NKD: Interesi građana van Beograda nedovoljno zastupljeni u Skupštini

23 Jun 2016

Vojvodina, u kojoj živi veći broj ljudi nego u regionu Beograda, ima skoro duplo manje republičkih poslanika

Jovana Strahinić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) izjavila je danas da više od 40 odsto opština u Srbiji neće imati svog predstavnika u republičkom parlamentu, a da će Vojvodina, u kojoj živi veći broj ljudi nego u regionu Beograda, imati skoro duplo manje republičkih poslanika.

Strahinić je za RTV objasnila da je analiza NKD pokazala da će Beograd u novom sazivu Skupštine srbije imati 105 poslanika, odnosno 42 procenta ukupnog broja poslanika, a ne 33 kako se moglo čuti u medijima.

Ona je dodala da preostala tri regiona neće imati dovoljan broj predstavnika i da to u praksi znači da kada se budu razmatrali zakoni, kao što su Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju ili strategija koja treba da definiše pravac razvoja, veliki broj poslanika neće moći da sagleda realno stanje stvari.

“Poslanici koji žive u Beogradu ne znaju, niti mogu da znaju kako izgleda kada živite u gradu u kome je prosečna mesečna zarada jedva 30 hiljada dinara, a polovina građana nema posao što je slučaj u nekim od nerazvijenih opština. Praksa centralizacije parlamenta se nastavlja, a recimo nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave koji predviđa smanjenje procenta poreza na zarade koji ostaje u lokalnim samoupravama upućuje na to da se ne radi samo o centralizaciji parlamenta već i centralizaciji resursa i moći”, ocenila je Strahinić.

Ona je istakla i da se u NKD ne slažu sa izjavom pojedinih predstavnika da je nevažno ili ne toliko važno odakle dolaze narodni poslanici, jer oni donose zakone koji utiču na sve građane.

Na pitanje da li to znači da se i u novom sazivu Skupštine Srbije neće čuti problemi građana van Beograda, Strahinić je navela da to može da znači da će interesi građana južne, istočne, centralne i zapadne Srbije kao i Vojvodine biti nedovoljno zastupljeni.

“Ništa ne garantuje da bi to bilo drugačije kada bismo imali dovoljan broj predstavnika i to jeste posledica sistema u kojem su poslanici prvo predstavnici partija, a onda predstavnici građana i zbog toga je važno da se uspostavi mehanizam koji će obezbediti veći stepen odgovornosti predstavnika u odnosu na građane”, kazala je ona.

Prema njenim rečima, neophodan je i mehanizam koji bi obezbedio da poslanici budu vezani za sredinu iz koje dolaze, čemu bi doprineo veći broj izbornih jedinica kao i personalizacija.

“Mi recimo nismo čuli niti jedno obraćanje niti poslaničko pitanje u vezi sa raspodelom investicija. Niko nije pitao po kojem osnovu je region Beograda dobio 50 procenata ukupnih investicija u 2014, a poslanici imaju pravo, pa i obavezu, da postavljaju takva pitanja izvršnoj vlasti”, dodala je Strahinić.

Oni predstavnici partija koji zaista rade u interesu građana, dodala je, podržavaju promenu i, kada je reč o teritorijalnoj zastupljenosti, odnosno principu ili mehanizmu koji bi obezbedio da građani svih krajeva budu ravnomerno zastupljeni, veliki broj predstavnika iz skoro svih partija se složio da je to neophodno.

skupstina srbije“U prethodnom periodu je preveliki fokus stavljen na smanjenje broja poslanika i promenu Ustava što nije suština onoga za šta se mi zalažemo. Potreba za promenom sve je veća i čini se da i građanima postaje jasno da je to neophodno. Poslanici bi zaista mogli da budu prestavnici građana onog trenutka kada bi se uticaj partija umanjio i kada bi se fokus stavio na to ko je kandidat, čime se bavi, da li uživa poverenje i integritet u svojoj zajednici, a tome bi svakako doprinela personalizacija i povećanje broja izbornih jedinica što bi omogućilo da građani biraju ljude iz svoje sredine, one koje prepoznaju”, objasnila je Jovana Strahinić.

Politička moć, ocenila je, bi se u ozbiljnoj meri vratila u ruke građana, što bi uticalo i na ponašanje izabranih predstavnika.

Ona je podsetila i da je tokom prethodnog saziva formirana radna grupa za promenu političkog sistema, koja je održala samo jedno javno slušanje na kojem su svoje predloge iznele političke partije. Kako je rekla, rokovi za iznošenje predloga radne grupe i Srpske napredne stranke su odlagani, a poslednji rok bio je septembar 2015. godine.

“Bilo bi jako dobro da čujemo šta su zaključci i predlozi radne grupe, kao i da se taj proces nastavi i organizuje javno slušanje na kome bi zainteresovana javnost, predstavnici akademske zajednice i organizacija civilnog društva izneli svoje predloge”, rekal je predstavnica NKD.

Prema njenim rečima, predlog koji je za sada dobio najviše ocene po svim parametrima demokratičnosti, među kojima su teritorijalna zastupljenost, prisustvo manjina i manje zastupljenog pola, kao i odgovornost izabranih predstavnika, je predlog ekspertske grupe koji podrazumeva 26 izbornih jedinica i u kojem bi  broj poslanika, koji se bira u okviru izborne jedinice, bio srazmeran broju stanovnika.

“Prisustvo nacionalnih manjina bilo bi obezbeđeno uvođenjem prirodnog praga, dakle takođe strazmeran udelu koji neka manjinska zajednica ima u ukupnom stanovništvu. Ovaj predlog teži i paritetnoj zastupljenosti polova odnosno jednakoj zastupljenosti žena i muškaraca. Predlog takođe sadrži i deset mera koje bi trebalo da obezbede veći stepen odgovornosti predstavnika, kandidaturu nezavisnih kandidata i lista ali i pristustvo poslanika u svojoj izbornoj jedinici kao i komunikaciju sa građanima”, objasnila je Strahinić.

Ona je dodala i da je poslednje istraživanje o učešću građana u demokratskim procesima pokazalo da nešto više od 70 odsto ispitanika ne veruje parlamentu i misli da su interesi građana nedovoljno zastupljeni. “Na tome mora da se radi”, dodala je Strahinić.

Ona je ocenila i da međunarodne institucije trenutno imaju druge prioritete, ali i da promena izbornog zakona nije uslovljena samim procesom pregovora, odnosno da je nema ni u jednom od poglavlja.

“Međutim, kada govorimo o vrednostima recimo o zastupljenosti žena i manjina u najvišem zakonodavnom telu, kao i uopšte zastupljenosti građana one bi mogle biti tema u nekom delu pregovora. Važno je reći da je demokratizacija u tom smislu važna ne zbog međunarodne zajednice i institucija, već konačno zbog građana i uspostavljanja poverenja u najviši zakononodavni organ, Narodnu Skupštinu”, dodala je Jovana Strahinić.

(Autonomija)