NOVI SAD: Žrtva partijskih diktata

13 Dec 2012

Veći partijski uticaj nego za vreme jednopartijskog sistema

Novi Sad bio je prvi grad u Srbiji u kojem je došlo do takozvanog prekomponovanja vlasti, pošto su Socijalisti?ka pratija Srbija (SPS) i Srpski pokret obnove (SPO) odlu?ili da se priklone partijama okupljenim oko Srpske napredne stranke (SNS). Naime, nova vladaju?a koalicija predvo?ena “naprednjacima” smenila je 13. septembra u ranim jutarnjim satima, nakon celodnevnog zasedanja, kompletnu gradsku vlast predvo?enu Demokratskom strankom (DS) i Ligom socijaldemokrata Vojvodine (LSV).

Nakon što je sa funkcije gradona?elnika smenjen Igor Pavli?i? (DS), imenovan je šef novosadskog odbora SNS Miloš Vu?evi?, a za njegovog zamenika Borko Ili? iz Demokratske stranke Srbije (DSS). Aleksandra Jerkov iz LSV smenjena je sa mesta predsednice Skupštine grada, a na to mesto postavljen je Siniša Sevi? iz SPS-a, ina?e dotadašnji Pavli?i?ev zamenik. Smenjeno je i celokupno Gradsko ve?e, kao i direktori javnih i komunalnih preduze?a i ustanova ?iji je osniva? Ggrad.

Nova ve?ina od tog dana ima 42 odbornika od ukupno 78, koliko broji Skupština Novog Sada. Pored SNS-a, SPS-a i DSS-a, novoj skupštinskoj ve?ini su prišla i tri odbornika SPO, koji su mandate na izborima osvojili na listi LSV-a. U vladaju?oj koaliciji je i šest odbornika Romske demokratske stranke (RDS), koje je SNS nakon lokalnih izbora optuživao da su u Skupštinu grada ušli zahvaljuju?i “kupovini glasova” bira?a. U koaliciji sa SNS-om je i pet odbornika koji su izabrani na listi Dveri a potom isklju?eni iz tog pokreta, te jedan odbornik vlaške stranke Nijedan od ponu?enih odgovora, koji je tako?e isklju?en iz partije nakon izbora.

Nova-stara vlast konstituisana 29. juna

Vlast u Novom Sadu prvi put je konstituisana 29. juna, tako?e na maratonskoj sednici, koja je trajala do ranih jutarnjih sati 30. juna. Razlog tome bio je što stranke nisu mogle da se dogovore oko pojedinih kadrovskih rešenja. Ve? tada je bilo jasno da su koalicioni partneri teško prešli preko odluke DS da ponovo na mesto gradona?elnika postavi Igora Pavli?i?a, na ?iji prethodni mandat su SPO i LSV imali niz zamerki. Uprkos svemu, vlast su tada formirali DS, LSV, SPO i SPS, uz podršku odbornika Saveza vojvo?anskih Ma?ara (SVM) i RDS-a.

Aleksandra Jerkov: Ponovni izbor Pavli?i?a za gradona?elnika bila je greška

Aleksandra Jerkov je za Autonomiju rekla da je osnovna greška demokrata bila što su ponovo predložili Pavli?i?a za gradona?elnika. “Mi smo isticali i pre i nakon formiranja vlasti zamerke na njegov ra?un. Me?utim, izme?u SNS, Dveri, lažne RDS i lažne vlaške stranke, potpuno je jasan izbor LSV da stupi u koaliciju sa DS. Me?utim, tako nije mislio i naš predizborni koalicioni partner SPO i njima su izgleda bile bliže Dveri od DS-a. Bili su na izbornoj listi ?ija je osnovna poruka bila da je Novi Sad nama glavni grad, a sada su u vlasti sa pokretom koji bi da ukine autonomiju Vojvodine i koji veli?a odluku Ustavnog suda kojom je osporena funkcija Novog Sada. Ja nisam u grupi ljudi koja smatra da je Pavli?i? glavni uzro?nik kasnijeg raspada vladaju?e koalicije”, kazala je Jerkov.

Portparol SPO Nemanja Starovi? je rekao za Autonomiju da su sa LSV-om uvek u gradu tesno sara?ivali po mnogim pitanjima pa odatle i zajedni?ko insistiranje da Pavli?i? više ne može biti gradona?elnik, što je DS u prvo vreme i prihvatio. “Me?utim, u samom finišu formiranja ve?ine došlo je do preokreta i lider LSV-a Nenad ?anak je popustio pred ?vrstim garancijama DS-a da prihvatimo Pavli?i?a, jer ?e se njegov odnos prema partnerima u vlasti bitno promeniti, što smo mi kao mla?i koalicioni partner prihvatili. Nažalost, ni do kakvih pomaka u ponašanju Pavli?i?a nije došlo, pre svega po pitanju promene Statuta grada, koji je u prethodnom mandatu nasilno promenio uz pomo? opozicije, ali i zbog njegovog odbijanja da potpiše koalicioni sporazum”, rekao je Starovi?.

Opozicija preuzela gradsku vlast iz drugog pokušaja

Prvi pokušaj preuzimanja vlasti u Novom Sadu novoj skupštinskoj ve?ini propao je 29. avgusta, pošto se na po?etku zasedanja nije pojavio dovoljan broj odbornika da obezbede kvorum. Ubrzo nakon što je to konstatovala i predsednica Skupštine Aleksandra Jerkov i odložila sednicu, u salu su ušli odbornici i prebrojali se. Tvrdili su da ih ima dovljno, ali su odlu?ili da sa?ekaju nastavak zasedanja, dve nedelje kasnije. Nova vladaju?a koalicija predvo?ena naprednjacima smenila je 13. septembra u ranim jutarnjim satima, nakon celodnevnog zasedanja, kompletnu gradsku vlast. Sednica je bila mu?na, a pratili su je ?esti prekidi zbog pojavljivanja u skupštinskoj sali osoba za koje su LSV i DS tvrdili da su Vu?evi?evo privatno obezbe?enje.

Kako god bilo, vlast je promenjena, a na istoj strani su se našle i stranke koje su se debelo zamerale jedna drugoj nakon izbora. Tas koji je prevagnuo, kao što je ve? re?eno obezbedili su odbornici SPO-a i pored protivljenja lidera stranke Vuka Draškovi?a.

Nemanja Starovi?: Vuk Draškovi? je bio protiv, ali smo mi decentralizovana stranka

Nemanja Starovi? tvrdi da se SPO opredelio da u tri vojvo?anska grada u?e u koaliciju sa SNS-om, jer su lokalni funkcioneri bili veoma razo?arani prethodnom saradnjom sa lokalnim funkcionerima DS. Prema njegovim re?ima, stranka je decentralizovana i daje punu autonomiju lokalnim organizacijama da donose samostalno odluke na lokalu. “Zato se Draškovi? i nije složio sa našom odlukom u Novom Sadu”, kazao je Starovi? i izrazio nadu da ?e i LSV razumeti odluku SPO da u?e u novu vladaju?u koaliciju.

O doga?ajima oko preuzimanja vlasti Aleksandra Jerkov je rekla da je, i pored najboljeg izbornog rezultata LSV u istoriji lokalnih izbora u Novom Sadu, sticaj okolnosti doveo do toga da Liga pre?e u opoziciju. “Sada se jasno vidi ko je sa koje strane i gde je oduvek bio. Vlast je sastavljena od stranaka, pojedinaca i interesnih grupa okupljenih jedino oko ideje da se po svaku cenu do?e na vlast, a ne oko vizije kako bi grad trebalo da izgleda, o ?emu govore i sva dosadašnja zasedanja Skupštine grada. Oni sve tretiraju kao podelu partijskog plena i kako vreme prolazi postaje o?igledno da im je cilj bio samo da DS i LSV skinu sa vlasti”, smatra Jerkov.

Nemanja Starovi? tvrdi da bi do ovoga kad-tad neminovno došlo, jer koalicija na ?elu sa Igorom Pavli?i?em ne bi dugo potrajala, pošto nije bio otvoren za saradnju. “Kao ?lan gradskog ve?a u prethodnom mandatu samo sam se jednom nasamo sa njim video. Za to vreme imali smo tri sednice Gradskog ve?a uživo i oko 50 telefonskih, na kojima se rešavalo i po 50 ta?aka, što je neprihvatljivo. Na sastanku sa tadašnjim liderom demokrata Borisom Tadi?em nam je obe?avano da ?e se njegov odnos prema nama promeniti, ali do toga nikada nije došlo”, rekao je Starovi?.

Gradona?elnik: Iznena?uju?e dobro funkcionišemo

Gradona?elnik Miloš Vu?evi? za Autonomiju je rekao da koaliciju sa mnogo stranaka nije jednostavno ni sastaviti, niti je lako njeno funkcionisanje, ali se nova gradska vlast u Novom Sadu o svemu dogovara brže nego što je pretpostavio, iako opozicija pokušava da odnose unutar koalicije predstavi kao rascep. Dodao je da je participaranje malih stranaka u gradskoj vlasti, koje nisu zastupljene u višim nivoima vlasti, iznena?uju?e dobro jer žele da steknu poverenje pred nove izbore. “Koalicija funcioniše zaista dobro. Da li ?e to biti tri meseca ili tri godine ne mogu da kažem, ali ?e SNS iza?i prva i re?i ako ne može da funkcioniše i odlu?iti da ide na nove izbore ili ?e se formirati neka nova ve?ina. Smatramo da ništa ne može da traje doveka, ali ?e SNS, sve dok traje politi?ki dogovor biti u vlasti jer je na nama najve?a politi?ka odgovornost”, kazao je Vu?evi?.

Nemanja Starovi? smatra da se do željenih rezultata nove vlasti do sada nije moglo objektivno sti?i jer je prošlo svega 70 dana, ali je njegov opšti utisak da je saradnja mnogo bolja i da je odnos me?u strankama mnogo iskreniji nego u Pavli?i?evo vreme. “Stranke sada imaju direktnu komunikaciju sa gradona?elnikom i nakon 70 dana možemo biti zadovoljni kao stranka, a nadam se da ?e to uskoro mo?i da osete i gra?ani”, rekao je Starovi?, i kao jedan od najzna?ajnijih rezultata nove vlasti naveo pravljenje preseka stanja i “gašenja nekoliko požara u najzna?ajnijim javnim preduze?ima”.

Aleksandra Jerkov je upozorila da je posao gradona?elnika da snagom li?nog autoriteta pomiri interese onih koji ?ine vlast, ali joj se ?ini da Vu?evi? nije pokazao neophodnu snagu koju gradona?elnik glavnog grada Vojvodine treba da ima. “Plašim se da dolazimo u istu poziciju u kojoj je bio Igor Pavli?i? koji to nije uspeo da uradi ni u svojoj stranci, a kamoli u gradu”, rekla je Jerkov i kao primer navela nedavni rebalnas budžeta. Prema njenim re?ima, ova tema je potvrda da je usvojen dogovor politi?kih partija i da je sve ono što su govorili u kampanji palo u vodu, jer su subvencije dobile stranke koje u pojedinim preduze?ima žele da podmire svoje strana?ke interese.

Jovan Dejanovi?: Ve?i intenzitet partijskih diktata nego u jednopartijskom sistem (Na fotografiji: Dejanovi? u razgovoru sa Aleksandrom Jerkov)

Jovan Dejanovi?, po opštem mišljenju najbolji gradona?elnik Novog Sada u istoriji (od 1974. do 1982. godine), za Doj?e vele je nedavno rekao da ne može da veruje da su lokalne vlasti danas toliko izložene uticaju partijskog diktata i ocenio da ni u vreme jednopartijske države to nije bio slu?aj. „Politika u gradu mora da bude oslobo?ena partijskih i politi?kih uticaja. Ja sam skoro pola veka pripadao Savezu komunista. Osam godina sam bio gradona?elnik Novog Sada, a ni jedan primer, ni pola primera nema da je Gradski komitet Saveza komunista od mene ili od Skupštine grada tražio nešto da se uradi”, rekao je Dejanovi?.

Evropska prestonica kulture?

Dveri i Evropska prestonica kulture

Prethodna gradska vlast podržala je ideju da 2020. godine postane Evropska prestonica kulture. Promenom vlasti otvorena je polemika da li odmetnuti odbornici pokreta Dveri, kojima je u raspodeli vlasti povereno da vode oblast kulture u Novom Sadu, ovakvu inicijativu mogu da iznesu, jer je bilo primetno njihovo odsustvo sa važnih skupova koji su tim povodom organizovani ?irom Evrope. Ubrzo se oglasio Grad koji je rekao da nema nameru da od kandidature odustane, a pre neki dan pred javnost su izašli i predstavnici Odbora za realizaciju inicijative, koji su rekli da je Grad ispunio sve uslove i da je kandidatura izvesna.
Predsednik odbora i bivši gradski ve?nik za kulturu Andrej Bursa? rekao je tada da je po signalima iz Brisela Novi Sad ozbiljan kandidat. “Ova odluka je bila presudna za nas, te je Odbor doneo strateški plan ‘Visions2020’, po kojem ?e se odrediti šta Novi Sad sve treba da uradi do 2020. godine i koje programske aktivnosti treba da budu sprovedene, što je ujedno i neka vrsta kulturne strategije grada. Sve ono što ?e Novi Sad uraditi do 2020. godine se visoko vrednuje, i ono što nam sada predstoji je izrada projekta koji ?e jasno, precizno i stru?no odrediti pravce onoga što treba da se radi. Došlo je vreme da se ono što je bila vizija sprovede u delo”, rekao je Bursa?.
Prema procenama odbora, ukupna vrednost projekta Evropske prestonice kulture 2020. godine iznosi?e oko 100 miliona evra, od kojih ?e, po iskustvima prethodnih kandidata, grad Novi Sad obezbediti tre?inu sredstava. Predvi?aju se ulaganja grada od 15 miliona evra, a u infrastrukturu ?e, prema procenama biti uloženo oko 10 miliona evra iz gradskog budžeta. ?lanovi odbora su kazali da ?e sredstva za realizaciju projekta biti obezbe?ena i iz republi?kih fondova, kao i iz izvora Evropske unije, razvojnih banaka, javno-privatnih partnerstava, donacija i sponzora.
Nedugo nakon toga stigao je kratak odgovor iz Grada da ?e biti preispitan rad Odbora, kako bi se videlo da li je ono što je predloženo u dokumentu zaista pravac kojim grad treba da ide i na kraju navede u kandidaturi koja se podnosi 2014. godine.

Smanjenje potrošnje i reforma javnog sektora

Aktuelni gradona?elnik tvrdi da se ve? sada vide razlike u vo?enju grada, jer su daleko manji rashodi u odnosu na prethodni period, racionalnije se troše javna sredstva i korigovana je sva potrošnja. “U narednom periodu posveti?emo se pripremi i realizaciji budžeta za 2013. i smanjenju troškova, posebno za reklamu i oglašavanje, kao i iznosa za donacije i sponzorstva. Ako neko javno preduze?e dobija teku?e subvencije, onda nije u redu da troši novac za reklame i oglase, i to stanje je neodrživo”, rekao je Vu?evi? i precizirao da ?e naredni budžet biti bar za dve milijarde dinara manji od ovogodišnjeg, jer je doneta odluka da se Grad ne zadužuje kod banaka.

Miloš Vu?evi?: Prethodna vlast je više štete napravila ne?injenjem nego ?injenjem

Prema njegovim re?ima, SNS je izašla sa predlogom o nivou zaposlenosti u javnim preduze?ima za narednu godinu i samo se ?eka izmena Zakona o radu u pogledu otpremnina i zaklju?ivanje kolektivnog ugovora na nivou grada. “Zbog toga ne možemo po?eti sa rešavanjem problema viška zaposlnih. Mi smo poskupeli nekoliko usluga koje nisu menjane godinama, jer je prethodna vlast držala ekonomski neisplative cene i u isto vreme se zaduživala kod komercijalnih banaka, ?ime je napravljena potpuna dubioza u nekim preduze?ima. Zato smo i došli u situaciju da dajemo subvencije odre?enim preduze?ima. Prethodna gradska vlast je pravila više problema ne?injenjem nego ?injenjem, jer se gadnim stvarima nisu bavili. Osnovne podatke smo dobili, a na javnim preduze?ima je da urade revizije po dubini”, rekao je Vu?evi? i procenio da se komplatna dugovanja javnih preduze?a kre?u od sedam do deset milijardi dinara, što je “ravno katastrofi”.

Gradona?elnik smatra da je situacija u JP stvarana dve decenije i veoma je kompleksno pitanje na?i rešenje za funkcionisanje javnog sektora, jer ono zahteva ozbiljne rezove i konsenzus što šireg kruga stranaka. “U prethodne ?etiri godine došlo je do zna?ajnog pogoršanja u radu javnih preduze?a i mi smo pove?ali sredstva za teku?e subvencije da bismo intervenisali tamo gde je najgora situacija. Krajem novembra mi ne možemo govoriti o sprovo?enju ozbiljnih investicija, osim teku?ih. Toplana je u najgorem stanju, ?isto?a je u veoma teškom stanju, a Zelenilo i SPENS ne mogu da zarade ni za plate i moramo im pomo?i dok ne po?nu stabilnije da posluju”, rekao je Vu?evi? i najavio da ?e direktori morati da donose teške odluke, jer je nivo zaposlenosti neodrživ.

Aleksandra Jerkov je optužila novu vlast da je novac koji je bio namenjen za projekte ?ija je realizaciju zapo?ela potrošila za plate u javnim preduze?ima. “?ini mi se da su svi politi?ki akteri u gradu napravili grešku i više se bavili pozicijama u okviru vlasti nego onim zbog ?ega su izabrani. Masa plata se nije pove?ala u javnim preduze?ima, tako da situacija nije toliko crna. Crno je to što gradona?elnik govori, a njegovi koalicioni partneri rade, i što 95 odsto para iz rebalansa budžeta ide za finansiranje teku?ih troškova. Sve to lepo zvu?i što Vu?evi? kaže, ali nije tako”, rekla je Jerkov.

Starovi? je stanovišta da je neophodno što pre napraviti analizu JP koja su srž komunalnog sistema, onih koja mogu obavljati zajedni?ke delatnosti, a da neke pristupe javno-privatnom partnerstvu. “Pritom se jako mora voditi ra?una o zaposlenima i broju ljudi koji ?e biti otpušten, jer je od septembra usledilo veliko neplansko zapošljavanje, a analiza je pokazala da je primljeno oko 500 ljudi”, tvrdi Starovi?. S tim u vezi njegova stranka nedavno je optužila Pavli?i?a za potpuno urušavanje komunalnog sistema grada i zapošljavanje preko 500 ?lanova svoje stranke u Gradskom zelenilu, Vodovodu i kanalizaciji, ?isto?i, Informatici, drugim JP i Gradskoj upravi. ?ime je budžet dodatno optere?en za 360 miliona dinara godišnje.

Fenomen Romske demokratske partije

Bela Kurina, RDP: Sa osnovnom školom vodi resor za socijalnu politiku

Odbornici RDP našli su se u novoj vlasti kao razvnopravan partner sa mnogo ve?im strankama i dobili su da vode nekoliko javnih preduze?a i pozicija u Gradskom ve?u i upravi. U medijima se odmah povela polemika kako predsednik stranke Bela Kurina, sa završenom osnovnom školom, može da vodi resor socijalne zaštite u Gradskom ve?u i da za to dobija platu ve?u od predsednika Republike. Miloš Vu?evi? tvrdi da ne zna kolika je plata njegovog koalicionog partnera, ali tvrdi da je Kurina dosta vredan i ?esto radi prekovremeno vode?i jednu od najve?ih gradskih uprava. “Ja sam ponosan što je gradska uprava po prvi put zaposlila predstavnika romske populacije na tako važnom mestu. Svoju platu sam za deset odsto smanjio ?im sam stupio na dužnost, tako da je manja za nekih 17.000 dinara od one koju je imao Igor Pavli?i?. Ne znam kolike su plate ?lanova Gradskog ve?a pojedina?no, ali one ne bi smela da budu ve?e od 105.000 dinara”, rekao je Vu?evi?.
Me?utim, nije to jedina polemika u koju su uklju?eni ?lanovi RDP. Mnogo ve?e optužbe na njihov ra?un stigle su neposredno nakon lokalnih izbora i to od naprednjaka i DSS-a koji su tada tvrdili da su se bavili kupovinom glasova. Optužbe su sada utihnule i svi se pozivaju na o?ekivanje rezultata istrage, koju navodno sprovode nadležni državni organi.
Nemanja Starovi? ne krije da je i za njega bio iznena?uju?i rezultat RDP u Novom Sadu, ali smatra da treba stvari ostaviti da se istraže do kraja i da se utvrdi eventualna odgovornost pojedinaca. “Mislim da delom iza povika na RDP mnogi pokušavaju da sakriju ne?asne radnje koje su radile mnogo ve?e stranke. Bez obzira na sve mislim da je ove godine kupovina glasova bila izraženija nego ikad pre, što govori o jednom veoma niskom nivou gra?anske, politi?ke i društvene svesti, a nakon toga i nezrelosti politi?kih partija”, zaklju?io je Starovi?.
Aleksandra Jerkov nedavno je u Skupštini Srbije kao poslanica LSV-a postavila pitanje šta se dešava sa istragom protiv RDP. “Mi smo podržali SNS i DSS u nameri da se istraži eventualna kupovina glasova. Zato nam je žao što su o?igledno odustali od toga i iskoristila sam jedino pravo da do?em do odgovora na to pitanje. Neretko imamo informacije od odbornika da im se nudi mito i da im se preti i sve to ide u prilog šire pri?e o prekomponovanju vlasti u Novom Sadu. Prvo su tražili hapšenje ?elnika RDP, a nakon što su ušli u koaliciju sa njima, o tome se više ne pri?a”, rekla je Jerkov.
Dugogodišnji gradona?enik Novog Sada Jovan Dejanovi? smatra da u svim tim doga?anjima ima puno ružnih i neprincipijelnih stvari, u kojima najmanje u?estvuju gra?ani. Prema njegovim re?ima, lokalne vlasti moraju više komunicirati sa gra?anima na najširoj mogu?oj osnovi. „I da se gra?ani obaveste da li smo to što smo dogovarali s njima i ispoštovali, odnosno da li je to sprovedeno, i da li je to izraz volje i potreba gra?ana“, naveo je Dejanovi?.
Nemanja Starovi? smatra da je našem društvu neophodna temeljna reforma izbornog sistema na svim nivoima, jer je aktuelni u mnogome prevazi?en i pokazao je štetne strane. “Daleko ve?i problem od toga je užasna praksa da se izbori za više nivoa vlasti održavaju u isto vreme. Posledice bi bile manje da su izbori razdvojeni. Ovako su lokalni, pa i pokrajinski izbori ostali u senci republi?kih i pokrajinskih i zato bi tu praksu trebalo prekinuti. Mislim da bi gradona?elnici trebalo da se biraju direktno, a ne iz redova odbornika, jer se na ovaj na?in kandidati kriju iza le?a strana?lkih lidera”, kazao je on.
Da je Srbiji neophodna promena izbornog sistema slaže se i Aleksandra Jerkov jer situacija kada odbornik nema odgovornost prema bilo kome, jer ga nisu direktno birali gra?ani, ne vodi ni?emu. “Kod nas se mogu formirati odborni?ki klubovi stranaka koje nisu ni prošle izborni cenzus i onda se sa pravom postavlja pitanje zašto uopšte u?estvovati na izborima, kada možete da pokupujete onoliko odbornika koliko vam treba. To je izuzetno loše, kriza politi?kog sistema je evidentna i ona mora obuhvatiti sistemsku promenu izbornog sistema”, rekla je Jerkov.

Aleksandra Jerkov je rekla da je upravo zbog ovakvih tvrdnji LSV tražila podatak koliko je ljudi zaposleno u periodu izme?u dve vlasti i dodala da odgovore o?ekuju ovih dana. “Za gra?ane je važno i koliko je ljudi prestalo da radi u firmama i koji je profil zaposlenih. Kada se utvrde ta?ne brojke, uverena sam da ?e situacija biti mnogo jasnija i da ?e se razlikovati u odnosu na ono što tvrdi nova vlast. Mislim da ?e rezultat biti takav da se na kraju broj ljudi nije pove?ao u javnim preduze?ima”, procenila je Jerkov i uputila kontraoptužbu novoj vlasti da masovno zapošljava ljude u delatnostima koje nisu primarne, a kao primer navela Urbanizam, gde je u kratkom roku 11 ljudi zaposleno u ne?emu što se zove “kabinet direktora”.

Branislav Bugarski: Neka javna preduze?a ne mogu da zarade ni za plate

Vojvo?anski sekretar za lokalnu samoupravu Branislav Bugarski rekao je za Autonomiju da je jedino rešenje problema u JP ozbiljno restrukturiranje i reformisanje javnog sektora uopšte. “To zavisi od politi?ke scene i u momentu kada se ona bude uozbiljila, JP ?e biti rastere?enija. DS ima tu vrstu opredeljenosti, ali kod drugih stranaka to ne vidim kao koncept. Imate preduze?a koja nisu u stanju da zarade za plate, a pod tim pretpostavkama nijedno preduze?e u svetu ne može da funkcioniše i to je ekonomski dalje neodrživo”, rekao je Bugarski i dodao da je pitanje ko ?e imati tu vrstu politi?ke odgovornosti da prvi po?ne da sprovodi reforme.

Sli?nog razmišljanja je i Aleksandra Jerkov koja smatra da sve lokalne samouprave moraju da završe sa na?inom razmišljanja da su JP jedini na?in da se zadovolje interesi i potrebe stranaka. “Menjali smo nekoliko statuta ustanova i javnih preduze?a na poslednjoj sednici Skupštine grada kako bi nedovoljno kompetentni došli na rukovode?a mesta, što govori o tome da su neki došli na vlast samo sa željom da postavljaju – ne samo partijske ?lanove – nego i ideološki podobne. Od najava silne profesionalizacije nismo dobili ništa i svedoci smo da aktuelna vlast još jedino nije patrijarha zamenila, što ?e opet negativno uticati na život gra?ana”, smatra Jerkov.

Miloš Vu?evi? je tim povodom rekao da je kod koalicija kadrovanje uvek složenija pri?a, ali da treba sa?ekati još neko vreme da se sagleda kako je to nova vlast uradila. “Kada bude javnih konkursa sve je mogu?e, pa ne vidim problem da i neko iz SNS bude smenjen sa funkcije. Primer Urbanizma meni ne smeta, ako ?e oni pokazati rezultat svog rada. Nisam stigao da razgovaram sa direktorom i nisam razumeo da li su dovedeni novi ljudi, ali ako ?e poboljšati rezultat rada – to je onda u redu. Ako je to rezultat strana?kog podmirivanja nikada ne?e dobiti moju podršku”, rekao je Vu?evi?, uz napomenu da nema pravo da se do te mere meša u rad JP, bez namere da od toga beži.

Novosadska toplana je na ivici rentabilnosti

Zbog mnogih tržišnih razloga, ali pre svega zavisnosti od nabavke skupih energenata JP Novosadska toplana je nagomilala “dugove do guše”. Pomo? Grada od sto miliona dinara nakon rebalansa zato izgleda smešno i posluži?e samo da se “pregura zima”. Optužbe na na?in kako je ovo preduze?e poslovalo su obostrane, a izlazak rukovodilaca pred novinare s podatkom da je dug oko 4,5 milijadri dinara samo ih je uo?i po?etka grejne sezone rasplamsao. Jedan od najglasnijih bio je bivši direktor Toplane Vladimir Jeli? (SPO).

Nemanja Starovi? tvrdi da je Toplana jedan od najboljih primera nedostatka saradnje me?u strankama koje su do 2012. bile na vlasti. “Toplana 90 odsto para troši na pla?anje energenta, ?ija cena je divljala, a Grad nije bio spreman da podigne cenu grejanja. Ideja je bila da Grad subvencioniše i omogu?i normalno funkcionisanje JP, ali pošto je Pavli?i? odbio da daje subvencije, Toplana je jedino mogla da se kreditno zaduži. To samo govori o vrsti koalicionog nasilja koje je on sprovodio prema SPO”, kazao je on.

Aleksandra Jerkov ne slaže se sa dugogodišnjim partnerom u vlasti i smatra da je pozicija svaljivanja odgovornosti za svoj neuspeh na drugog vrlo lagodna i ružna ljudska osobina. “Argumentacija bivšeg Vladimira Jeli?a ne stoji i volela bih da sam je ?ula dok je bio u prethodnoj vlasti, jer bih se prva založila za subvenciju Toplani, kako gra?ani ne bi ostali bez grejanja.

Da li je ugrožen nastavak kapitalnih ulaganja u gradu?

Zaustavljanje izgradnje Bulevara Evrope izazvalo je donekle još jedan problem, a to je koriš?enje sredstava koja se u budžetu nalaze, ali su strogo namenska. Naime, ve?i deo raspoloživih sredstava u gradskoj kasi su na neki na?in “zarobljena” jer su ostvarena kroz emitovanje municipalnih obveznica. Ona se mogu još jedino iskoristiti za izgradnju kanalizacione mreže u prigradskim naseljima, što je prema najavama iz Grada i sasvim izvesno u 2013. godini.
Miloš Vu?evi? je najavio da nova vlast ne?e nastaviti politiku zaduživanja u narednoj godini i automatski ?e imati smanjen priliv sredstava. “Samo po osnovu municipalnih obveznica grad se zadužio za oko dve milijarde dinara tokom 2012. godine. Na teret nam je ostalo što u aprilu 2013. stiže na naplatu prva rata za otplatu obveznica. Ne treba smanjiti investicione potencijale, treba iskoristiti izvorne prihode i u najve?oj meri izbe?i zaduživanja. U tre?u emisiju obveznica u iznosu od 380 miliona finara najverovatnije ne?emo i?i i gleda?emo da to izbegnemo”, rekao je gradona?elnik.
Aleksandra Jerkov ne slaže se sa ovim i tvrdi da nije svaki novac ba?en, ako ne ode na plate. “Ako novac ode u kapitalnu investiciju, on bi sam otplatio svoju vrednost. Zato apriori ne bih odbacivala nova zaduženja grada, ako postoji neki veliki projekat koji ne može sam da se isfinansira. Ako je cilj da se novac uzima da bi se podmirila javna preduze?a, onda to nema nikakvog smisla”, smatra Jerkov.
Nemanja Starovi? je upozorio da su Vodovodu i kanalizaciji potrebne velike investicije, pre svega za izgradnju centralnog pre?ista?a otpadnih voda, koji je rak-rana Novog Sada. “Preduze?e i Grad nemaju para da to sprovedu, ali ?e se merilo uspeha gradske vlasti meriti i izgradnjom kolektora. Mi smo toga svesni i mora?emo na?i neka eksterna sredstva”, rekao je Starovi? i dodao da 2013. o?ekuje prihode Grada na nivou od 140 miliona evra, što ne garantuje realizaciju jedne takve investiciju.

Zaustavljena izgradnja Bulevara Evrope

Nekako u isto vreme kada je došlo do promene vlasti u gradu, obustavljeni su i dalji radovi na izgradnji poslednje deonice Bulevara Evrope, projekta koji je zapo?ela prethodna vlast. Za izgradnju je izdvojeno mnogo sredstava, a u nedostatku istih grad je prošle godine emitovao municipalne obveznice i zadužio se kod Unikredit banke za oko dve milijarde dinara.

Prema re?ima Miloša Vu?evi?a, grad traži modalitet da raskine ugovor o izgradnji sa firmom Borovica transport, jer nije u stanju da izvrši ugovorene obaveze, iako su sredstva obezbe?ena. “Problem je i što je deo sredstava avansno povu?en, a drugo pitanje je da li je Zavod za izgradnju uveo Borovicu u posao u skladu sa ugovorom. Zato je pravno kompleksna situacija i dokumentacija se mora dobro prou?iti, jer nam je nastao ozbiljan problem”, rekao je Vu?evi? i precizirao da su osnovi sumnje uperene protiv ZIG-a odnose na nesre?ene imovinsko-pravne odnose sa gra?anima koji imaju gra?evinsko zemljište na tom potezu.

Nemanja Starovi? je na to dodao i tvrdnju da je ZIG za prvih šest meseci ove godine za asfaltiranje ulica potrošio 360 miliona dinara više nego što je budžetom bilo predvi?eno. “Bilo je jako ?udnih pa mogu re?i i mutnih radnji, koje istražni organi proveravaju, pa i poslove sa Borovica transportom. Mislim da je za grad neophodno da nastavi izgradnju Bulevara Evrope, ako ne naredne, onda bar 2014. godine, jer se izgradnjom poslednje deonice grad spaja sa autoputem i osloba?a se još jedan deo gra?evinskog zemljišta koje nam je preko potrebno za privla?enje stranih investicija”, kazao je Starovi?.

Aleksandra Jerkov ne sumnja u to da je projekat izgradnje Bulevara Evrope o?igledno prekinut. “Svako ko se bavi javnim ili politi?kim životom mora znati da se ulaganje u infrastrukturu vrlo brzo isplati. Novi Sad ima problema sa gra?evinskim zemljištem, me?utim to nikom ne daje za pravo da odustane od tako važnog projekta. Ako postoje problemi sa izvo?a?em radova, neka se na?e drugi izvo?a?. Ako postoje drugi problemi, nadležni organi to treba da reše. ?ini mi se da se Vu?evi? malo poneo rešavanjem korupcionaških afera po uzoru na svog šefa Aleksandra Vu?i?a”, rekla je ona.

Šta ?e biti sa autobuskom stanicom ATP Vojvodina

Uloga Maje Gojkovi?: Afera “ATP Vojvodina” se dodatno komplikuje

Nova gradska vlast nedavno je formirala nezavisnu komisiju koja bi trebalo da se pozabavi sporom oko ugovrnih obaveza izme?u grada i preduze?a ATP Vojvodina prilikom izgradnje nove autobuske stanice u gradu. Iako svestan da vlast sa Igorom Pavli?i?em nije pravila ugovor sa ATP Vojvodinom, Vu?evi? smatra da je odgovorna za to što za ?etiri godine nije ništa u?inila. “Zbog toga možemo do?i u situaciju da po završetku sudskog spora platimo kamate za te ?etiri godine. Bolje bi bilo da su 2008. odlu?ili da je ugovor nepovoljan po grad, platili štetu i izašli iz pri?e. Sada je to daleko nepovoljnije. Prete nam ozbiljni finansijski udarci ako izgubimo sudske sporove i zato nam treba mišljenje stru?njaka”, rekao je gradona?elnik i istakao da je odbio da pri?a o poravnanjima sve dok se ne sagleda situacija.

Iako Vu?evi? tvrdi da ne ose?a nikakvu odgovornost i da je po pitanju slu?aja ATP Vojvodina “potpuno relaksiran”, odre?ena vrsta odgovornosti postoji kod pojedinih partijskih kolega, a novo svetlo na ovu pri?u baca i odluka vrha “naprednjaka” da u svoje ?lanstvo primi bivšu gradona?elnicu Novog Sada Maju Gojkovi?, za ?ijeg je mandata i potpisan sporni ugovor sa direktorom ATP Vojvodina Ilijom Devi?em.

Opozicija tvrdi i da je gradona?elnikov otac Zoran Vu?evi? tako?e dobro upoznat sa pojedinostima, jer je u to vreme bio predsednik Skupštine grada. Aleksandra Jerkov smatra da je stoga nejasno zašto bilo ko iz SNS nema informaciju šta se desilo, jer u svojim redovima ima aktere tog doga?aja. “Sada, dok sudski proces traje ne vidim zašto bi se u to mešali, posebno zbog ?injenice da u SNS nema nameru i hrabrost da kažu ko je iz njihovih redova odgovoran, ve? ceo trošak žele da svale na teret gra?ana. To nije korektno i pošteno, i nadam se da ?e gra?ani to prepoznati”, rekla je Jerkov i navela da je upravo iz tih razloga LSV predložila da u radnu grupu u?u Maja Gojkovi? i funkcioner SNS Igor Mirovi?, tadašnji direktor ZIG-a.

Pred doma?im pravosu?em se vodi više postupaka zbog slu?aja ATP Vojvodina, a Ilija Devi? od grada potražuje i nadoknadu pri?injene mu štete, jer autobuska stanica – iako završena – skoro da nije ni radila, jer je grad odbijao da zatvori postoje?u stanicu.

Aleksandra Jerkov na ovaj problem je najviše skretala pažnju tokom predizborne kampanje, upozorivši više puta da je Evopski parlament svrstao ovaj slu?aj u sam vrh korupcionaških afera u Srbiji, zbog kojeg bi grad mogao da bude ošte?en za više desetina miliona evra, što bi nanelo nesagledive posledice njegovom normalnom funkcionisanju.

I Nemanja Starovi? u potpunosti se slaže da ova afera ima veliki rušila?ki potencijal u smislu štete koju bi grad i gra?ani mogli da pretrpe. “Mi smo godinama na to upozoravali i verujem da ?e se svi koji su odgovorni na?i pred organima pravosu?a. Mislim da je komisija dobra, da je ?ine kompetentni ljudi i da ?e brzo iza?i s predlogom šta je najbolje ?initi. Treba naravno do?ekati i sudski epilog, ali ne treba biti previše pametan i pogledati ?iji potpisi stoje na ugovoru za izgradnju autobuske stanice”, upozorio je aktuelni gradski sekretar za urbanizam.

Exita ?e ipak biti?

Živ je Exit, umro nije!

Da poveravanje kulturne politike grada ekstremnoj desnici ne treba da služi politi?kom potkusurivanju i da može izazvati nesagledive posledice po Grad, ali i njegov imidž u svetu, govore potresi u organizaciji muzi?kog festivala Exit. Probni balon da ?e prestati finansiranje festivala od strane Republike za posledicu je imao da jedan od osniva?a i dugogodišnji generalni menadžer festivala Bojan Boškovi? podnese ostakvu i napusti organizaciju. Kao jedan od razloga za to naveo da je odluka o obustavi finansiranja politi?ka, jer se Exit ne uklapa u “idealnu sliku Novog Sada, u kome je resor kulture dobila ekstremna desnica”. “Mi smo u uništenoj Srbiji napravili nešto o ?emu svet govori ve? godinama. Doveli smo više turista nego što je bilo ko mogao da sanja. Promenili smo grozni imidž koji je ova zemlja imala. I sad nas niko nije ni nazvao da popri?amo. Da nas pita šta ?e biti ako nam ukinu pomo?”, rekao je Boškovi? za Radio 021.
Usledile su posete potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vu?i?a i ministra kulture Bratislava Petkovi?a, koji su zajedno sa Milošem Vu?evi?em uveravali javnost da nema prepreka da Grad i Republika nastave sa finansiranjem festivala, uz poja?anu kontrolu utrošenih para, što su organizatori festivala “progutali”.
Gradona?elnik je tim povodom rekao da Grad nije vlasnik festivala i da je imao nekoliko sastanaka sa ljudima iz organizacije jer treba sagledati “koji je to iznos koji grad treba da izdvoji za festival od kog ima višestruku korist”. “Pitanje je samo koliko ?emo para mo?i da ponudimo. Tu se otvara i pitanje smeštanja kampa, koje treba rešiti na vreme. Ovogodišnji festival nije bio na nivou ranijih, ?ega su svesni i organizatori, ali nam taj festival treba jer nam dolaze turisti iz inostranstva koji ovde troše novac”, rekao je Vu?evi?.
Aleksandra Jerkov je nedvosmislena da je Exit svih ovih godina imao izuzetan zna?aj za Grad i zemlju, posebno u periodu kada je nastao. “On je promenio ?itav kulturni šablon Novog Sada i svaki put sam se zalagala da mu se dodele sredstva. Mnogi dovode u pitanje mesto gde se održava i to donekle podržavam, ali se sa zamerkama da nema završnog ra?una festivala u potpunosti ne slažem, jer ni Skupština Srbije nije razmatrala završni ra?un izvšenja budžeta Srbije godinama unazad. Pa zašto bi onda Exit to radio”, zapitala se Jerkov.

Novi Sad grad sa hroni?nim nedostatkom investicija

Jedina strana investicija koja ?e naredne godine biti okon?ana u Novom Sadu je šoping mol izraelske kompanije Big CEE, dok ?e nema?ki Lidl najverovatnije zapo?eti izgradnju prodajnog objekta. Svi dobro upu?eni sagovornici Autonomije potvr?uju da je i švedska Ikea najozbilnjije najavila svoj dolazak u Novi Sad. Ono što karakteriše Novi Sad, i to u negativnom smislu, jesu hroni?an nedostatak slobodnog gra?evinskog zemljišta i cena postoje?eg, što bitno usporava dolazak investitora.

Miloš Vu?evi? je priznao da Grad vapi za jednom velikom investicijom, kakvih je dosta u drugim opštinama i gradovima, jer je cena gra?evinskog zemljišta nekonkurentna sa drugim lokalnim samoupravama. “Nama nedostaju i lokacije i tu smo hendikepirani. O?ekujem da nam se od Ministarstva poljoprivrede vrati oko 60 hektara zemljišta uz autoput, a sigurno ?emo morati da idemo i u kupovinu gra?evinskog zemljišta i tešnje sara?ujemo sa Univerzitetom u Novom Sadu, koji je možda i naše najve?e bogatstvo. Velike komplekse o?igledno više ne možemo da imamo, ali potencijal Univerziteta moramo iskoristiti po ugledu na neke sli?ne evropske gradove, ali je to posao koji zahteva rad i agilnost”, smatra gradona?elnik.

Branislav Bugarski tvrdi da je Grad i ono malo raspoloživog gra?evinskog zemljišta prokockao u periodu od 2004. do 2008. godine, najviše zbog gra?evinskog buma koji se dogodio nakon privatizacije Beo?inske cementare, ?elarevske i Apatinske pivare. “Došli smo u sitiuaciju da babe i dede masovno kupuju stanove u Novom Sadu zato što ?e unu?e da do?e da studira jednog dana u Novom Sadu. U toj gra?evisnkoj ekspanziji potpuno se iskrivilo tržište nekretnina i došlo se u situaciju da cena zemljišta bude i 130 evra po metru kvadratnom”, rekao je Bugarski i dodao da su investicije u takvoj situaciji za mnogo manje pare realizovane u Pe?incima, In?iji ili Zrenjaninu.

Bugarski je konstatovao da je dodatni problem bio što stari proizvodni pogoni u Novom Sadu nisu bili raspoloživi za takozvane braunfild investicije, a grad nije mogao da ponudi zemljište za grinfild investicije po konkurentnim uslovima. “I pored toga, Novi Sad je profitirao kroz privatizaciju u finansijskom sektoru, otvaranje nekoliko proizvodnih pogona manjeg obima i prodaje NIS-a, a velike koristi ima i od velikog broja kompanija iz IT sektora. Ako Grad uspe da obezbedi sredstva za infrastrukturno opremanje zemljišta uz autoput Novi Sad bi mogao da se vrati na investicionu mapu”, zaklju?io je donedavni direktor VIP Fonda.

Darko Šper (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!