NOVI BEČEJ: Strateškim planiranjem do projekata

02 Jul 2015

Strateško planiranje jedini siguran put za privlačenje donacija iz evropskih fondova – Problemi sa predfinansiranjem projekata i javnim nabavkama takođe treba da se rešava planiranjem – Građani uglavnom ne znaju ni šta je to „projekat“, ni šta je to „strategija“

Serijom tekstova pod zajedni?kim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvo?anskih lokalnih samouprava u privla?enju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na zna?aj evropskih projekata za gra?ane Vojvodine, ali i da se nazna?e problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Novobe?ejci kažu da su pioniri u pisanju projekata u ovom delu Vojvodine. U Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj u Novom Be?eju zaposleno je osam osoba, dovoljno kompetentnih da bez ve?e muke pišu projekte, konkurišu i dobijaju novac, ali i u?estvuju u njihovoj realizaciji. U periodu od 2007. do 2013. godine na teritoriji Opštine Novi Be?ej realizovano šest projekata finansiranih iz fondova Evropske unije.

Novi Be?ej je tako dobio Strategiju održivog razvoja opštine i Akcioni plan koji je prati, a koji su bili validni do prošle godine, kada ih je zamenila nova strategija. Na internet stranici opštine dostupan je i Geografski informacioni sistem koji je izra?en u okviru projekta „Razvoj Geografskog informacionog sistema (GIS)“, a koji predstavlja mapu turisti?kih objekata i poljoprivrednog zemljišta sa opisima lokacija i detaljima o njima. Kako kaže direktor KLER-a Novog Be?eja Saša Dujin, projekat je u prvoj fazi bio usmeren na turizam, a onda i na poljoprivredu, a u tre?oj fazi trebalo je da se popiše saobra?ajna, energetska i komunalnu infrastruktura, ali osoba koja je to radila više nije angažovana, te sada to ide sporije.

Nema industrije, nema problema

Kako je zakonom propisano da svaka lokalna samouprava treba da ima Program zaštite životne sredine, tako su je u Novom Be?eju izradili zaposleni u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. Program je izra?en za period 2015-2025. godine.

– Sve ostale opštine ve? su imale Program sem nas, pa smo uz pomo? Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) dobili ne novac ve? tehni?ku poršku. Me?utim, kod nas je specifi?no to što je cilj ovog programa da se sa?uva životna sredina, a mi u tom domenu nemamo velikih problema jer nemamo industriju – objašnjava Dujin.

Novi Becej_slezingerova palata-3

Šlezingerova palata: U okviru projekta „Unapre?enje turisti?ke ponude u opštini Novi Be?ej“ restaurirane fasade na nekoliko važnih objekata

Kroz program prekograni?ne saradnje opština Novi Be?ej zajedno sa partnerima iz Rumunije u?estvovala je u projektu „Unapre?enje turisti?ke ponude u opštini Novi Be?ej“, a rezultat projekta vidi se na fasadama nekoliko objekata koje su ure?ene kao doprinos turisti?koj ponudi. Radi se o šest objekata u tri ambijentalne celine: Šlezingerova palata, Tursko-be?ejska štedionica i zgrada Gimnazije – bivši Harkovski institut, koje se nalaze u centru Novog Be?eja, kao i Glavaševa ku?a i Stara vranjeva?ka opština u centru dela Novog Be?eja koji se zove Vranjevo i deo ambijentalne celine grofovskog dvorca porodice Kara?onji, Kotarka, u kojoj je smešten Zavi?ajni muzej u Novom Miloševu. Uz to, organizovane su i kra?e obuke za radnike u turizmu. Još jedno od prekograni?nih partnerstava opština je ostvarila sa Ma?arskom u projektu „Otkrivanje našeg zaboravljenog kulturnog i prirodnog nasle?a u ma?arsko-srpskom pograni?nom regionu“.

– Ovaj projekat je više nau?no- istraživa?ki i rezultirao je studijama koje su obuhvatale kvalitet vode, te istraživanje strukture biljnog i životinjskog sveta u Specijalnom rezervatu prirode Slano Kopovo. Uz to, želeli smo da promovišemo Slano Kopovo kao turisti?ki potencijal i da se vidi kuda naginju turisti i koji su turisti?ki potencijali opštine. Iako je taj projekat više nau?ni ipak se ispostavilo da je pove?ana poseta i interesovanje ljudi za Slano Kopovo – objašnjava stru?na saradnica za upravljanje projektima u KLER-u, Jovana Voki?.

Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja

Opština je u?estvovala i u projektu „Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja“ koji finansiraju Evropska unija i Austrijska razvojna agencija, u okviru IPA programa Socijalno-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji. Iz ovog projekta nastao je Regionalni edukativni centar Banat, ustanova koja je namenjena doškolovavanju i prekvalifikaciji nezaposlenih kako bi se pove?ale mogu?nosti zapošljavanja, a radna snaga prilagodila potrebama tržišta rada.

Kroz program „Evropa za gra?ane“ opština je u?estvovala i u projektu „Konkurentnost i razvoj poljoprivrede u Evropi kroz saradnju i razmenu dobrih praksi izme?u gradova GROW EU“. Na ovaj na?in Novi Be?ej povezao se na polju rasta i razvoja poljoprivrede u Evropskoj zajednici sa gradom, nosiocem projekta, Buzetom u Hrvatskoj, kao i sa partnerskim gradovima Kvatro Kastela u Italiji i Koper u Sloveniji.

Saša Dujin kaže da bi ovaj spisak projekata bio i duži da je opština negovala kadrove za pisanje i realizaciju EU projekata, jer KLER nastaje tek 28. februara 2013. godine. Do tada nije bilo dovoljno ljudi koji bi se time bavili, a sada u Kancelariji rade osobe koje su specijalizovane za kulturu, sport, projekte u domenu socijalnih usluga…

–Upravo zbog toga nije bilo situacije da smo konkurisali i dobili novac, a da nismo realizovali projekte. Dešava se da neki prosto ne budu prihva?eni, mada smo za ono što smo do sada radili, dobili pohvale, stoga i dobijamo projekte u skoro svim Exchange programima. Taj program je poseban, jer ako jednom ne uradimo dobro, više i ne daju novac – kaže Dujin.

Bez planiranja nema ni projekata

Pri realizaciji projekata u Opštini Novi Be?ej javljaju se tri osnovna problema: odsustvo planiranja projekata i samim tim neopredeljenost budžetskog novca za predfinansiranje i sufinansiranje projekata, kao i nepoznavanje procedura javnih nabavki po propisima Evropske unije.

– Donosioci odluka u opštini ne shvataju važnost kontinuiteta za bilo kakvo planiranje, jer kada nemaš planiranje, jako je teško raditi projekte. Evo sada da nas pitaš koje donatore da tražimo, mi nemamo odgovor, jer imamo jednu ideju za pisanje projekata, s druge strane moramo da gledamo Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja koja propisuje prioritete, a u koliziji smo i sa donosiocima odluka, koji imaju tre?u viziju. Oni se ?esto rukovode modernoš?u, aktuelnoš?u. ?uju da je nešto „in“, pa ho?e da pišemo takve projekte. Mi se zovemo Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, a razvoj podrazumeva dugoro?no planiranje. Ako „utr?i“ neki konkurs za popravku fasade, mi to ve? znamo i imamo predvi?eno dugoro?no održavanje objekata i to nije problem, no ako zacrtamo da nam je turizam osnovna delatnost, a onda se kroz ?etiri godine okrenemo poljoprivredi, pa onda kroz ?etiri proizvodnji gvož?a… E, tu se gubi kompas. Pritom, nažalost, kada sagledamo realnu situaciju, pre svega nemamo kadar za sve to. Veliko je nepoznavanje ovog segmenta kod donosioca odluka, a i oni se menjaju na svake ?etiri godine, od izbora do izbora. I ako ostanu u politici i istoj politi?koj opciji, onda su na nekoj drugoj poziciji tako da se tu javlja diskontinuitet – objašnjava Dujin.

NDNV Sasa Dujin

Saša Dujin: Razvoj podrazumeva dugoro?no planiranje i kontinuitet

Ovaj problem direktno uzrokuje i drugi – opštinska vlast ne predvi?a budžetske izdatke za predfinansiranje projekata. Jovana Voki? kaže da nije svima jasno da mnogi projekti podrazumevaju predfinansiranje i ?ekanje da se novac kasnije vrati.

– To zna?i da bi trebalo da podrazumevate i da isplanirate da ta sredstva negde postoje u budžetu, jer vam niko ne?e vratiti pare koje niste potrošili i opravdali. Uvek možete da se oslonite delom na Pokrajinski sekretarijat za finansije, ali i oni doniraju novac uglavnom kada vi ve? potrošite najve?i deo sredstava. To ima veze sa strateškim planiranjem. Ako isplanirate da ?e to biti turizam ili poljoprivreda i dobro znate da ?e slede?e godine biti konkursi i dobro isplanirate rezervu, onda je to u redu. E to se ?esto ne dešava – kaže Voki?, a u prilog ovoj ?injenici Dujin dodaje informaciju da je za doprinose projektima Opština za ovu godinu predvidela pet miliona dinara, koji su potrošeni u jednom projektu, te sada „smišljaju kako finansirati druge“.

Javne nabavke – koli?ina papira

Javne nabavke klju?ne su za realizaciju projekata, a one se u slu?ajevima EU projekata rade po takozvanim PRAG procedurama, koje se razlikuju od procedura ustanovljenih našim Zakonom o javnim nabavkama, te ih ?esto ne poznaju oni koji se time bave po našem zakonodavstvu.

– Javne nabavke su veliki problem, uslovno re?eno kadrovski, i kod ponu?a?a i kod nas koji ih raspisujemo. Ljudi ne vladaju time, ne zato što ne?e nego što nisu upoznati. Drugo, oni koji su ponu?a?i isto imaju problem i pomalo se plaše javnih nabavki koje su ?esto pisane na engleskom, pa nas pitaju da li možemo da im pošaljemo na srpskom. Kada mi kažemo da ne možemo, jer tako mora i tako iziskuje procedura, onda oni odustanu. Plaše se koli?ine papira – kaže Jovana Voki?.

Suo?avaju?i se sa pomenutim problemima, zaposleni u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj našli su i svoje na?ine da ih prevazi?u, pre svega uz parolu „sna?i se/uradi sam“. Tako su, apropo kadrovskih probelma, u smislu nepoznavanja procedura i pravila pri sprovo?enju i pisanju projekata, sami u?ili ono što im je bilo potrebno. Neki od zaposlenih u KLER-u sertifikovani su za javne nabavke po PRAG proceduri, a ima i onih koji su sertifikovani za pisanje programskog budžeta, od strane Ministarstva finansija.

Predfinansiranje i planiranje budžeta

Što se ti?e predfinansiranja, Jovana Voki? kaže da je do sada predsednik opštine imao razumevanja i uspevali su da reše ovaj problem, bilo je sredstava, ali zato što je jedan projekat bio najavljen u prethodnoj godini, pa su uspeli da prebace novac u slede?u budžetsku godinu.

Kada govori o kadrovima i opštinarima, Saša Dujin navodi da se ve?ina realizovanih projekata suštinski bavila raznim dokumentima i strategijama, pa su problem sa nedostatkom ljudi prevazilazili tako što su ubedili, kako kaže, više nivoe da spuste operativce na niže nivoe pa su sa njima radili.

– Nekako smo uspevali da se sporazumemo sa donosiocima odluka da nam daju dopust da sara?ujemo sa njihovim zaposlenima. Tako se prevazilazi problem, bar kada se radi o izradi strateških dokumenata, jer mi nemamo mnogo infrastrukturnih projekata i to ako ima, bude doma?e finansiranje, a ne iz EU fondova – kaže Dujin i u polušaljivom tonu dodaje: – Mi kao KLER imamo internu mini „strategiju” našeg poslovanja. Imamo uo?en problem – komunikacija sa donosiocima odluka i imamo ?itav niz mera koje proizilaze iz toga. Mi smo pravili strategije odnosa sa svakim donosiocem odluka, gledali ko s kim može i kako može, ne hijerarhijski, nego malo i kafanski i partijski, i tako smo do njih dolazili. Znamo im slabe ta?ke, ali sad me ve? brine to što je ovo zadnja godina lokalnog parlameta jer izbori ?e uskoro. Moramo napraviti novu strategiju odnosno mora?emo da apdejtujemo postoje?u – kaže on.

Šta kažu gra?ani

Gra?ani Novog Be?eja uglavnom, kao i ve?ina onih koji nemaju direktne „insajderske“ veze sa EU projektima, ne mare mnogo ko je šta finansirao i kako, ve? gledaju rezultate koji, ukoliko su o?igledni, poput obnove fasade ili ure?enja centra grada, još i komentarišu. Za druge projekte, poput onih koji se ti?u izrade dokumenata, strategija i analiza, nisu mnogo zainteresovani.

– Ljudima je jasno o ?emu se radi kada je rezultat nešto opipljivo, a za projekte koji se bave promenom svesti, uslova življenja i podizanjem standarda, kažu da nemaju mnogo smisla. ?esto termin „strategija“ nije nikome jasan i ve?ina smatra da je to nepotreban papir koji se radi zato što je to donator tražio. Kako sad objasniti da iza toga stoji neki rad ili resursi, bilo ljudski, bilo tehni?ki – kaže Jovana Voki?.

Slano-Kopovo-photo-by-Ivan-Strahinic

Slano Kopovo: Specijalni rezervat prirode kao turisti?ki potencijal (foto: Ivan Strahini?)

Saša Dujin dodaje da ljudi još ne shvataju šta su projekti, pogotovo oni koji se bave gra?evinskom strukom – inženjeri, arhitekte, gra?evinci.

– Oni to ne priznaju i imaju otpor u 90 odsto slu?ajeva. Za njih je projekat ono što oni nacrtaju, a ovo je, oni tako nas ?ak i zovu, popunjava?i formulara, a ne projekt menadžeri – kaže Dujin.

Kada se govori o vidljivosti projekata, kako se mahom radi o dokumentima, nije nešto što, ionako malobrojni lokalni mediji stavljaju kao udarnu vest. Me?utim, ono što može da doprinese boljem upoznavanju javnosti s projektima i omogu?i direkno u?eš?e i uticaj gra?ana su javne rasprave koje se, naro?ito kada se radi o dokumentima, po zakonu moraju raspisati. No, upravo tu se vidi nezainteresovanost gra?ana.

– Mi redovno najavljujemo javne rasprave, me?utim vrlo malo ljudi ili skoro niko ne do?e. Imali smo javnu raspravu pre mesec dana za Program zaštite životne sredine koji je usvojen ali niko se nije pojavio. Pitanje je da li ljudi shvataju o ?emu se tu radi. To je projekat, vidljivost bi izme?u ostalog trebalo da bude obezbe?ena, i tako. Imali smo nekoliko komentara dok je stajalo na javnom uvidu kada su ljudi mogli da komentarišu. To je pitanje ineteresovanja: šta vas doti?e, a šta ne. ?ini se da ih zaštita životne sredine ne doti?e – ka?e Jovana Voki?.

U novobe?ejskoim KLER-u trenutno izra?uju strategiju za Rome, strategiju ruralnog razvoja i strategiju kapitalnih investicija odnosno akcioni plan kapitalnih investicija, a u planu su i strategije u kulturi, sportu… Kako kažu naši sagovornici, namera je da na konkurse šalju projekte koji se bave mešavinom turizma i zašti?enih podru?ja, poput onog koji se bavio Slanim Kopovom. Sli?an projekat trebalo bi da se bavi Starom Tisom, i to kao regionalni projekat u kom u?estvuju Be?ej, Novi Be?ej i Žabalj, jer je rukavac Stare Tise park prirode koji zahvata teritorije ovih opština. U planu je i projekat koji bi se bavio dvorcima koji su raštrkani po Vojvodini, ali su u veoma lošem stanju. Pripremljen je i projekat za izgradnju i završetak opremanja industrijskih zona koje su ve? definisane prostorno-tehni?kom dokumentacijom, a zna?ajne su za privla?enje investitora. Za nekoliko projekata ?ekaju odgovor komisije, a jedan od njih je i formiranje kluba za decu s poreme?ajima u ponašanju. Kako su objasnili u KLER-u, ovakav klub definisan je zakonom kao socijalna usluga, ali kako kod nas nema ko da obezbedi novac za to, obratili su se jednom od evropskih fondova.

Jovana Zdjelarevi?

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isklju?ivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na?in ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!