Nova pokrajinska vlast se stidi nagrade za ravnopravnost polova?

18 Jan 2017

Zašto mediji nisu dobili poziv za svečanost i zašto niko od visokih predstavnika Pokrajinske vlade i Skupštine Vojvodine nije prisustvovao uručenju nagrade?

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova dodelio je 27. decembra 2016. godine godišnje Priznanje u oblasti ravnopravnosti polova za 2015. godinu, međutim za one koji prate rad Pokrajinske vlade – ovo kao da se nije desilo.

Šta se događalo toga dana?

Zamenica Pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Svetlana Selaković na svečanosti u Poslaničkom klubu uručila je Priznanje u oblasti ravnopravnosti polova Danici Todorov u kategoriji pojedinac/ka i Centru za podršku ženama iz Kikinde, u kategoriji organizacija.

Na dodeli nije bilo drugih visokih predstavnika Pokrajinske vlade, Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, izostalo je prisustvo zvaničnih tela Skupštine Vojvodine (Odbora za rodnu ravnopravnost, Ženske parlamentarne mreže). Na događaju nije bilo predstavnika medija.

Naša redakcija saznala je za svečanost zahvaljući dobitnicama koje su nas kontaktirale iz Centra za podršku ženama, zapanjene što nijednoj redakciji poziv nije poslat, jer je prilikom dodele nagrade prethodnih godina uvek bila sala puna predstavnika medija, a nagradu je najčešće uručivao predsednik Pokrajinske vlade ili resorni sekretar, ukoliko je predsednik odsutan.

Danica Todorov

Danica Todorov: Ignorisanje me ražalostilo i omalovažilo

“Na uručenju je bilo primetno malo gostiju, uglavnom dosadašnjih dobitnica/dobitnika, aktivistkinja nevladinog sektora, naših prijateljica i prijatelja, a nijednog novinara/novinarke. Ne znam koji su razlozi za to. U prvi mah sam pomislila da je nedolazak novinara potvrda odnosa medija prema rodnoj ravnopravnosti, a time i samoj nagradi, pa su redakcije birale da tog dana budu na onim događajima koji su, prema njihovim ocenama, značajniji da javnost o njima obaveste. Nažalost, o nagradi i dobitnicima nije bilo ni reči na zvaničnom sajtu Pokrajinske vlade koja dodeljuje nagradu, što me je ražalostilo i na neki način omalovažilo. Mislim da javnost ima pravo da zna, pre svega da se nagrada dodeljuje i zašto, a onda i ko ih je dobio u 2016. godini. Nadam se da to nije neka najava promene prema ovom priznanju, jedinstvenom ne samo u našoj zemlji, nego i u regionu i da će Pokrajinska vlada nastaviti da ga dodeljuje za doprinos unapređenju ravnopravnosti polova, što bi bila svojevrsna potvrda da je bavljenje ovim problemima značajno za naše društvo”, izjavila je Danica Todorov za Autonomiju.

Pres služba Pokrajinske vlade, kao i nadležni sekretarijat, ostali su bez odgovora na naša pitanja o ovoj temi. Na sajtu sekretarijata, u rubrici Sektor za demografiju i ravnopravnost polova, vidljiv je javni poziv za predlaganje kandidatkinja i kandidata za dodelu godišnjeg Priznanja u oblasti ravnopravnosti polova za 2015. godinu, za šta je rok bio 4. novembar 2016. godine. U međuvremenu, objavljene su i dve odluke o dodeli sredstava po konkursima, ali ne i odluka komisije o dodeli priznanja za rodnu ravnopravnost.

Prema tekstu javnog poziva, odluku o dobitnicima Priznanja za obe kategorije donosi Pokrajinska vlada, na predlog Saveta za ravnopravnost polova, međutim, među saopštenjima sa sednica Pokrajinske vlade nema ni reči o ovoj odluci.

Marija Srdić, jedna od osnivačica Centra za podršku ženama, za Autonomiju kaže da je službeni fotograf iz Pokrajinske vlade fotografisao događaj, ali se te fotografije nigde nisu pojavile niti su ih laureatkinje dobile.

Pošto je javnost ostala uskraćena za obrazloženje žirija, iz govora zahvalnosti Biljane Stepanov prilikom uručenja priznanja saznali smo da su Centar za podršku ženama predložili Unija poslodavaca Vojvodine i saborkinje iz Mreže SOS Vojvodina.

Ovo udruženje građana i građanki predloženo je za pokrajinsko priznanje jer je reč o organizaciji koja više od jedne decenije posvećeno radi na afirmisanju ženskih ljudskih prava i unapređenju rodne ravnopravnosti u Vojvodini.

Centar za podrsku zenama“Ovo priznanje primamo sećajući se i stojeći na ramenima naših prethodnica, velikih žena iz naše istorije, borkinja za ženska prava čije su vizije i decenije predanog rada stvarale ono što danas predstavlja ženski pokret u Srbiji. Feminizam se živi u Srbiji, zajednički i solidarno, brani se svakoga dana, na svakom mestu gde se otvaraju važna društvena pitanja. Brani se svakom našom javno izgovorenom rečju. Mi smo naučile lekciju da jednom dostignuta prava građana i građanki nisu zauvek data i da lako mogu biti urušena ili umanjena, naročito u krhkim demokratijama kakva je naša”, izjavila je Biljana Stepanov na svečanosti.

Danica Todorov, koja je priznanje primila kao pojedinka, ocenila je za Autonomiju da je to privilegija. “Ako je nagrada priznanje za ono što sam uradila, onda sam ponosna. Doživljavam je i kao obavezu da nastavim da radim na unapređenju ženskih ljudskih prava. U mom slučaju se priznanje poklopilo sa završetkom radne karijere, pa se nekome može učiniti da je tu kraj profesionalnog anagažovanja. Ali to nije slučaj”, objasnila je Todorov, koja je u avgustu prošle godine otišla u penziju sa radnog mesta zamenice Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova.

Vojvodina bila lider u rodnoj ravnopravnosti 

Kada je reč o Vojvodini, na polju rodne ravnopravnosti ključni dometi napravljeni su u periodu od 2001. do 2004. godine, kada su uspostavljeni mehanizmi za unapređenje ravnopravnosti polova – telo u Pokrajinskoj vladi koje se bavi ovim pitanjima, odbor u Skupštini Vojvodine, zamenik/ca u Pokrajinskom ombudsmanu, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, i na kraju i priznanje za doprinos ravnopravnosti polova. Svi ti mehanizmi, svako u svom delokrugu rada, uticali su na promenu odnosa u društvu i konkretnim merama i programima na unapređenju rodne ravnopravnosti, unošenju ovog aspekta u sve politike, usvajanju važnih strateških dokumenata, na primer, u oblasti borbe protiv nasilja prema ženama.

Iz Kikinde “nestala” priznanja za rodnu ravnopravnost 

Foto Svetlana Kalacanj Aspelund - foto Svein Tore Aspelund

Svetlana Kalačanj Aspelund (foto: Svein Tore Aspelund)

I dok stručnjakinje iz feminističkih krugova strepe da se osvojene pobede na polju rodne ravnopravnosti mogu lako izgubiti, bivši načelnik opštinske uprave Kikinda Branko Ljuboja za Autonomiju svedoči kako su dve nagrade “nestale” iz kabineta predsednika te opštine.

Naime, Kikinda je u periodu od 2000. do 2004, dok je predsednik opštine bio Duško Radaković iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, bila jedina opština u Srbiji koja je za tako kratak period primila čak dve nagrade iz ove oblasti: od Misije OEBS-a nagradu za toleranciju krajem 2003. godine i nagradu Vlade Vojvodine za ravnopravnost polova iz 2004. godine. Nakon lokalnih izbora, promenila se vlast i predsednik opštine postao je Branislav Blažić iz Srpske radikalne stranke, koji je danas narodni poslanik Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije. Pošto su demokrate formirale vlast 2008. godine, Marija Srdić je pisala zahtev za pristup informacijama od javnog značaja tražeći informaciju gde su ova priznanja deponovana, ali tadašnji načenik Ljuboja nije uspeo da im uđe trag, što je u odgovoru i naveo, te je tako ostala sumnja da su nagrade nestale za vreme radikalske vlasti.

“Vest da nagrade koje su dodeljenje opštini Kikinda više ne postoje su me, pre svega, iznenadile a onda i rastužile. Obe nagrade su bile veoma značajne za lokalnu samoupravu, kao priznanje doprinosu razvoja rodne ravnopravnosti, a u tom smislu i razvoju demokratskih procesa u našoj lokalnoj zajednici. Nikako ne razumem kome su i zašto smetala ta priznanja, posebno imajući u vidu da se nova vlast deklarativno zalaže za evropske vrednosti. Mogu reći da je takav postupak samo jedna od refleksija nove vlasti na sva postignuća prethodnika. Takav postupak je – istovremeno – i žalostan i neprihvatljiv. Na žalost, to je politička realnost u Srbiji”, zaključila je Svetlana Kalačan Aspelund, koja je pre 13 godina sa Marijom Srdić pokrenula Centar za podršku ženama u Kikindi, a danas je privatna preduzetnica, koja živi i radi u Norveškoj.

Dijana Subotički Miletić 

(autor naslovne fotografija: Centar za podršku ženama) 

Podelite ovu stranicu!