Nova radna mesta, drama apsurda

08 Dec 2011

Diletatizam u shvatanju problema nezaposlenosti

Nešto ipak nije u redu. Svi ulažu, a prihodi u budžetu padaju. Svi zapošljavaju, a nezaposlenih sve više. Nikako nije u redu. Za pet godina, ako se ostvare projekcije MMF-a, Srbija ?e biti me?u pet zemalja u svetu s najve?om stopom nezaposlenosti. Na toj neslavnoj listi, 2016. ispred nas bi?e samo Makedonija, Bosna i Hercegovina, Južnoafri?ka Republika i Gr?ka. Doduše, takav podatak ne postoji za sve zemlje, ali je ra?unat za 102. Dovoljno, i previše loše.

Manju stopu nezaposlenosti od Srbije ima?e Gruzija, Španija, Iran, Sao Tome i Principe… Projekcije MMF-a, naime, govore da bi u 2016. godini Srbija imala stopu nezaposlenosti od 16,7 odsto. Recimo, 2009. iznosila je 17,4 odsto, a ove i naredne godine procenjuje se na više od 20 odsto, tako da se uveliko vrtimo oko “pobedni?kih” pozicija. Makedonci, s konstatnom stopom od 32,2 odsto, apsolutni su šampioni i na prvom mestu ?e i ostati, Bosanci ?e sa sadašnjih 27,6 odsto pasti u 2016. godini na 23 odsto, a Južnoafrikanci ?e za pet godina imati stopu od 22,3 odsto. Za razliku od ostalih zemalja, u Gr?koj ?e taj pokazatelj biti u rastu pa ?e se ta zemlja, po procenama MMF-a, plasirati na ?etvrto mesto, ispred nas.

Država, vlasnik naših sudbina

-To što svaki dan vojvo?anska i republi?ka vlada otvaraju nova radna mesta
najjeftinija je i najvulgarnija estrada. Dajte, neka finansijski ocene efekte, koliko je prihoda i pove?anja u budžet donelo to zapošljavanje – ukazuje u razgovoru za “Autonomiju” predsednik Asocijacije malih i srednjih preduze?a Milan Kneževi?.

On naglašava da parcijalno zapošljavanje ne rešava problem, jer u odnosu na broj nezaposlenih to je bezna?ajno. A košta mnogostruko više nego da se uredi ambijent privre?ivanja.

– Privrednici zapošljavaju, ne zapošljava država, a ovde se država postavlja kao vlasnik svih sudbina, i ljudskih života i privrednih života. Ona bukvalno postaje vlasnik: otvara, zatvara, subvencioniše, kreditira, a radi se isklju?ivo o partokratskoj mo?i – kaže Kneževi?. – Svi fondovi i podsticaji za zapošljavanje su samo alokacija sredstava iz budžeta. Zapravo, sredstva se izvuku izvan budžetske kontrole, formiraju se fondovi i agencije i onda to ar?i i kr?mi kako god ko ho?e, a da se nikada prakti?no ne napravi bilo kakav brojevima iskazan obra?un i spozna koliko je finansijskih efekata imalo takvo zapošljavanje. I potpuni je diletatizam u na?inu kako se shvata proces zapošljavanja. Imamo negde oko milion nezaposlenih u Srbiji i to je sistemaki problem. A ovo što svaki dan gledamo predstave o zapošljavanju, pa to je drama apsurda, isklju?ivo politi?ka estrada koja nema baš nikakvih efekata.

?esto, dodaje naš sagovornik, iz Vlade mu stiže pitanje “zar bi bilo bolje da nismo zaposlili pet hiljada ljudi?”.

– Pa bilo bi, jer bi te onda situacija terala da menjaš sistem a ne da šminkaš mrtvaca. Jer, ovako imamo torpedovan brod, a na njemu menjamo raspored nameštaja. To je avanuristi?ko shvatanje procesa zapošljavanja, što je nedopustivo. Polovina “start ap” kredita ?e biti krivi?no procesuirana. Ve? dve godine se odlaže po?etak otplate tih kredita, što zna?i da to niti se može niti ?e ko pla?ati. Ko se se?a više “prve i poslednje” šanse? Kupovina radnih mesta po 9.000 evra u devastiranim opštinama – pa to je tek nedopustivo: prave privrednicima konkurenciju sredstvima koji su u budžet izdvojili upravo privrednici. Tako?e, valja imati na umu da je u EU stopa za sve subvencije i podsticaje 0,8 posto, a kod nas ?ak 2,8 odsto – ukazuje Kneževi?.

Šverc, državne plate, besmislene agencije…
Osnovne mere koje Vlada treba da preduzme su smanjenje obima crnog tržišta i sive ekonomije i izmirenje državnih dugovanja prema privredi, kaže naš sagovornik. Te mere bi pospešile plasman robe, uspostavile cenovnu logiku, poboljšale likvidost i konkurentnost, pove?ale priliv prihoda u budžet i akumulaciju preduze?a, omogu?ile Ustavom zagarantovanu jenakopravnost na tržištu. Nije mogu?e biti cenovno konkurentan sa onima koji ne izmiruju zakonske obaveze. To je razlog loše beskona?nosti u kojoj se nalazimo, veli on.
Potrebno je, ukazuje, smanjiti poreze i doprinose za 20 odsto na plate do 35.000 dinara u realnom sektoru. Prihodi budžeta po ovoj stavci ?ine jednu petinu od ukupnih prihoda po osnovu poreza i doprinosa. Time bi se otpo?elo sa procesom progresivnog oporezivanja.

– Plate u javnom sektoru su neopravdano više za 40 odsto u odnosu na realni sektor (43.652 dinara za 468.597 lica u javnom, i 36.471 za 1.286.234 lica u privatnom). Ovakva preraspodela ne postoji nigde u svetu. Ekonomisti kažu: ako se smanje porezi i doprinosi, smanji?e se prihodi budžeta. Mudro, nema šta. Pametnije je uvažiti potencije rešenja koja predlažu privrednici. Smanjenjem poreza na rad stabilizovala bi se postoje?a radna mesta. Ne bi se pla?ala naknada za radnike koji odlaze u Zavod za zapošljavanje kao tehnološki višak. Optimalizovane poreze i doprinose bi tada bilo mogu?e pla?ati. Tek tad bi mogla uslediti sveobuhvatna akcija protiv poslodavaca koji ne prijavljuju radnike – ukazuje Kneževi?.

Dodaje i da je manjak sredstava u budžetu mogu?e namiriti zatvaranjem svih agencija koje se bave zapošljavanjem ili podsticajima zapošljavanja,vra?anjem svih sredstava za subvencije i podsticaje u budžet. Zna?ajan prihod mogu?e je ostvariti oporezivanjem crnog tržišta i sive ekonomije, rigidnijom kontrolom javnih nabavki, efikasnijom naplatom poreskih obaveza, pove?anjem broja poreskih obaveznika…

Ljubica Blitva – Troši?

Podelite ovu stranicu!