživa?ki rad.

Hadidžina majka Elmira kazala je da presuda ne?e zaustaviti i u?utkati njenu ?erku.

“Hadidža ne?e odustati. Njena usta ne?e ostati zatvorena. Njeno pero se ne?e osušiti. Nastavi?e da govori i piše. Ona je borac. Veoma je snažna i govori svima da ostanu jaki i nastave borbu”, poru?ila je.

Elmira je kazala da se Hadidža nasmejala nakon izricanja presude, “baš kao što je uvek ?inila”.

Sraman politi?ki proces

Nenad Peji?, glavni i odgovorni urednik Radija Slobodna Evropa, kazao je da je su?enje Ismailovoj “primer politi?kog procesa a ne primene zakona”.

“Nikada nije postojao nijedan dokaz ni za jednu optužbu protiv nje. Su?enje nije bilo pravi?no. Vlasti su jednostavno odlu?ile da je u?utkaju po svaku cenu”, istakao je Peji?.

“Strašne vesti iz Azerbejdžana”, napisala je na Tviteru Dunja Mijatovi?, predstavnica OEBS za slobodu medija. Ona je istakla da su optužnica i presuda “nepravedne”, dodaju?i da “to predstavlja još jedan signal da vlasti nastavljaju da u?utkuju kriti?ke glasove u Azerbejdžanu”.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muiznieks je istakao da je presuda Ismailovoj “još jedan udarac za poštovanje ljudskih prava, privrženosti demoratiji i vladavini zakona. Ismailova pla?a cenu zbog njenog hrabrog rada kao istraživa?kog novinara u zemlju u kojoj se kriti?ki glasovi u?utkuju jedan po jedan”.

Kenet Rot (Kenneth Roth), izvršni direktor Hjumen rajts vo?a (Human Rights Watch), okvalifikovao je presudu kao “sramnu”, dodaju?i da to “pokazuje rešenost azerbejdžanskih vlasti da podrivaju zakon u cilju odmazde prema kriti?arima”.

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) je tako?e kritikovao presudu Ismailovoj, isti?u?i da je to “odmazda za izveštavanje Ismailove o korupciji u azerbejdžanskoj vladi”.

Nina Ognjanova, koordinator grupe za zaštitu prava novinara, kazala je da je “su?enje Ismailovoj bilo farsa sa veoma ozbiljnim posledicama po nju kao i sve azerbejdžanske novinare”.

Odbrane Hadidže Ismailove je najavila žalbu.

“Zato?enica savesti”

U završnoj re?i na su?enju 31. avgusta, Ismailova je okvalifikovala azerbejdžansku vladu kao “represivnu mašinu”.

Ona je istakla da su dokazi Tužilaštva u stvari iznu?ene izjave svedoka:

„Jednom od svedoka ponu?eno je i mito. Sram vas bilo! Kakva je ovo država?!”

Po njenim re?ima, tokom su?enja je ustanovljeno nekoliko neoborivih ?injenica.

“Kao prvo, ne postoji nijedan dokument s mojim potpisom. Drugo, svedoci su potvrdili da su im predo?eni samo dokazi tužilaštva bez ijednog kontraargumenta. Ve?ina navodnih dokaza nisu ni predo?eni. Sve je to dokaz da su stvarni dokumenti oduzeti i sakriveni, i da su to uradili oni koji su celi proces orkestrirali”, rekla je Ismailova u završnoj re?i.

Ona je opovrgla sve optužbe nazvavši ih ironijom, zato što je vlasti optužuju za nezakonite postupke poput utaje poreza, proneveru i zloupotrebu položaja, a upravo su to kriminalne radnje predsednikove porodice o kojima je ona pisala.

Pre nego što ju je sudija prekinuo, Ismailova je kazala da je njeno izveštavanje pokazalo da je Alijev “protra?io državni budžet a ?lanovi njegove porodice su bili direktni korisnici”.

Ona je kritikovala to što je “predsednikova porodica ukradeni novac sklonila na ra?une u ofšor zonama, zatim zloupotrebu sporazuma koje je država sklopila, ugovore sa ofšor kompanijama i grupama i izbegavanje poreza”.

Ismailova je izrazila uverenje da ?e “istinski novinari i svesni gra?ani” nastaviti da otkrivaju korupciju na visokom nivou.

“Da, ja ?u možda biti u zatvoru, ali rad ?e se nastaviti”, kazala je Ismailova prkosno u ponedeljak.

Državni tužilac je tražio devet godina zatvora.

Uhapšena je u decembru prošle godine nakon navoda da je ubedila svoje pretpostavljene da ne zaposle jednog kolegu novinara.

Tužilaštvo je to okarakterisalo kao krivi?no delo navo?enja na samoubistvo, za šta je zapre?ena zatvorska kazna od tri do sedam godina.

Na jednom od prethodnih saslušanja, novinar koji je optužio Ismailovu izjavio je za medije da je bio prinu?en da to u?ini i najavio da ?e sudu otkriti imena onih koji su ga ucenili.

Hadidža Ismailova radi za Radio Slobodna Evropa i Projekat za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), a na udaru je države i režimskih medija u Azerbejdžanu od 2012. godine.

Policija je u nastojanju da onemogu?i okupljanje aktivista uo?i saopštenja presude, naložila zatvaranje privatnih ?ajdžinica u blizini suda.

Sudski proces je vo?en iza zatvorenih vrata i bilo je onemogu?eno nekolicini novinara, kao i ambasadorima Francuske, Norveške i Švedske, da u?u u sudnicu.

Njeno hapšenje je izazvalo osudu mnogi me?unarodnih aktivista za ljudska prava i zapadnih vlada. Amnesti Internešenel je nazvao Ismailovu “zatvorenicom savesti”.

Obra?un sa disidentima u Azerbejdžanu

Nekoliko novinara i aktivista za ljudska prava u Azerbejdžanu osu?eno je na kazne zatvora u 2014. po optužbama kao što su izbegavanje poreza, nelegalne poslovne aktivnosti i huliganizam.

Svi ovi slu?ajevi se tuma?e kao deo kampanje azerbejdžanskih vlasti da se obra?una sa disidentima u ovoj postsovjetskoj državi na južnom Kavkazu bogatoj naftom i gasom, kojom Alijev vlada od 2003. kada je nasledio oca.

On je u više navrata odbacivao sve kritike za nedemokratsku vladavinu.

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!