Novi Sad: Taktilne staze opasne po život

07 Dec 2015

Umesto pomoći opasnost za slepe i slabovide građane

Slepi i slabovidi gra?ani Novog Sada dugi niz godina imaju problem sa obavljanjem svakodnevnih aktivnosti u gradu koji nije prilago?en za njihovo kretanje. Taktilne staze koje su namenjene da slepoj ili slabovidoj osobi pomognu pri lakšem kretanju i snalaženju, potpuno su nefunkcionalne i pogrešno postavljene. ?eš?e su situacije da ih upravo taktilne staze dovedu do opasnosti. Iz Zavoda za izgradnju grada Novog Sada otvoreno navode kako su prvobitne taktilne staze postavljene isklju?ivo iz estetskih razloga.

Bivši aktivista Marko Mirkovi?, koji ima ošte?en vid, pet godina se aktivno borio za prava ljudi sli?nih njemu. Kada je 2005. godine projekat prilago?avanja tek zaživeo, Zavod za izgradnju grada nije imao stru?ne ljude koji ?e aktivno raditi na realizaciji projekta. Tada je Mirkovi? u dogovoru sa kolegama organizovao nekoliko predavanja, doveo stru?njake iz drugih zemalja, a prevo?ene su i stru?ne knjige na srpski jezik. Kako mladi aktivista kaže, ni to nije bilo dovoljno da bi se taktilne staze postavile pravilno. Dešavalo se da prilago?avanje ulica rade osobe koje nisu imale osnovno znanje o taktilnim stazama i mobilnosti osoba sa invaliditetom. Prise?a se projekta prilago?avanja prilaza Dunavskom parku. Tada je jedan prilaz bio prilago?en, drugi je bio u skladu sa univerzalnim dizajnom, a tre?i nije bio uopšte menjan.

„Sama realizacija projekta je diskutabilna. Jedino što su do sada izgradili su loše koordinisane taktilne staze i nekoliko prilago?enih semafora u užem krugu centra grada. Imamo mnogo loših primera i smatram da je Gradu mnogo jeftinije da odmah napravi sve po propisima, a ne da se kasnije stvari menjaju“, izjavio je Mirkovi? i naglasio da je strašna ?injenica to što se taktilne staze koje pomažu ljudima postavljaju proizvoljno.

On je u me?uvremenu prestao da se bavi aktivizmom i kaže kako se od 2005. godine stvari nisu mnogo promenile. Jedino što slepoj osobi može da pomogne pri snalaženju u Novom Sadu jeste iskustvo i samostalno istraživanje terena kojim se kre?e.

marko mirkovic fotografija

Marko Mirkovi?: Raskrsnice kao ruski rulet

„Snalazim se dobro isklju?ivo po delovima grada koje ?esto koristim. Najviše koristim zvu?ni semafor, naravno tamo gde ga ima.Ve?e raskrsnice bez zvu?ne signalizacije su ruski rulet i tada se orijentišem po zvukovima. Problem je što nadležni koji realizuju projekat nemaju taj problem i onda ne shvataju koliko je to bitno za nas“, rekao je Mirkovi? i dodao da je njihova mobilnost ugrožena jer su ljudi koji realizuju projekat neuki.

On objašnjava da pored loše postavke taktilnih staza i nedovoljno rasprostranjenih zvu?nih semafora postoji problem nedovoljne obaveštenosti ljudi o na?inu koriš?enja istih.

„Nije to nikakva nauka, nau?i se pet znakova za koriš?enje taktilnih staza, ali recimo ja nisam znao da li reljef treba da bude izba?en. Imali smo ?ak polemiku jer niko nije znao šta odre?eni reljef zna?i. Tako?e nisam bio siguran da li se reljef pipa nogama ili štapom“, kazao je Marko i podvukao da se po samoj postavci taktilnih staza može veoma lako zaklju?iti da su ih nadležni postavljali isklju?ivo za ulepšavanje grada.

Rampa za skejtere, umesto za slepe

Doma?e zakonodavstvo jasno nalaže da svi objekti od javnog zna?aja moraju biti pristupa?ni osobama sa invaliditetom. Nažalost, Železni?ka stanica, Srpsko narodno pozorište i još nekoliko objekata nisu prilago?eni i ljudi sa invaliditetom ne mogu samostalno da ih pose?uju. Kako je naš sagovornik izjavio, radovi nisu izvo?eni da bi se obezbedio prostor slepima i slabovidima i upravo iz tog razloga sada rampe kod Srpskog narodnog pozorišta koriste skejteri, a ne osobe sa invalidietetom.

Strategija pristupa?nosti Grada Novog Sada važi od 2012. godine i traje do 2018. godine, a njome su obuhva?ene brojne izmene u vezi sa poboljšanjem pristupa?nosti grada osobama sa invaliditetom. Neki od navedenih ciljeva su rekontrukcija raskrsnica, parking mesta, taktilnih staza, autobuskih stajališta, zatim prilago?avanje gradskih autobusa i taksi vozila. Tadašnje vlasti su ovaj projekat okarakterisale kao vodi? svim ustanovama, institucijama i preduze?ima kako da izbegnu barijere i omogu?e što kvalitetnije usluge.

SNP

Loš primer: Zgrada SNP-a u Novom Sadu

U okviru strategije, kao jedan od specifi?nih ciljeva izdvaja se rekonstrukcija postoje?ih taktilnih staza, raskrsnica, parking mesta i uvo?enje zvu?nih semafora na celoj teritoriji grada. Iako je obe?ano da strategija ne?e biti samo „mrtvo slovo na papiru“, do sada nijedna postoje?a taktilna staza nije popravljena, a zvu?nu signalizaciju imaju isklju?ivo raskrsnice u centru.

Iz Zavoda za izgradnju grada (ZIG) navode da su svesni ?injenice da su se prvobitne taktilne staze postavljale kao “ukras ulica”, ali kažu i da se trude da to isprave.

„Peša?ka zona centra ure?ena je 2005. godine tako što su na peša?kim površinama postavljane behaton kocke, a po sredini peša?ke zone nalazi se kanalizacioni odvod, odnosno rešetkasta konstrukcija koja služi da prikupi vodu i sprovede je do kanalizacije“, naveli su iz ZIG-a i dodali da su tada postavljeni i betonski elementi u boji koji su bili u funkciji ukrasa.

ZIG tvrdi da su u stalnom kontaktu sa ljudima kojima su taktilne staze neophodne, me?utim ?lanovi Gradske organizacije slepih i slabovidih to negiraju. Ova organizacija, koja okuplja više od 3.000 slepih i slabovidih osoba, više puta je iskazala negodovanje u vezi sa pristupa?noš?u grada. Oni tako?e navode da ih do sada niko iz uprave nije pozvao da zajedno rade na projektu koji služi upravo njima.

Na pitanje ko je u?estvovao u pisanju i realizaciji prvobitnog projekta, ZIG nije dao odgovor, a kada smo ih upitali da li planiraju popravku nefunkcionalnih i opasnih taktilnih staza, naveli su da jedino novac usporava rekonstrukciju.

Svako radi po svome naho?enju

Diplomirani inženjer Miodrag Po?u?, koji je i sam u?estvovao u projektu prilago?avanja grada, navodi da su u?injene velike greške pri projekovanju taktilnih staza i da na nekim mestima drasti?no ugrožavaju bezbednost ove grupe u?esnika u saobra?aju.

„Razloge za to možemo tražiti pre svega u nedovoljnoj informisanosti o tome kako osobe koje su slepe zaista funkcionišu i nepoznavanju njihovih potreba i zahteva od strane planera i projektanata koji u?estvuju u kreiranju našeg javnog okruženja”, isti?e Po?u?.

taktilne staze fotografija 3Kako navodi naš sagovornik, veliki problem predstavlja i nepoštovanje zakonske regulative iz oblasti pristupa?nosti definisanih Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o tehni?kim standardima pristupa?nosti, od strane investitora, projektanata, vršilaca tehni?ke kontrole projekata, izvo?a?a radova pa sve do nadležnih koji izdaju odgovaraju?e dozvole za izvo?enje radova ili prijem objekata.

„Postoje?a zakonska regulativa iz oblasti pristupa?nosti nije idealna, uo?eni su brojni problemi i nedostaci. Tako?e je potrebno dodatno precizirati kako, kada, gde i pod kojim uslovima taktilne staze mogu da se postavljaju“, objasnio je Po?u? i zaklju?io da je najve?i problem to što niko ne proverava kako su radovi izvedeni.

Postoje brojni dobri primeri iz drugih zemalja kao što su Nema?ka ili Španija, koji se u zna?ajnoj meri mogu iskoristiti i kod nas. Kako Po?u? navodi, naš problem je zapravo neunificiranost standarda za izgled i na?in postavljanja taktilnih staza na nacionalnom nivou.

“Naš zakon i pravilnik dali su mogu?nost projektantu da sam odlu?i kako ?e taktilna staza izgledati, kao i gde ?e se i na koji na?in postaviti. Tako razli?iti projektanti ili firme projektuju razli?ite staze, ?ime se stvara nepotrebna konfuzija”, istakao je sagovornik.

taktilne staze fotografija 2O?ito je da nadležni nisu svesni da je taktilna staza saobra?ajni znak za slepe osobe i da mora biti postavljena po ta?nim i prethodno ugovorenim standardima. U suprotnom, to onda dovodi do nerazumevanja taktilne informacije, njenog razli?itog “?itanja” i u skladu s tim pojave rizi?nog ponašanja, ugrožavanja bezbednosti, pa sve do nemogu?nosti organizovanja odgovaraju?ih obuka korisnika. Potrebno je, dakle, iskoristiti dobru praksu drugih zemalja i u skladu sa tim napraviti jedinstveni standard, izvodljiv u našim uslovima rada i u skladu sa potrebama naših gradova.

Lea Kotlica (Autonomija)
(photo: O radio)

grb_vojvodinaTekst “Novi Sad: Taktilne staze opasne po život” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isklju?ivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.

Podelite ovu stranicu!