NIKOLA SAMARDŽIĆ: Rusija nastoji da učvrsti svoj destruktivni uticaj na Baltiku i na Balkanu

06 Oct 2017

"Rusija buši Srbiju, a Srbija, uz pomoć 'terazijskih Crnogoraca' kojima je Beograd podelio plate, penzije, vile na Dedinju, fotelje, automobile i stanove, buši Crnu Goru"

Ravno deset godina nakon što je napisan i odobren, udžbenik istorije za tre?i razred gimnazije, ?iji je autor profesor beogradskog Filizofskog fakulteta, istori?ar Radoš Ljuši?, skandalizovao je srpsku javnost. Naime, otkriveno je da u spornom udžebeniku, iz kojeg su cijelu proteklu deceniji u?ili srednjoškolci u Srbiji, “nema niti jedne afirmativne konstatacije o susednim narodima ili etni?kim i verskim manjinama”. Udžbenik profesora Ljuši?a, saopšteno je protekle sedmice, “obiluje stereotipima, diskvalifikacijama i uvredama na ra?un naroda koji žive u okruženju i na ra?un nacionalnih i verskih manjina u Srbiji”. Utvr?eno je i da u udžbeniku Radoša Ljuši?a, na primjer, piše da su Crnogorci “deo srpskog naroda i da im je etni?ko poreklo srpsko”.

“Pravoslavlje, Rusija i Srbija tri su bitna ?inioca u povesti Crne Gore. Crnogorci su se kleli u sva tri, ali nikada iskreno, ve? prema potrebama”, navodi autor.

Pozivaju?i se na stav ruskog slaviste Aleksandra F. Giljferdina o tome da su “bosanski Sloveni primili islam iz materijalnih pobuda, a da su kasnije postali preterano revnosni u svojoj veri”, profesor Ljuši?, pišu?i o Bošnjacima, zaklju?uje da “renegat postaje nehotice fanatikom svoje nove religije samo da bi pred samim sobom opravdao svoje otpadništvo”.

I, šta je u navedenim stavovima sporno? Koji ta?no dio? Zašto je javnost u Srbiji odjednom toliko skandalizovana ocjenama profesora Ljuši?a ako je jasno da ogroman dio te iste javnosti o susjednim narodima i etni?kim i vjerskim manjimama misli isto?! Ili – još i gore.

To što se, deset godina nakon što je sporni udžbenik napisan, u Srbiji odjednom problematizuju stavovi njegovog autora, po rije?ima profesora na Filozofiskom fakultetu u Beogradu Nikole Samardži?a, pokazuje “svu duhovnu i intelektualnu bedu srpskih intelektualnih krugova”.

“Svi su ?ekali da to postane oportuno. Ipak, ukoliko u Ljuši?evim udžbenicima zaista ima primera eksplicitnih, gotovo komi?nih stereotipa o našim susedima, oni su benigni u odnosu na suštinski sadržaj i poruke udžbenika koji se ina?e koriste u Srbiji i koji podmuklo i manje o?igledno uti?u na etni?ku i versku mržnju i netrpeljivost. Istovremeno, pitanje je da li se etni?ki i verski stereotipi razvijaju zahvaljuju?i zvani?nom školskom programu, s obzirom na to da se udžbenici pišu pre za nastavnike nego za u?enike. Najzad, sude?i po društvenim mrežama i spotskim manifestacijama, ?ini mi se da su naša prošlost i etni?ki odnosi u velikoj meri predmet proživljavanja nekih li?nih frustracija”, kaže profesor Samardži?. “?injenica je da nacionalna mržnja i me?unacionalna trpeljivost brzo variraju u vremenu. Sredinom osamdesetih etni?ka distanca izme?u nacija koje su bile osovina i jugoslovenske integracije i jugoslovenske dezintegracije jedva da je bila prisutna. Govorim, naravno, o srpsko-hrvatskim odnosima, koji su poreme?eni u toku svega nekoliko godina. Neka nova politika bi, tako?e u kratkom vremenu, te odnose mogla da normalizuje, odnosno da postoje?u etni?ku distancu svede na podnošljivije okvire.”

SAMARDŽI?: Na Balkanu je takozvana velika politika ?esto uslovljena pretpostavkom da se popularnost najlakše sti?e promocijom etni?ke distance i li?ne agresije. Ovdašnja vlast i opozicija pretežno su okupljeni na jedinstvenoj platformi stereotipa o tome da su Srbi kao narod vredniji od ostalih, da imaju posebnu ulogu, da su “lideri” u regionu, da su predmet smišljenog i organizovanog nasilja i sl.

Kako bi istakao svoje li?no liderstvo, Aleksandar Vu?i? se okružio licima najnižeg eti?kog i intelektualnog kvaliteta, kojima delegira zapaljive izjave. Te izjave ubrzo postaju tema i opozicije i susedstva, nakon ?ega Vu?i? dobija priliku da nastale probleme rešava, dokazuju?i da to ume i da se jedini pita. Na kraju, kada ve? govorimo o toj vrsti i politike i retorike, ne zaboravite da je re? i o stogodišnjoj tradiciji radikalne stranke.

AVANGARDA: Šta to konkretno zna?i?

SAMARDŽI?: Krajem osamdesetih, nakon obnove višepartizma, u Srbiji je bilo najviše novoosnovanih radikalnih ili radikalskih partija. Novi politi?ki lideri tog vremena o?ito su ra?unali na radikalsku tradiciju, baš kao što je Socijalisti?ka partija Srbije Slobodana Miloševi?a ra?unala na tradiciju komunizma. Što nije slu?ajno. Radikalizam u Srbiji uvek se oslanjao na neuko, nepismeno i izuzetno siromašno seosko ili selja?ko stanovništvo, koje je lako prihvatalo socijalnu demagogiju i praksu isticanja posebnih etni?kih kvaliteta. Njihova spoljna politika bila je oslonjena na Rusiju, nekad i na Francusku, jer je bila antigermanski obojena. Rusija i Francuska Srbiju su uterale u Prvi, a klerofašisti i komunisti u Drugi svetski rat.

Radikalska politika je, kažem, obnovljena po?etkom raspada Jugoslavije. ?im je nestalo federacije, radikalizam u Srbiji ponovo je dobio svoj socijalni prostor. Jugoslovenska zajednica dopuštala je, naime, Srbiji da diše, da se menja, razbijaju?i okove i okvire malog selja?ko-palana?ko-?aršijskog društva.

AVANGARDA: Ho?ete da kažete da je logi?no to što se predsjednik Vu?i? okružio upravo radikalskim strukturama?

SAMARDŽI?: Vu?i? se okružio radikalima i komunistima, što je i logi?no, budu?i da je Srbija, kao neuspešna, nedovršena država, i kao neuspešno, nedovršeno i nesre?no društvo, radikalska i komunisti?ka. Izvan eti?kog radikalizma i socijalnog utopizma, Srbija nema uverljivu liberalnu i demokratsku alternativu.

Upravo je ovih dana obeleženo tri decenije od Osme sednice CK SK Srbije, kada se srpsko rukovodstvo podelilo na etni?ke i na socijalne utopiste. Eto, tako su nastale “prva” i “druga” Srbija, koje su vezane sponama netrpeljivosti u odnosu na svako posebno mišljenje, u odnosu na privatnu imovinu i li?nu inicijativu, u odnosu na individualno pravo na stav, na mišljenje, na posebnost, na pravo da ne pripadate krdu, i sl.

AVANGARDA: Kada je u Srbiji liberalna struja bila jaka?

SAMARDŽI?: Bilo je simulacija politike koja nije bila liberalna, ve? više proevropska u smislu da je uvažavala me?unarodnu i ekonomsku realnost i Srbiju upu?ivala na racionalna savezništva. Sredinom tridesetih godina XX veka imali smo nesre?an sticaj okolnosti da su najvažniji jugoslovenski i srpski partneri u ekonomiji, time i u politici, Italija i Nema?ka, krenule putanjom koja je vodila u Drugi svetski rat i Holokaust.

Uspostavljanje evropskog i regionalnog partnerstva trebalo je nakon 2000. da obezbedi vlada Zorana ?in?i?a, koji je ubijen upravo zbog pokušaja da Srbiju približi zapadnom liberalno-demokratskom koncenzusu. Tim putem je krenuo i Vu?i? 2012, ali su ga spopali i levica i desnica: prvi zbog usmeravanja ekonomije u realan sektor, u privatnu inicijativu i finansijsku disciplinu, u obnovu kapitalisti?kog društva; drugi zbog oslonca na Nema?ku i povremenih racionalnih poruka susedima.

AVANGARDA: Izvinite, o kakvoj obnovi kapitalisti?kog društva govorite? Srpska napredna stranka predsjednika Vu?i?a na vlast je došla bore?i se protiv “žutih tajkuna” Demokratske stranke. I? Umjesto “žutih”, Srbija je u me?uvremenu dobila gomilu novih tajkuna, novih primitivaca, skorojevi?a i polusvijeta koji su se tokom poslednjih pet godina enormno obogatili zahvaljuju?i bliskosti sa vrhovima vlasti i koji se danas po tabloidima razme?u banalnim pri?ama o vjevericama kao o svojim ku?nim ljubimcima.

SAMARDŽI?: U pravu ste. Umesto dubinske kapitalizacije, u drugom takvom cunamiju, ponovo smo dobili – površinsku tajkunizaciju. Srbija je danas pet godina daleko od 2012. i, tokom tog perioda, samo je potvr?ena nesposobnost institucija i politi?kih lidera da podrže uspostavljanje inovativnog i preduzetni?kog društva, prijateljskih odnosa sa susedima, toleranciju individualnih stavova i mišljenja; da se poštuju tu?i rad i kapital, da se privuku doma?a i regionalna ulaganja, da se podrže otvaranje berze šireg formata i da se krene u nove oblike privatizacije javnih preduze?a. Sve su to danas važni i neodložni poslovi, baš kakvi su bili i 2012.

AVANGARDA: Kada ve? govorimo o prijateljskim odnosima sa susjedina, vidjeli ste da je predsjednik Vu?i? nedavno posjetio Bosnu i Hercegovinu i da je, tokom boravka u Sarajevu, poslao pomirljive, ali uglavnom prazne poruke. Kako je to Vama izgledalo?

SAMARDŽI?: Teško je održavati konzistentne odnose sa državom koju vode Milorad Dodik i Bakir Izetbegovi?. Me?udržavni odnosi Srbije i BiH optere?eni su i njihovim pojedina?nim slabostima, koje se svode na korupciju i šovinizam. Za razliku od BiH, Hrvatska se, uz evropske pritiske, povremeno koriguje, a istovremeno je relaksirana svojim povoljnijim geografskim i politi?kim položajem, pošto je deo suvereniteta ionako delegirala na NATO i EU.

Drugi veliki problem u BiH su sve njene podele. BiH danas nije podeljena samo linijama razdvajanja svojih naroda; nju su, realizacijom nelegitimnih interesa, u dobroj meri podelile najmanje dve velike antiliberalne i antidemokratske sile – Rusija i Turska. Uz Rusiju se svrstavaju najodvratniji politi?ki krugovi u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Makedoniji, Gr?koj; uz Tursku – Saudijska Arabija itd. Kad govorimo o odnosu Srbije prema BiH, realan problem Beograda je i takozvano kosovsko pitanje, koje Aleksandar Vu?i? pokušava da zatvori povremeno se kriju?i iza Milorada Dodika.

AVANGARDA: Svojevremeno je i predsjednik Boris Tadi?, u ?iji je patriotizam dio nacionalisti?ke javnosti uvijek sumnjao, svoj nacionalni status potvr?ivao stalnim susretima i javno iskazivanom bliskoš?u sa Dodikom. Isto se ponaša i predsjednik Vu?i?. Zašto?

SAMARDŽI?: Inercija, ogroman pritisak doma?eg establišmenta i Rusije, ali i pogrešne politi?ke procene i odluke. Cmakanje s Dodikom možda ?e anestetizirati one Vu?i?eve bira?e koji ne razumeju njegovo distanciranje od Šešelja; istovremeno, time srpska politika drugu polovinu BiH gura u ruke Turskoj, a RS je, istom logikom, ve? pripala Rusiji. Da skratim: umesto delegiranja suvereniteta srpske polovine BiH centralnoj vladi u Moskvi, svaki interes Srbije vidim u uspostavljanju male centralne vlade u Sarajevu i demokratizaciji lokalne uprave.

AVANGARDA: Iz Moskve poru?uju da je upravo politi?ar Dodikovog profila idealan lider svih Srba u regionu, idealan šef svih “srpskih zemalja”. Šta Dodika preporu?uje za “svesrpskog” lidera, šta mislite?

SAMARDŽI?: Pretpostavljam da bi, navedenom logikom, srpski lider u BiH morao biti neki balvan, medved sa ogromnom glavom, neuk, primitivan i agresivan. Pored toga, Moskvi odgovara svako ko je ogrezao u korupciji. Nemci to nazivaju “šrederizacijom”. Godinama unazad, Srbija pokušava da pokrije deo državnog deficita koji taj stereotipni lider proizvodi zahvaljuju?i korupciji, klijentelizmu, kronizmu, kriminalu, nelegitimnim vezama sa Rusijom itd.

Ina?e, podela BiH izme?u Rusije i Turske o kojoj sam govorio posledica je i slabosti Brisela i Vašingtona. Naime, suo?ena sa visokim stepenom korupcije svojih ?inovnika i lidera, koji su ?esto posredno birani, EU je nemo?na u odnosima s Rusijom i Turskom. Istovremeno, Vašington nije uvek u stanju da bude prisutan na prostoru koji nije njegov strateški prioritet. Sa druge strane, Rusija nastoji da u?vrsti svoj destruktivni uticaj na Baltiku i na Balkanu, pre svega podrivaju?i vladavinu prava, racionalne prioritete gra?anstva i legitimne postulate liberalne demokratije: individualizam, sekularizam, parlamentarizam, javne slobode.

AVANGARDA: Kada kažete da je EU danas nemo?na u odnosima sa Rusijom…

SAMARDŽI?: Se?ate se da je visoka predstavnica EU Federika Mogerini godinama vodila izuzuetno pomirljivu politiku prema Moskvi, zbog ?ega je njeno imenovanje na tu funkciju u jednom momentu bilo dovedeno u pitanje. Verovatno je kao pedigrirana komunistkinja uverena da je sa sovjetskim sistemom, ili sa režimom Vladimira Putina, u osnovi sve u redu. Mogerini je slaba, neuverljiva, neinspirativna, neuspešna. Pored toga, ne zaboravite da se ruski i kineski nelegitimni interesi postepeno realizuju posredstvom korumpiranih šovinisti?kih vlada kakve su u Gr?koj i Ma?arskoj. Sli?ne odjeke, koje neoprezno nazivamo samo autoritarnim populizmom, imate u ?eškoj, Slova?koj, Poljskoj, u isto?nom delu Nema?ke, pa Rusiji i Kini ne predstavlja problem da duboko prodiru u ekonomije i politike Zapadnog Balkana.

AVANGARDA: Kako ocjenjujete odnose Njema?ke i Rusije?

SAMARDŽI?: Nema?ka politika, tako?e, otkriva nelegitimne odnose s Rusijom, koji nisu od ju?e. Setite se, recimo, “afere Gijom”, koja je 1974. koštala vlasti kancelara Vili Branta. Tada je u kabinetu nema?kog kancelara otkrivena sovjetska agentura. Nekoliko godina nakon Brantove smene, sovjetska agentura je u Nema?koj podržala osnivanje stranke Zelenih. Poslednji izbori u Nema?koj potvrdili su da su Die Linke (“Levica”) i AfD, Alternative für Deutschland “Trojanski konji” Putinovog hibridnog rata. Te partije, uz pomo? Zelenih i njihove antiameri?ke agende, kao i Socijaldemokrata, relativizuju ne samo postulate evropske liberalne demokratije, nego i zverstva u Ukrajini i nasilno otcepljenje Krima, implicitno i osnovna sredstva Putinovog hibridnog rata: korupciju evropskih zvani?nika, plasiranje lažnih vesti i nelegitimnih interpretacija posredstvom marionetskih medija. Najzad, bivši nema?ki kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder, o svom šefu Vladimiru Putinu govori kao o “uzornom demokrati”. Uprkos svemu, kancelarka Angela Merkel je do sada uspevala da nelegitimne odnose sa Moskvom održi u odre?enim racionalnim okvirima. Ne znam ho?e li uspevati u tome i ubudu?e. U svakom slu?aju, kao nesporni evropski lider, Nema?ka ?e trasirati ukupne odnose EU i Rusije.

AVANGARDA: Je li to dobra vijest za Balkan?

SAMARDŽI?: Jasno je da EU ne raspolaže institucionalnim mehanizmima upravljanja spoljnom politikom koji bi obezbedili da se iz Bosne i Hercegovine proteraju nelegitimni interesi i prisustvo Rusije i Turske.

AVANGARDA: Šta ?emo sa Rusijom u Srbiji? Pokušava li Moskva da preko Beograda uti?e na destabilizaciju regiona?

SAMARDŽI?: U srpskom društvu nije uspostavljen politi?ki i intelektualni konsenzus o tome kom svetu bi Srbija trebalo da pripada. Ako se Vu?i? zaista nalazi na toj vrsti klackalice, ako vaga Rusija ili EU, onda ga u tom stanju uspešno održavaju svi važni društveni akteri. Ponavljam: od povratka na vlast 2012, osim od nekoliko nas usamljenih pojedinaca, Vu?i? nije dobio jasnu javnu politi?ku podršku da Srbiju usmeri ka EU i NATO. Zašto? Možda su Tadi?eva i Vu?i?eva medijska propaganda, uz teorije zavere i bestijanje po društvenim mrežama, totalno zbrisale, dezintegrisale takozvano demokratsko ili proevropsko bira?ko telo. Zato ni opozicija nema jasan stav o tom pitanju. Iz navedenih razloga, ne pominju?i tajkune, policiju i korupciju, jedine dve proevropske partije – Liberalno-demokratska stranka ?edomira Jovanovi?a i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada ?anka – kao legitimne politi?ke organizacije zapravo više ne postoje.

Kad ste spomenuli destabilizaciju regiona, pretpostavljam da ste mislili na Makedoniju i Crnu Goru. ?injenica je da se, tokom aprilskog nasilja, u makedonskom Sobranju zatekao službenik ambasade Srbije, koji je istovremeno agent državne bezbednosti. U Podgorici ?e, budžetskim novcem Srbije, uskoro biti otvorena Srpska ku?a. Navedeni udari vo?eni iz Srbije i Rusije nisu uspeli, ali se tim povodom u Crnoj Gori otvaraju i neka zanimljiva pitanja.

AVANGARDA: Koja?

SAMARDŽI?: Kako je, na primer, dugogodišnji šef obaveštajne službe i potpredsednik Vlade Crne Gore za “politi?ki sistem, unutrašnju i vanjsku politiku”, kojem je ispred nosa zamalo uspeo državni udar 16. oktobra 2016, nakon tog incidetna postao premijer?

AVANGARDA: Govorite o premijeru Dušku Markovi?u?

SAMARDŽI?: Da, valjda se tako zove… Kako je prvi bezbednjak, pošto je u Crnoj Gori jedva osuje?en pokušaj nasilne promene vlasti, postao premijer? Ko je sve, s kakvim namerama i s ?ijim novcem poslednjih desetak godina boravio u Crnoj Gori? Podse?am da je Mila ?ukanovi?a rušio i Boris Tadi?, ?iji je tadašnji agent, sumorni provincijalac Mla?an ?or?evi?, danas ponovo u važnim državnim misijama. Tadi?u se sve to u Crnoj Gori uporno opraštalo, a Srbiji – ništa! Dalje, u ?emu je problem sa Srpskom ku?om u Podgorici? ?emu onda služi srpska ambasada? Da li je, kada govorimo o Srpskoj ku?i, re? o pranju novca kojim se podsti?e ista ona crnogorska opozicija koja je 2008. u?estvovala u rušenju Beograda i paljevini ameri?ke i hrvatske ambasade? Bojim se da se odgovori na ova pitanja o?ekuju upravo od crnogorskog premijera Markovi?a. Drugim re?ima, nismo mi u Srbiji baš uvek i za sve odgovorni.

AVANGARDA: Da, ali je upravo na teritoriji Srbije planiran teroristi?ki napad na Crnu Goru, i malo je ?udno da šef svih srpskih obavještajnih službi, koji, ina?e, zna šta ko misli u Srbiji, jedino ne zna da se na teritoriji države ?iji je u to vrijeme premijer, sprema krvoproli?e u susjednoj i navodno prijateljskoj zemlji. Govorim o predsjedniku Vu?i?u, naravno, koji se li?no založio da Vlada Srbije donira 3,4 miliona eura za Srpsku ku?u u Podgorici.

SAMARDŽI?: Da, imate pravo. Rusija buši Srbiju, a Srbija, uz pomo? “terazijskih Crnogoraca” kojima je Beograd podelio plate, penzije, vile na Dedinju, fotelje, automobile i stanove, buši Crnu Goru. Neka se Crnogorci dogovore – imali su referendum i lakše im je u Srbiji nego nama dole.

AVANGARDA: O tome koliko je Crnogocima koji nisu “terazijski” lako u Srbiji, a koliko je vama teško “dole” mogli bismo diskutovati, ali…

SAMARDŽI?: Ali, vratimo se Srbiji… Ponavljam, Vu?i? je na klackalici i jedina nada da ?e okrenuti Srbiju prema EU je njegova razumna priroda. Sve ostalo je protiv izvesnosti da ?e Srbija ikad u?i u EU i postati demokratska i slobodna.

AVANGARDA: Šta je to – ostalo?

SAMARDŽI?: Drugi deo Vu?i?eve prirode, onaj radikalski, koji je, uzimaju?i u obzir opredeljenja njegovih bira?a, tako?e racionalan. Pritom, i opozicija je na klackalici. A bez evropskog koncenzusa, Srbija nema evropsku budu?nost. Vu?i? je bio dovoljno slab i neodlu?an da nastavi Tadi?evu politiku “oslonca na ?etiri stuba”, od kojih su dva – Rusija i Kina – u neobjavljenom, skrivenom ratu protiv SAD i Zapada uopšte.

AVANGARDA: Ne samo da ju je nastavio, nego je, koliko mi se ?ini, predsjednik Vu?i? i dodatno rusifikovao srpsko društvo.

SAMARDŽI?: Vi kao da zaboravljate da se 2012. upravo Srpska radikalna stranka, doduše bez Vojislava Šešelja i Vjerice Radete, vratila na vlast. I to voljom radikalskog bira?kog tela. Od takve politi?ke partije dobili smo koliko smo mogli da o?ekujemo: otvoreno je nekoliko poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, nema krvoproli?a i otvorenog rata sa susedima, još uvek se ne ubijaju politi?ki protivnici. Naravno, ponižavaju se novinari, kao i celo bira?ko telo, sve posredstvom nereda i verbalnog nasilja u Parlamentu. Ponavljam da Vu?i? ni 2012, ni nakon toga, nije imao dovoljno ubedljivu podršku za svoju evropsku agendu, kojoj je iskreno posve?en u onoj meri u kojoj evropski proces ne narušava njegovu politi?ku popularnost. Ipak, danas se suo?ava sa štetom koju mu nanose saradnici koje je sam birao: Aleksandar Vulin, Željko Mitrovi?, Ivica Da?i?, Milorad Vu?eli?… Plus Julovci koji su zaposeli i vlast i opoziciju. Ispade kao da ?itamo nekakav ogavan spisak iz devedeset i neke, zar ne?!

(Tamara Nik?evi?, Avangarda / Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!