- Autonomija - http://www.autonomija.info -

Nova otomanizacija Balkana ili samo biznis?

„Turska je Kosovo i Kosovo je Turska, mi smo toliko bliski da je i autor turske himne Mehmet Akif Ersoj sa Kosova, iz Pe?i“, rekao je premijer Turske Redžep Tajip Erdogan pred desetinama hiljada gra?ana u Prizrenu. Pri tome se Erdogan neskriveno poziva na Otomansku imperiju koja je zauzimala prostore Balkana – „moramo i?i tamo gde su nam bili preci“, rekao je ranije šef turske vlade. I zaista, tamo gde na Balkanu dominira muslimansko stanovništvo primetan je jak politi?ki i privredni uticaj Turske koji stru?njaci tuma?e kao vrstu protivteže Evropskoj uniji.

Neo-otomanska politika?

„Izgradnja aerodroma je poverena turskoj firmi, kao i mnoge saobra?ajnice. Energetskim sektorom i najverovatnije telefonskom mrežom tako?e ?e dominirati turske firme“, kaže kosovski ekonomista Lumir Abdidžiku. „Ako tu dodamo prehrambene proizvode ?ijim tržištem Turska ve? dominira na Kosovu, shvatamo koliko je snažan uticaj Turske na našu zemlju“, navodi Abdidžiku za DW. Osim ekonomskog, tu su i društveni uticaji – tako u Prizrenu, gde je govorio Erdogan, postoje turska televizija i radio, a turska stranka deli vlast sa partijom Hašima Ta?ija. „Imamo i 25 turskih društava, me?u njima i ona za žene ili mlade, koje organizuju razne kulturne manifestacije“, kaže za DW Levent Buš, šef turske stranke u Prizrenu.

Uvreženo je mišljenje da Ankara vodi neo-otomansku politiku te da se posebno okre?e Albaniji, Kosovu, Makedoniji i BiH, zbog velikog broja muslimana. „Mnogo ljudi na zapadnom Balkanu veruje da je glavni cilj turske vlade da poboljša svoje veze sa islamskim svetom. Veruje se da se politika Turske pre bazira na ideološkim nego na nacionalnim interesima“, kaže Erhan Turbedar, turski stru?njak za Balkan. Dodaje da ta sumnji?avost prema Turskoj ve?inom vu?e korene iz istorije, ali i da nedostatak informacija u balkanskim medijima o razvoju u Turskoj te stereotipe poja?ava.

O?ekivano, najve?i otpori turskom uticaju postoje me?u stanovnicima Srbije. Manje od 15 odsto njih smatra da je Turska prijateljska zemlja iako mnogo ve?i procenat uzbu?eno prati dogodovštine Sulejmana Veli?anstvenog. I iako srpski zvani?nici odreda izjavljuju da je Turska važan partner te da robna razmena – koja je sada oko pola milijarde evra godišnje – može i treba da bude još ve?a. „Važno je što Turska održava neutralan pristup na Balkanu i nije vi?eno da podržava bilo koju stranu prema etni?koj pripadnosti“, smatra Sabina Frejzer, direktorka za Evropu u istanbulskom centru Me?unarodne krizne grupe.

Protivteža Evropskoj uniji?

Turska je poslednjih godina postala 16. ekonomija sveta, ali ni to joj nije dovoljna preporuka za Evropsku uniju. Zemlja je zvani?no u pristupnom procesu no nekoliko država – pre svih Nema?ka i Francuska – imaju jasan stav da Turska ne pripada kulturnom prostoru Evrope i da nikada ne treba da postane ?lanica. Stoga analiti?ari, poput Miloša Šolaje iz banjalu?kog centra za me?unarodne odnose, prime?uju da se mešanje Turske na Balkanu „smatra nekom vrstom kompenzacije za spor ulazak Turske u Evropsku uniju“.

Preplitanje uticaja ili, slobodnije re?eno, interesnih sfera Brisela i Ankare na Balkanu, analiti?arka Sabina Frejzer ne vidi kao problem. „Osnovne vrednosti i ideje Turske i Evropske unije nisu u kontradikciji, obe žele da vide efikasniju demokratsku vlast na Zapadnom Balkanu. Javno, Turska se zalaže i podržava evropsku perspektivu regiona, koji vidi kao most izme?u Ankare i Brisela. Važno je da taj most bude jak i da se nastavi put regiona ka EU kako bi se nastavilo i pristupanje Turske“, rekla je Frejzerova ranije za DW.

Postoji i druga?ije vi?enje – Evropa, oslabljena krizom, i dalje deklarativno nudi zemljama regiona nekakvu perspektivu, ali nema koherentnu strategiju. U taj vakuum spretno ule?e Erdogan. Kosovski ekonomista Lumir Abdidžiku nije presre?an zbog toga. „Iskreno, potrebne su nam i zapadne firme na Kosovu. Zapadnih investitora nema jer ne žele da rade u ovakvom poslovnom okruženju. Turske firme su nešto drugo, dobro izlaze na kraj sa našom birokratijom i visokim stepenom korupcije. Ali politi?ki je turska dominacija za nas opasna. Potrebne su nam zapadne vrednosti“, dodaje naš sagovornik.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!