Novinare bije ko stigne

07 Aug 2011

Napad na novinarsku ekipu Tanjuga samo je jedan u nizu. Bezbednost novinara je dodatno ugrožena velikim brojem nerasvetljenih slučajeva napada, pretnji i ubistava, ukazuju u udruženjima.

– Kolega i ja izašli smo iz auta i krenuli ka grani?nom prelazu ne bi li napravili snimak. Bilo je oko sedam sati uve?e, gusta prašina svuda oko nas, jer su buldožeri nešto kopali… Odjednom je po?ela da prole?e grupa huligana. Više i ne znam da li su bili maskirani. Delovali su poput fantoma. Jedan je zastao, oteo mi kameru i snažno me njome udario po glavi. Pao sam na zemlju, a krv je šikljala iz rane, svuda oko mene.

Kolegu pored mene su tukli, a onda su otr?ali. On se pribrao, ustao, pridigao i mene i nekako smo došli do puta. Tu nam je stao meštanin u crvenom jugu i onako krvave odvezao nas u Lešak, do prvog doma zdravlja, gde su nam ukazali pomo? – ovako po?inje pri?u za Danas snimatelj novinske agencije Tanjug, ?or?e Spasi?, koji je zadobio teže telesne povrede kada ga je na administrativnom prelazu Jarinje ka Kosovu i Metohiji napala grupa huligana. Tom prilikom povre?en je i snimatelj Davorin Pavlovi?.

Iako ima iskustva sa ratnim izveštavanjem, jer je godinama snimao po ratištima kako na Balkanu, tako i širom sveta, posebno na Bliskom istoku, Spasi? kaže da na neke stvari ?ovek ipak ne može da ogugla.

– Snimao sam ve?inu demonstracija po Beogradu godinama unazad i tu sam doživljavao najve?e neprijatnosti. Kada su ovi huligani po?eli da lete ka Jarinju i da pale prelaz, prvo što sam pomislio je „Bože, znaju li oni šta rade?“ – pri?a Spasi?. Epilog prošlonedeljnog napada je rana na glavi duboka pet centimetara i tri kop?e. Svakodnevna terapija i le?enje medikamentima, do daljnjeg.

Napad na snimatelje Tanjuga poslednji je u nizu napada na pripadnike novinarske branše, kojim se ponovo postavlja pitanje koliko su medijski poslenici bezbedni u obavljanju svog posla. Iako novinarstvo po sebi spada u rizi?nije profesije, može li se položaj novinara donekle zaštiti bar kada je njihova bezbednost u pitanju?

Predsednici dva najve?a novinarska udruženja u Srbiji, UNS i NUNS, Ljiljana Smajlovi? i Vukašin Obradovi? saglasni su da je novinarstvo sve opasnije zanimanje u Srbiji, a da tome doprinosi i odnos vlasti prema medijima, kao i blage kazne prema napada?ima na pripadnike „sedme sile“.

– Napadi na novinare samo su posledica a uzroci su mnogo složeniji. Novinari ne mogu i ne treba da budu „beli medvedi“ ali dok god se policija, istražni organi i pravosu?e ponašaju neodgovorno prema nasrtajima na novinare ovakvih slu?ajeva ?e biti i to sve više – ocenjuje za Danas Vukašin Obradovi?, predsednik Nezavisnog NUNS. On dodaje da sve ve?i zna?aj informacije, odnosno presudan uticaj javnog mnjenja na globalna zbivanja, pove?avaju bezbedonosne rizike po novinare.

– U vremenu kada se ratovi dobijaju, ne oružjem, mediji postaju bojno polje na kojem su novinari ?esto žrtve. U Srbiji bezbednost novinara je bitno ugrožena. Podseti?u vas samo da troje naših kolega, Brankica Stankovi?, urednica Insajdera, Veran Mati?, glavni i odgovorni urednik B92, i Vladimir Mitri?, dopisnik „Ve?ernjih novosti“, žive i rade uz svakodnevno policijsko obezbe?enje. Imali smo i premla?ivanje Teofila Pan?i?a, kolumniste nedeljnika „Vreme“ – podse?a Obradovi?, navode?i i brojne primere ataka na novinare lokalnih medija.

Predsednica UNS Ljiljana Smajlovi? kaže da je Srbija postala siromašno, gnevno, ogor?eno i frustrirano društvo, u kom se novinari kotiraju „jedva nešto malo bolje od politi?ara“.
– Nismo na ceni. Gra?ani nisu zadovoljni medijima i ?ini im se da ne ispunjavamo svoju društvenu ulogu – nismo na njihovoj strani, ve? se previše dodvoravamo vlasti. To ne zna?i da smo zaslužili da nas biju, ali ne verujem da se problem bezbednosti novinara može rešiti samo poja?anim kaznama. Kada stvari krenu tako loše kako je krenulo u Srbiji, onda se gnev okre?e i protiv društvenih slojeva i profesija koji su gra?anima u kriti?nim situacijama „pri ruci“. Novinari su „pri ruci“ demonstrantima, koji ne žele da im lik ostane zabeležen na filmskoj vrpci jer ?e ih tako policija lakše identifikovati – kaže Smajlovi?eva.

Ona dodaje da prema podacima njujorškog Komiteta za zaštitu novinara, novinari sve više stradaju u nasilnim uli?nim demonstracijama, za razliku od trenda iz prethodne decenije kada su živote naj?eš?e gubili u ratnim sukobima ili kao žrtve naru?ene osvete. Pored opšte klime u društvu koja toleriše nasilje, bezbednost novinara, prema re?ima Vukašina Obradovi?a, dodatno je ugrožena velikim brojem nerasvetljenih slu?ajeva napada, pretnji i ubistava.

– Drugi faktor koji umanjuje bezbednost novinara jeste neujedna?ena sudska praksa i blage kazne kada su u pitanju napadi i pretnje novinarima. Pojedine sudije izgleda ne razmišljaju kada izri?u presude poput one napada?ima na Pan?i?a ili na Boška Brankovi?a, snimatelja TV B92, da time direktno ugrožavaju bezbednost svih novinara. Jer, primera radi, ako huligana koji polomi nogu snimatelju Brankovi?u, osudite na 10 meseci ku?nog pritvora, vi otvoreno poru?ujete: slobodno tucite novinare – ukazuje Obradovi?.

Ljiljana Smajlovi? je prisustvovala su?enju napada?ima na snimatelja B92 Boška Brankovi?a, koji je pretu?en na demonstracijama zbog izru?enja Radovana Karadži?a Haškom sudu 2008. godine. Kaže da je psihijatrica na jednom ro?ištu navela da su se mladi?i koji su napali Boška osetili „isprovociranim“ zbog toga što je u njih bila uperena njegova kamera.

– Kod nas, dakle, ?itav jedan, nemali deo javnosti veruje da ima pravo da razbije glavu „donosiocima poruke“, odnosno glasonošama, kako mi novinari sebe u ovom kontekstu nazivamo. ?itav jedan deo javnosti veruje da sme da se iskali na kamermanu ako mu se ne svi?a slika na ekranu. I nisam sigurna da tim mladi?ima sudije, blagim kaznama, nisu u osnovi dale za pravo. UNS je zbog Boška Brankovi?a zahtevao da Krivi?ni zakonik posebno štiti novinare i u tome smo uspeli. Krivi?ni zakonik je promenjen u avgustu 2009. godine i sada su sli?ne kazne za nanošenje povreda i za pretnje novinarima kao i službenim licima, poput policajaca – navodi Smajlovi?eva.

Obradovi? napominje da je pored donošenja adekvatnih zakonskih rešenja, mnogo važnije sprovoditi zakon, i da pored ?injenice da su novinari dobili status lica koja obavljaju posao od javnog zna?aja, odnosno da napada?i na novinare mogu dobiti do osam godina zatvora, ugrožavanje bezbednosti novinara nikada nije bilo sankcionisano blažim kaznama nego u poslednje vreme. Smajlovi?eva dodaje da UNS sada traži da se pooštre kazne i za nanošenje lakših fizi?kih povreda novinarima, ali podse?a i da oni koji koji bi trebalo da štite novinare u Srbiji, ne poznaju dovoljno zakon.

– Ministar policije je nedavno rekao da bi u Krivi?ni zakonik trebalo uvesti ono što u njemu piše još od 2009. godine – da novinari imaju status službenih lica kada je o bezbednosti re? – ukazuje Smajlovi?eva.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!