Novi Statut nije dramatično lošiji od starog

13 May 2014

Tek će zakoni o nadležnostima i finansiranju pokrajine pokazati prave namere apsolutne većine

Zbog brojnih “kontroverznih” informacija u medijima, Autonomija donosi hronologiju i objašnjenje najspornijih članova Predloga novog Statuta Vojvodine

Formalna hronologija:

14. decembra 2009. Skupština AP Vojvodine je proglasila aktuelni Statut APV, nakon prethodno pribavljene saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije

5. decembra 2013., posle više od dve godine od inicijative DSS za ocenu ustavnosti određenih odredbi Statuta koje “određuju elemente državnosti Vojvodine”, Ustavni sud 5. decembra 2013. donosi odluku kojom dve trećine  odredbi Statuta proglašava neustavnim.

Zbog, kako je navedeno u Odluci, stava USS da se “ni na koji način ne sme dovesti u pitanje funkcionisanje AP Vojvodine i time ostvarivanje prava građana na pokrajinsku autonomiju, a što bi bila posledica pravne praznine koje bi nastale nakon prestanka važenja osporenih odredbi”, USS je istovremeno doneo i rešenje kojim je odložio objavljivanje Odluke o utvrđenoj neustavnosti određenih Odredbi Statuta na šest meseci, kako bi u ovom roku Skupština APV, kao donosilac Statuta i Skupština Srbije, kao organ koji daje prethodnu saglasnost na Statut, usaglasile Statut sa Ustavom. Do isteka ovog roka Statut APV u celini ostaje na snazi.

27. decembra 2013, nakon što je Odluka USS formalno stigla u Skupštinu Vojvodine, Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja pokrajine, odlučuje da formira Radnu grupu koja će uskladiti Statut APV sa odlukom USS. Dogovoreno je da sve poslaničke grupe, uključujući i DSS koji ima tri pokrajinska poslanika pa samim tim nema poslaničku grupu, predlože svoje predstavnike, eksperte iz oblasti ustavnog prava, u Radnu grupu.

15. januara 2014. Imenovana je Radna grupa, a za predsednika izabran Slobodan Orlović, predstavnik DSS.

31. marta 2014. godine, Radna grupa je završila posao i dostavila Nacrt novog Statuta predsedniku Skupštine APV. Članovi Radne grupe složili su se oko većine “nespornih” delova Statuta i ostavili alternative u delovima oko kojih nije bilo potpune saglasnosti.

Nakon toga usledile su višenedeljne političke konsultacije i tri sednice Kolegijuma Skupštine APV (koji čine predsednik, potpredsednici i šefovi poslaničkih grupa), na kojima se tražila potpuna ili najveća moguća mera saglasnosti po svim tačkama Statuta.

8. maja 2014. godine, članovi Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine, bez ijednog glasa protiv, utvrdili su tekst Predloga novog Statuta APV i dostavili ga Skupštini Vojvodine na dalje postupanje. Prilikom glasanja dva člana su bila uzdržana, Srđan Sikimić, ekspertski član Odbora ispred LSV (Branislav Bogaroški, član Odbora iz LSV, glasao je “za”) i Branislav Ristivojević, poslanik DSS.

14. maja, kao jedina tačka dnevnog reda, poslanici Skupštine APV će odlučivati o Predlogu Statuta APV.

Neformalna hronologija i zanimljivosti:

Nakon političkog dogovora i predloga Ištvana Pastora, kojem je po prirodi funkcije pripala komandna, ali i politička odgovornost, da se “posao mora završiti do 6. juna” i da se formira Radna grupa, prvo se nametnulo pitanje predsednika Radne grupe.

Na opšte iznenađenje, za predsednika je izabran Slobodan Orlović, iako nikada nije objašnjeno zašto se ove odgovornosti nije prihvatio DS, kao nosilac pokrajinske vlasti. Ono što je na početku izgledalo kao apsurd, da se za predsednika Radne grupe postavi predstavnik stranke koja je i pokrenula ocenu ustavnosti i ima najrigidniji odnos prema Vojvodini, na kraju se pretvorilo u prednost. Tome je snažno doprineo sam DSS, odnosno Slobodan Samardžić i Vojislav Koštunica, koji su, iako su njihovi članovi od početka bili uključeni u proces usklađivanja Statuta, odlučili da usred posla snažno udare po celom procesu, Radnoj grupi, Pastoru… optužujući ih sve zajedno za “dalju razgradnju pravnog poretka Srbije”. Tako je profesor Orlović 12. februara pod geslom “stručnost ispred politike” i objašnjenjem “ne može mene Koštunica da smenjuje”, nastavio da predsedava Radnom grupom. Kažu, vrlo profesionalno i odgovorno.

Kada je predlog s alternativama 31. marta stigao na prvu “političku” proveru, sastanku su prisustvovali i članovi Radne grupe. Sastanak je trajao 5 sati i činilo se da, iako je sporno ostalo, svega sedam, osam pitanja, politički dogovor nikada neće biti postignut.

A sporno je bilo:

Preambula (Članovi Radne grupe su odluku o pisanju preambuli ostavili Odboru, za šta je glasalo 5 članova, dok se predstavnik SPS u Radnoj Grupi, prof. Dr Vladan Kutlešić zalagao za tekst bez preambule, a predstavnica LSV Mirjana Tomić Jovanović za ostanak stare preambule)

Na kraju, tek posle nekoliko krugova političkih konsultacija i sastanaka, prihvaćena je opcija da preambula ostane, ali bude potpuno svedena, odnosno sadrži samo osnov za donošenje Statuta. Iako se u jednom trenutku SPS zalagao za to da “pod obavezno” i u preambuli piše da je “Vojvodina osnovana Ustavom”, to nije prošlo.

Član 1 “Vojvodina osnovana Ustavom” – nije usvojeno

Radna grupa je predložila da član glasi:

“Autonomna pokrajina Vojvodina (u daljem takstu: AP Vojvodina) je autonomna teritorijalna zajednica Republike Srbije osnovana Ustavom u kojoj građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju u skladu sa Ustavomi zakonom”.  Protiv  ovog predloga izjasnila se samo predstavnica LSV.

Na kritike LSV da je smešno i apsurdno tvrditi da je Vojvodina osnovana Koštuničinim Ustavom iz 2006., i da Liga neće preći preko ovog predloga, članovi Radne grupe imali su stručno objašnjenje da se ne radi o Vojvodini, kao tradicionalnoj i istorijskoj zajednici, već o teritorijalnom uređenju koje se uređuje Ustavom, svaki put kad se on donosi. Iako su po ovom pitanju, SNS, SPS delovali kao tvrdo i nepromenjivo na stavu Radne grupe, pred kraj političkih dogovora, bez puno objašnjenja, svi su se saglasili da se “osnovana Ustavom” briše iz teksta. To je, očigledno, dogovoreno na “višem nivou”.

Pokrajinska vlada

Iako su ponajviše SPS, a onda i SNS, kao i većina članova Radne grupe, insistirali na vraćanju imena Izvršno veće Vojvodine, na kraju je prihvaćena alternativa Pokrajinska vlada (u opciji su bili i predlozi Pokrajinski savet ministara, Pokrajinsko veće ministara). Odluka USS po ovom pitanju je u određenom delu kontroverzna, jer na jednom mestu eksplicitno tvrdi da samo država ima pravo na korišćenje  termina Vlada, dok se na drugom mestu ovo može i drugačije tumačiti. Na sastanku Odbora, predstavnik DSS koji je bio uzdržan ali nije glasao protiv teksta Statuta, naglasio je da je “Pokrajinska vlada” jedino pitanje koje je u novom tekstu u suprotnosti s odlukom USS, te da može izazvati nove polemike i pokretanje procesa ustavnosti ovog člana.

Nacionalne manjine-nacionalne zajednice

Zanimljivo je da su se svi članovi Radne grupe, izuzev predstavnika SVM, složili da je termin nacionalne zajednice u suprotnosti s odlukom USS. Za ostanak termina nacionalne zajednice zalagao se samo SVM, čiji je predstavnik Korhec, kasnije pribavio i podršku nacionalnih saveta za ostanak ovog naziva ili prihvatanje neke od predloženih alternativa. S obzirom na to da Ustav Srbije ne prepoznaje naziv nacionalne zajednice, svi su se biranim rečima ograđivali u stilu “nemaju oni ništa protiv, ali nacionalne manjine piše u Ustavu” te “nije to ništa uvredljivo. Na kraju, a reklo bi se i iznenada, kompromis u vidu kovanice “nacionalne manjine-nacionalne zajednice” stigao je od predstavnika SNS i prihvaćen  je jednoglasno.

Grb i zastava – ostaju isti 

Tema nad kojom su mnogi mislili da će “pući tikva”. Nije. U skladu sa odlukom USS, kojom nije ocenjeno da su aktuleni simboli neustavni već da ih treba opisati, u tekstu je sada to učinjeno i aktuelni grb i zastava (koji datiraju iz 2004.) ostaju simboli APV. Kao plod političkog kompromisa, predloženo i uvođenje tradiciolanih simbola APV, čije će se korišćenje utvrditi pokrajinskom skupštinskom odlukom.

Veliku pometnju kada je sve već bilo gotovo, izazvao je zahtev LSV da se traži dodatno objašnjenje da li su predloženi tradicionalni simboli, adekvatni. Ovaj zahtev, koji je usledio, kada je već sve bilo usaglašeno i dogovoreno, uz puno kompromisa, izazvao je oštru reakciju drugih članova Kolegijuma i Odbora. Ova situacija je ostala i dalje da visi u vazduhu jer je većina ovaj zahtev LSV protumačila kao potrebu za medijskom pažnjom i traženje “hleba preko pogače”, s obzirom da je “s knedlom u grlu” prihvaćen njihov predlog za član 1, kao veliki ustupak od strane SNS i SPS.

Kompromisom je dogovoreno i da će se Pokrajinski ombudsman ubuduće zvati Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman, kao i Grad Novi Sad – sedište pokrajinskih organa.

Ono što na kraju ostaje kao činjenica jeste da su rezultatom ovog višemesečnog procesa svi ostali “pomalo nezadovoljni” i “pomalo zadovoljni”, ili kako bi Pastor nedavno izjavio sa “slatko-gorkim” ukusom u ustima.

Činjenica je i da je tekst koji je predložila stručna Radna grupa, ipak pretrpeo političko šminkanje u nekoliko spornih tačaka.

Činjenica je i da je SNS aktivno učestvovao u ovom procesu i zarad političkog dogovora popustio pred određenim zahtevima DS, LSV, SVM.

Nakon glasanja u Skupštini Vojvodine Statut ide po saglasnost u Skupštinu Srbije, u kojoj SNS ima apsolutnu većinu, i bez njihove “dobre volje” Statut ne može biti  usvojen. Zbog čega je onda SNS-u bilo u interesu da demonstrira pomirljivu politiku i sarađuje s “Pajtćevom adminsitracijom”? Koliko sve to ima veze s koalicionom sporazumom SVM i SNS u kojem se navodi da će biti usvojen ne samo Statut, već i suštinski mnogo važniji zakoni o nadležnostima i finasiranju pokrajine? Koliko sve to ima veze sa  sve tišim, sada već nečujnim zahtevima za pokrajinskim izborima a sve glasnijim izjavama o pregovorima koji bi rezultirali promenom većine u Skupštini Vojvodine? Kritikama koje na adresu DS upućuje LSV?

Činjenica je i da novi Statut nije “ekser na sanduk autonomije Vojvodine”. Novi tekst nije bolji od starog, ali nije ni dramatično lošiji. Jer, Statut ima više simboličan nego suštinski karakter. Tek će zakoni o nadležnostima i finansiranju pokrajine pokazati prave namere apsolutne većine. I, naravno, pitanje svih pitanja, a to je promena nakaradnog Ustava Srbije.

(Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!