Nove izložbene postavke u Mauthauzenu

05 May 2013

Novi vizitorski centar građen je osam godina, u procesu je učestvovalo više od 100 institucija širom sveta, a koštao je 1,7 miliona evra

U glavnom austrijskom koncentracionom logoru iz doba Drugog svetskog rata Mauthauzenu danas je otvoren novi vizitorski centar sa dve stalne izložbene postavke koje svedoče o užasima iz tog logora između 1938. i 1945. godine.

Postavke, koje čine 48 snimaka razgovora sa preživelima iz Mauthauzena, i takozvana “Soba imena”, smeštene su u originalne zgrade logora, i sadrže i desetine originalnih predmeta koji svedoče o životu i smrti u Mauthauzenu, prenosi agencija Frans pres.

Među izložbenim predmetima mogu se videti i bičevi koje su koristili čuvari, delovi vešala, identifikacione narukvice pronađene u masovnoj grobnici, kao i zarđala konzerva otrovnog gasa ciklon-B.

Posetioci će od sutra ipak moći da vide i malo lepše predmete, poput odeće za bebu Hanu Berger Moran koja je rođena u logoru, kao i bicikl koji je jedna opatica dala Stanislavu Kudlinskom da bi se iz Mauthauzena posle njegovog oslobođenja vratio u domovinu Poljsku.

Drugu postavku čini takozvana “Soba imena”, u kojoj se na horizontalnim staklenim panelima nalaze imena 81.007 ljudi za koje je dokumentovano da su umrli u Mauthauzenu.

“Želeli smo da ljudima vratimo identitet”, rekla je direktorka Barbara Glik, i dodala da je na panelima ostavljen prazan prostor za imena još 10.000 ljudi “čiji identitet nikada nećemo saznati”.

“Soba imena” smeštena je u nekadašnju ledenu mrtvačnicu logora.

Novi vizitorski centar građen je osam godina, u procesu je učestvovalo više od 100 institucija širom sveta, a koštao je 1,7 miliona evra.

On će zameniti na neki način sirovu izložbenu postavku koju je napravio jedan od preživelih iz logora – Hans Marselek (1914-2011) 1970. i za koju organizatori tvrde da je prevaziđena.

“Ovaj prostor sada ima nekoliko funkcija – memorijalni centar, groblje, upozorenje budućim generacijama, dokumentacioni i obrazovni centar”, rekla je u Mauthauzenu austrijska ministarka unutrašnjih poslova, Johana Mikl-Lajter.

U Mauthauzenu je bilo zatvoreno više od 200.000 ljudi, od čega četvrtina Jevreja, a ubijeno je više od 90.000 ljudi. Logor je smešten na brdima blizu Dunava, nedaleko od grada Linca.

U logoru je 1939. držano 1.500 nemačkih i austrijskih zatvorenika, ali je do 1942. u njega nasilno dovedeno deset puta više ljudi, od sovjetskih civila do 7.000 španskih republikanaca, koji su pobegli iz Španije posle građanskog rata.

Današnjoj ceremoniji otvaranja novih izložbenih postavki, povodom 68. godina od oslobađanja Mauthauzena, prisustvovala je i izraelska ministarka pravde Cipi Livni, zajedno sa njenim svekrom Mošeom Spicerom, koji je jedan od preživelih iz Mauthauzena.

Prisutni su bili i predsednici Austrije, Mađarske i Poljske, Hajnc Fišer, Janoš Ader i Bronjislav Komorovski, kao i srpski premijer Ivica Dačić.

Dačić je rekao da je kroz taj logor prošlo i 12.000 ljudi sa prostora bivše Jugoslavije od kojih je polovina bila iz Srbije.

Austrija je dugo posle završetka Drugog svetskog rata zabašurivala svoje saučesništvo u nacističkim zločinima protiv čovečnosti, i sebe, “anektiranu” od Nemačke 1938, videla je kao “prvu žrtvu” Adolfa Hitlera.

To se promenilo krajem 1980-tih, posle otkrića nacističkog “ratnog dosijea” bivšeg generalnog sekretara UN i austrijskog predsednika Kurta Valdhajma, što je zemlju nateralo da preispita svoju prošlost.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!