NIKOLA SAMARDŽIĆ: Dok Putin preti

11 Apr 2017

Da li će iko odgovoriti Sergeju Železnjakovu, Putinovom Milenku Jovanovu, koji nam vređa decu, s jasnom porukom da bi ih u njegovoj "jedinstvenoj" Rusiji već izgazili kulovi u maskirnim gaćama i ženskim šubarama?

Izbore lišene sadržaja pratili su šuplja retorika i odsustvo bilo koje autentične energije.

Ovo društvo možda zaslužuje više, ali ne uspeva da proizvede. Već sutradan nakon izbora, ova deca su, uhvatila raskoraku ceo politički sistem. Njihovi zahtevi (javni servis, regulatorna tela, predsednica parlamenta), razumni su, demokratski i legitimni. Demokratija nije samo u broju glasova, ona je vladavina institucija nad samovoljom i zaštita svake manjine. Legitimitet je i odnos prema javnom interesu. Anomalije, na koje se odnose studentski zahtevi, dovoljno sam pominjao. (Već su im ubacili ćelavce, i protiv njih i među njih, pa kako se snađu.)

Vučić je najednom dobio korektiv koji zaslužuje, kvalitetniji od opozicije u kojoj ponestaje organizovanih političkih partija i upotrebljivih ideja. Ta deca nisu julovski džeparoši, šizofrenici, narkomani i cinkaroši koji upravljaju huškačko-pornografskim medijima. Nisu botovi s poslaničkih lista. Žalosno je da se nismo pomerili nakon četvrt veka kad se prethodna politička generacija ove dece istovetno obratila jednako provincijalnoj, paranoičnoj Politici, i lažljivom, huškačkom javnom servisu.

Restlovi kampanje? Ko je od Ražnatovića favorit u vrednosnim porukama, Arkan, Ceca ili Veljko? Da li nam sleduju Karići, JUL i fantomi sa “Zida plača”, buvljaka ljudskih duša koji su postavile lombrozovski huligani, da trguju i prete: svi koji bi u Evropu, u NATO, u normalan svet, završiće na sličnoj tezgi žrtava terminalnog Miloševićevog delirijuma.

I da li će iko odgovoriti Sergeju Železnjakovu, Putinovom Milenku Jovanovu, koji nam vređa decu, s jasnom porukom da bi ih u njegovoj “jedinstvenoj” Rusiji već izgazili kulovi u maskirnim gaćama i ženskim šubarama?

Deca nemaju program? Samo da podsetim da smo nas sedmoro, u svojstvu svakodnevnih komentatora, u toku mesec dana kampanje, upozoravali javnost i kandidate (nijedna kandidatkinja, kakav je tek to blam!), da nedostaju planovi, vizije, optimizam. Nijedan kandidat s više od 5% nije imao fokusiranu trasu bilo koje politike koja stručno i racionalno odgovara na dilemu, da li ćemo na Istok ili Zapad, u varvarstvo ili civilizaciju. Izbore smo dočekali podeljeni i zbunjeni.

Uplašeni i od Vučića i od alternativa. “Građanski kandidati” bili su hipnotizirani odsustvom harizme i provincijalnim šovinizmom. “Ugledne javne ličnosti”, glumci, pismi, profesori (100-650), nisu smislili kako ćemo s “javnim preduzećima” i s najmanje tri miliona penzionera i nepismenih u kapitalizam galopirajuće tehnološke revolucije. Zašto su problematične Vučićeve poruke o radnoj etici? Kako će budžet podneti “popuštanje kaiša”? I zašto je Vučićeva svita, u izbornoj večeri, samom pojavom zapretila da će postati uzaludna svaka racionalna podrška koju je upravo on uživao od 2012? Ako je primirio radikalizam svojih, i porazio svaki drugi, a u tome je jedina vrednost ovih izbora, kud će sa ovima s pijedestala, iz izborne noći, koji su mu dihali za ovratnik, uvalili trubače i ukrali izbornu pobedu?

(Danas / Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!