NOMUS završen ovacijama: Ludorija uzvišenosti

29 Apr 2017

Ovacijama virtuoznom i nežnom sviranju mandoliniste Avija Avitalija i savršenoj saradnji Nemačkog kamernog orkestra sinoć je u novoosadskoj Sinagogi završen festival umetničke muzike NOMUS.

Završne večeri Novosadskih muzičkih svečanosti izvedene su koncertantne kompozicije Johana Sebastijana Baha, Antonija Vivaldija i Avnera Dormana, kao i dela Griga, Dvoržaka i gruzijskog autora Sulhana Cincadzea.

Zajednički imenitelji ovogodišnjeg trinaestodnevnog muzičkog praznika – u vremenu na svaki način nesklonom kulturi, koji Muzička omladina Novog Sada (MONS), na čelu sa Milanom Radulovićem, Miom Doroškom, Marijom Adamov i mnogobrojnim saradnicima, pažljivo neguje bezmalo pola veka – bili su: vrhunski kvalitet, naročitost, rafiniranost i strast.

Ovome treba dodati i misiju koju MONS dosledno sledi, oličenu u simbolu svojevrsnog pomirenja među narodima, kome je verna, a i nova, mlada publika i sinoć prisustvovala. Nije slučajno što je baš u glavnom gradu Vojvodine, u Sinagogi, dok je tokom festivala obeležavana godišnjica deportacije novosadskih Jevreja, publiku pozdravio Frank Berman direktor Goete Instituta u Beogradu, koji kontinuirano, diskretno i predano obogaćuje NOMUS, omogućivši nastup čuvenog berlinskog Deutsche Kammerorchester, čija se muzika na podijumu preplitala s muzikom jednog izraelskog umetnika.

I na kraju, a ne manje važno, kako je saradnik MONS, muzički znalac Vitomir Simurdić, rekao na zatvaranju praznika muzike “…poput svih dosadašnjih, i ovogodišnje Novosadske muzičke svečanosti na kratko su odagnale sumnje svakodnevice, jer muziku, onu koja zaslužuje to ime, ne stvara zajedljivost duha – ona je, kaže blago namrgođeni Sioran – ludorija uzvišenosti”.

Sve je ove godine bilo naročito, uzbudljivo i emotivno.

Nastup jednog od najuspešnijih pijanista današnjce Fredija Kempa (Velika Britanija), koga je muzički nešto manje obrazovana publika jednako ne trepćući slušala kao i vrhunski muzički znalci, jer je sve digao na noge svojim raskošno emotivnim izvođenjem muzike Ludviga van Betovena.

Publika je bila svedok svetske premijere spleta zvuka i svetlosti projekta “Svečulni tragovi svetlosti“ Novosađanina Vladimira Labata Rovnjeva, a, pored poletnog muziciranja mađarskog violiniste Barnabaša Kelemena i Kamernog orkestra Anima Musica dodatno uzbuđenje joj je podarilo saznanje da je na dan nastupa on očekivao rođenje trećeg deteta.

Da su čuda moguća i da se horna može svirati i pijanisimo, uz Beogradsku filharmoniju, pokazao je Štefan Dor (Nemačka), koji je, između ostalog u intervjuu dobro i zanimljivo sačinjenog biltena festivala, poručio: “Nemojte svirati Štrausa ako niste tome dorasli!”, predstavivši nam nekog sasvim drugačijeg Štrausa od onog na kojeg smo navikli da slušamo.

Članovi Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti, pod upravom Andreja Bursaća, bili su nabijeni energijom, mladalačkom snagom i radošu stvaranja, te je publika jedva pustila sa scene svog miljenika brilijantnog vilolinistu Stefan Milenković koga su pratili izvodeći koncert za violinu i orkestar u D –duru Petra Iliča Čajkovskog.

Svečana sala Gradske kuće ugostila je Glas duo iz Poljske Annu i Arkadiusza Szafranieca i publici priredila atraktivni, nesvakidašnji doživljaj sviranja vlažnim rukama na staklenim čašama – Griga, Mocarta, Čajkovskog, Šopena, Baha, Satija, Pijacolu svirali su na najvećoj “staklenoj harfi na svetu”.

“Pevanje duha” bio je naziv suptilne muzičko poetsko večeri, koje su priredile sopranistkinja Katarina Jovanović i pijanistkinja Ritu Kinka, uz naratora glumca Branislava Lečića. Znak ovog uspešnog koncerta bile su Betovenovih šest duhovnih pesama, koje je napisao na stihove nemačkog pesnika Gelerta na teme posvećene bogu i ljubavi prema bližnjem.

Muziciranje slovačko austrijskog ansambla Janoska plod je široj publici posebno prijemčivog stila izvođenja klasične muzike, aranžmana i kompilacija u “Janoska stilu” koja je opustila i zabavila slušaoce, te je članove ove velike porodice muzičara, obrazovanih na čuvenim akademijama u Beču I Bratislavi, nagradila iskrenim simpatijama zbog njihove umešnosti, spontanosti i nepretencioznosti.

Deo programa izveden je u slavu velikana svetske i naše muzike – Ludviga van Betovena i Rudolfa Bručija. Novosađani vole i poštuju Bručija, “armaturu ovdašnjeg kulturnog života”, čije su kompozicije od 1975 do 2017. godine izvođene na deset festivala. Ove godine, vek nakon rođenja slavnog kompozitora na NOMUS festival izražavan je pijetet prema njegovom stvaralaštvu.

Branislava Opranović (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!