Novi Sad mala “silicijumska dolina”

17 Feb 2012

Firme iz Vojvođanskog IKT-klastera 90 odsto prihoda ubiraju iz izvoza svojih usluga i proizvoda. Dakle, ostvaruju uspehe na globalizovanom i slobodnom tržištu i potpuno su u privatnim rukama, bez ikakvog uticaja države.

“Novi Sad polako ali sigurno već sada postaje centar industrije informaciono-komunikacionih tehnologija”, kaže direktor Vojvođanskog IKT-klastera Milan Šolaja.
On tu tvrdnju potkrepljuje podatkom da je učešće firmi iz Vojvodine, prevashodno iz Novog Sada, u izvozu IKT-sektora Srbije poraslo s 18 na 37 odsto.
“Novi Sad je već danas silicijumska dolina u malom”, dodaje.
Šolaja kaže da je “najzaslužniji to je svakako Novosadski univerzitet, prvenstveno Fakultet tehničkih nauka, pod čijim okriljem je tokom poslednjih decenija stvoreno više od 60 firmi, prvenstveno u IKT-sektoru. To je zato što FTN već dugo neguje preduzetnički duh, a njihovi istraživači su voljni da ono što stvore kroz naučni rad oprobaju i na tržištu”.
“To je danas najzdraviji deo domaće ekonomije. Firme iz Vojvođanskog IKT-klastera 90 odsto prihoda ubiraju iz izvoza svojih usluga i proizvoda. Dakle, ostvaruju uspehe na globalizovanom i slobodnom tržištu i potpuno su u privatnim rukama, bez ikakvog uticaja države”, ukazuje Šolaja.
On objašnjava da su Rumuni od 2004. napravili neku vrstu buma u ovom sektoru jer je tamošnja država tada drastično smanjila poreze i dopriose u IKT-profesijama, što je firmama ostavilo dosta otvorenog prostora za dalja ulaganja. Takođe, školovali su veliki broj visokoobrazovanih radnika u branši, što je stvorilo prostor da uđe mnogo stranih kompnija koje ne bi mogle doći da nije bilo toliko raspoložive radne snage.
“Naše firme nisu jeftinije od rumunskih, da ne govorimo o indijskim i IKT-kompanijama iz nekih drugih dalekih zemalja. Ali smo se poslednjih godina izdvojili po kvalitetu, pa čak i u ovim kriznim godinama imamo rast i do 20 posto godišnje”, kaže Šolaja.
On dodaje da za dalji razvoj novosadskog, vojvođanskog i srpskog IKT-sektora ne bi bilo loše da ga država pomogne slično rumunskom receptu – poreskim olakšicama, ali i promenom obrazovne politike.
“Trebalo bi obrazovati više kadrova za IKT, te popularizovati ova zanimanja. Mladi ljudi treba da znaju da je to karijera koja im može pružiti život više nego pristojan za naše uslove: plata početnika u ovom sektoru je 500 evra, a svako može da napreduje i kasnije zarađuje osetno više”, navodi on.
Šolaja kaže da “danas u Novom Sadu ili Beogradu ne postoji kvalitetan a nezaposlen IKT-stručnjak”.

Siva zona
Na pitanje koliko Novosađana trenutno radi u IKT-sektoru, Šolaja kaže da je to veoma teško proceniti. Vojvođanski IKT-klaster okuplja tridesetak firmi u kojima radi oko 1.500 zaposlenih. “Ali mnogo ljudi radi od kuće, u sivoj zoni. To nije loše samo za državu koja ostaje bez poreza, već i za njih same: oni će za, recimo, nekoliko godina uspeti da zarade za stan, ali su za to vreme mogli i da izgrade firmu, ime, reference…”, objašnjava on.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!