Novi ekonomski trend – podeli i uštedi

17 Dec 2012

To rade poljoprivrednici, zatim turisti, vozači, ali i zanatlije. Razmenjuju mašine, stanove ili automobile. Na kraju Vam i ne treba mnogo toga u trajnom vlasništvu. Ovo je novi ekonomski trend, ali i razonoda

“Čak smo imali i pogled na more”, priča Tomas Kolman, novinar Dojče velea, koji je često svoj stan u Kelnu iznajmljivao u zamenu za stan u inostranstvu. Biti četiri nedelje u jednom autentičnom privatnom stanu na jugu Italije, umesto u depersonalizovanoj hotelskoj sobi se ne može porediti. I to za samo 140 evra godišnje, što je zapravo članarina koju plaćate na homelink.de. Kolmanovi su tako već bili u Kaliforniji i Francuskoj. “A naši gosti su se kod nas uvek osećali odlično”, kaže Kolman.

Odmor na jugu Italije – četiri nedelje za 140 evra?

Brita Majer i njen suprug sa prijateljicom dele automobil. “To je jednostavno super”, kaže Brita. “Jer, čovek ne mora da pazi toliko da se stara krntija ne ogrebe, kao kada je u pitanju profesionalna karšering (Carsharing) ponuda.” No, Brita je takođe član i profesionalnog provajdera Kambio (Cambio), ali kaže da se to isplati samo za gradsku vožnju. Jer, ukoliko želite da putujete negde dalje, Brita kaže da je to jednostavno preskupo. A ovako: prijateljica koristi automobil tokom radne nedelje, a ona i suprug vikendom. I vuk sit i ovce na broju.

Bušilica se koristi samo 13 minuta?

Tomas Kolman i Brita Majer nisu više usamljeni slučajevi. Jer, deoba je u porastu. “U sektoru b2b (business to business), ili ti biznis tu biznis, odnosno između preduzetnika je ovaj vid razmene posebno interesantan”, smatra Mihael Kunt, rukovodilac Instituta za istraživanje potrošnje. “Preduzetnik na primer kaže: Imamo čitavu paletu opreme koju ne koristimo stalno. Zašto je ne bismo s nekim delili i tako smanjili troškove?”, kaže Kunt. Za jednog je poljoprivrednika, nastavlja on, možda preskupo da sam kupi kombajn, ali ako se više njih udruži, onda cena već postaje pristupačna. A koliko je samo takvih stvari koje ostaju neiskorišćene. Nedavno je Frankfurter algemajne cajtung objavio statističke podatke da se jedna bušilica u “svom životu” koristi samo 13 minuta. I zašto onda imati sopstvenu u podrumu? A i mnogi automobili stoje po 23 sata dnevno na kojekakvim parkinzima.

Trend deobe i razmene u Evropu je, kao i mnogo toga, došao iz Sjedinjenih Američkih Država i Australije. I to bi upravo u Grčkoj u vremenima teške ekonomske krize moglo da nađe plodno tle. Posebno mladi ljudi dolaze na ideju da u velikim gradovima gde je stanarina preskupa dele stan. Prema procenama Mihaela Kunta samo u Nemačkoj do sada ima oko 200 različitih preduzetnika koji nude neku vrstu zamene ili šeringa. Ali sve ovo je postalo moguće zahvaljujući internetu. “Sada možete putem aplikacije na smartfonu ili u internetu da vidite da možda baš Vaš komšija, s kojim do sada niste imali kontakt, nudi karšering”, kaže Kundt.

Karšering vodeća tema CeBIT-a

Šanse za to se povećavaju iz godine u godinu. Početkom 2011. u Nemačkoj je bilo 190.000 registrovanih korisnika karšeringa. Ali da li stara ekonomija i klasična privreda trebalo da se boje novih trendova. “Upravo za njih je to interesantno”, kaže Mihael Kunt. “Jer, na taj način dolaze u kontakt sa grupama ljudi sa nižim primanjima, koji će na primer karšeringom moći da priušte sebi BMW.

“Šer-ekonomija” ili ti ekonomija deobe će tako biti vodeća tema na narednom CeBIT-u, najvećem svetskom sajmu informacionih tehnologija u Hanoveru. Ideja je da ono što funkcioniše u realnim okvirima u internetu nailazi na što manje barijera. U svakom slučaju tema “šering” postala je tema o kojoj se sve više i više diskutuje na portalu CeBIT. Ali, svet razmene je složen i čitava priča je još uvek u povojima.

(Tomas Elmajer/Svetozar Savić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!