Noć u kojoj je goreo Rajhstag

27 Feb 2013

Već 20. marta 1933, osnovan je koncentracioni logor Dahau za političke (i druge) neistomišljenike. Strah je zavladao Nemačkom i Evropom

Pre tačno 80 godina, 27. februara 1933, zapaljena je zgrada nemačkog Rajhstaga – nacionalne skupštine u Berlinu.

Brojni podaci ukazuju da je požar bio podmetnut, a do njega je došlo samo 27 dana posle izbora Adolfa Hitlera za kancelara i nekoliko dana pred skupštinske izbore zakazane za 5. mart 1933.

Izbornu kampanju nacisti su tada vodili pod parolom “Rat protiv marksizma”.

Otuda je požar u zdanju Rajhstaga poslužio kao opravdanje za zabranu Komunističke partije Nemačke, progon osoba sličnih uverenja, poput socijaldemokrata, i učvršćivanje nacističke vlasti.

Hapšenje bivšeg komuniste Marinusa van der Lubea (24), koji se u Nemačku doselio iz Holandije, čoveka lečenog na psihijatrijskim klinikama, poslužilo je kao neka vrsta dokaza.

Lube je navodno uhapšen na zgarištu. On je u istrazi i na suđenju koje je održano u Lajpcigu i završeno već početkom decembra, negirao veze sa komunistima. Pogubljen je 10. januara 1934. godine.

Decenijama kasnije rehabilitovan je, pošto je berlinski sud 1967. presudu preinačio u kaznu zatvora od osam godina, 1980. ukinuo, a ona je postala pravosnažna tek po donošenju zakona iz 1998. godine.

Glavni optuženi na procesu u Lajpcigu bio je bugarski komunistički prvak Georgi Dimitrov, predstavnik Kominterne u Nemačkoj i centralnoj Evropi, koji se na suđenju istakao briljantnom odbranom. Dimitrov je uspeo da dokaže nevinost i da pod pritiskom javnosti bude oslobođen iz zatvora, a potom je proteran.

Tokom noći u kojoj je Rajhstag goreo i nekoliko dana kasnije, uhapšeno je oko 1.500 osoba, među kojima svi poslanici Komunističke partije. Generalni sekretar KP Nemačke Ernest Telman odveden je u logor u kojem će ostati do 18. avgusta 1944. godine, kada je ubijen.

Gotovo je izvesno da je iza inscenacije paljenja zgrade Rajhstaga stajao Jozef Gebels, potonji Hitlerov ministar propagande, koji je po svemu sudeći, osmislio i “Kristalnu noć” 1938. godine. Između ostalog, nesumnjivo je da je meta nacista bilo zdanje Rajhstaga kao centralni simbol demokratije i parlamentarizma, odnosno omražene Vajmarske republike.

Nacisti su na izborima održanim 5. marta 1933. dobili podršku 44 odsto glasača, odnosno 11 odsto više u odnosu na prethodne izbore, a komunisti su pretrpeli poraz.

Svega pola meseca potom, već 20. marta 1933, osnovan je koncentracioni logor Dahau za političke (i druge) neistomišljenike. Strah je zavladao Nemačkom i Evropom.

Nemačku ubrzano napuštaju brojni istaknuti intelektualci, poput Alberta Ajnštajna, Bertolda Brehta, Eriha Marije Remarka, Tomasa i Hajnriha Mana.

Reprezentativno zdanje Rajhstaga građeno je od 1884. do 1894. kao jedan od simbola ujedinjenja Nemačke. U toj zgradi koja je decenijama bila napuštena, održana je 1990. ceremonija ponovnog ujedinjenja Nemačke.

Ispred nje sada se nalazi spomenik, s imenima njegovih članova koji su stradali od strane Hitlerovih sledbenika.

(Tanjug) 

Podelite ovu stranicu!