Nikola Kojo: Ponor “nebeskog naroda”

26 Oct 2011

Ali šta može mali jadni film protiv PR agencija koje imaju direktan link sa Bogom i koje daju sebi za pravo da umesto njega obeležavaju krstićem, poput šumara, koja voćka je za seču jer ploda ne rađa, a koja nije.

Do premijere (31. oktobar, Sava centar, 20.30) filma „Parada“ Srđana Dragojevića ostalo je još nekoliko dana, a zapaljiva tema kojom se film bavi već izaziva reakcije. Glumac Nikola Kojo, tumač glavne uloge, tvrdi da ga primitivni komentari dati na slepo niti brinu niti iznenađuju. Zna gde živi, a ovim filmom ekipa je želela da barem nešto promeni.

Za nedelju dana trejler filma „Parada“ videlo je 50.000 ljudi. Većina komentara je iz arsenala „neće nama pederi vršljati po Srbiji“. Brine li vas to?
– Ne brine me. Ja to sve očekujem od zemlje u kojoj živimo i od primitivnog naroda koji jesmo. Pazite, to su komentari ljudi koji ne znaju o čemu se radi u filmu i koji su svoje zaključke doneli na osnovu trejlera i novinskih naslova tipa: „Dragojević pravi film o pederima, Koja igra pedera“ i slično. Pored žutila koje šire štampani mediji, prostakluka koji kulja iz televizora, načina komunikacije koji dolazi iz skupštine i arogancije koju propagiraju crkve, eto ti pune ulice agresivnih besposlenih i besciljnih mladih ljudi, nabijenih testosteronom.

Da li ste u filmu težili nedvosmislenoj poruci da je različitost okej, i da se tu ništa ne sme dirati, ni palicom ni zabranom?
– Naravno. To je osnovna ideja filma. Ali šta može mali jadni film protiv PR agencija koje imaju direktan link sa Bogom i koje daju sebi za pravo da umesto njega obeležavaju krstićem, poput šumara, koja voćka je za seču jer ploda ne rađa, a koja nije. Šta može mali film protiv „velikog“ srpskog političara, kome više nije cilj ni da krade. Došli su neki koji imaju i manje apetite i manje ciljeve. Zadovolje se da imaju vozača, „audi“, sekretaricu, da su pozvani svuda, da se ne predstavljaju kad se rukuju s vama, da im se seljaci uvlače u dupe, da govore svašta a ne kažu ništa i da što manje talasaju. Jer, ako slučajno nešto pogreše i ne dodvore se dobro srpskom primitivcu, nema ni „audija“ ni sekretarice ni novog mandata.

Jeste li imali dilemu da prihvatite ulogu posle one histerije i batina prošle godine?
– Ne. Taj film je u pripremi skoro tri godine. Nisam imao dilemu ni trenutka, jer taj film upravo ima misiju da zaustavi bilo kakve histerije i batine i da dokaže da smo svi isti pod kapom nebeskom. Ja volim da igram u delima koja mogu da promene svest ljudi nabolje. Ovaj film jeste takav.

Kroz kakav preobražaj prolazi vaš lik, od tvrdog momka s ratišta do…?
– Do čoveka koji shvata da smo svi sa svojim različitostima ipak jednaki pred Bogom i da se ljudi ipak dele na ljude i neljude a ne na navijačke grupe, homoseksualce i strejtaše, levake i dešnjake, bate i seke…

U filmu je vaš sin jedan od ćelavaca koji mrze, a da ne znaju zašto to rade? Odakle u generaciji (sedamnae¬stogodišnjaka) toliko iracionalne mržnje?
– Ne znam, mislim da sam dao odgovor na to pitanje, ali se i dalje istinski čudim svemu tome. Kako neko ko se rodio posle završenih svih ratova može da mrzi, na primer, Hrvate? Nije ni bio u Hrvatskoj, ni letovao na Jadranu, ni išao na utakmice protiv Dinama i Hajduka. Ali nije samo ni u međunacionalnoj mržnji stvar. Čitam o maltretiranju i vezivanju pertli oko vrata osmogodišnjim devojčicama u školi. Pa gde je tu to srpsko viteštvo o kojem nam seru decenijama? Gde su tvorci i korisnici „nebeskog naroda“ da stanu pred te mlade ljude i kažu da su sve to neviteške akcije nedostojne nebeskog naroda? Nema ih. Nema ih u skupštini, nema ih u zaboravljenom obrazovnom programu, nema ih u crkvi, a nažalost, nema ih ni u kući. Bojim se da je i moja generacija roditelja podbacila. Da li je podbacila jer je svoje najlepše godine provela pijući benzin, ponižavajući se po redovima u ambasadama, ratujući s komšijama i celim svetom, ne znam. Znam samo da je vreme da se tome stane na put. Svako u svojoj kući, sa svojim detetom. Tačno je da smo kao ovce koje stanu u red za klanje naučeni da gubimo teritorije, ljude, komšije, dostojanstvo… Mehanizam gubljenja i letargija. Nedostatak želje da se bilo šta promeni. Mislim da je kucnuo zadnji čas da se trgnemo i spasemo glave svoje dece i njihove dece i svih generacija koje dolaze. Bilo da je u pitanju spas od palice koja otvara glavu, ili spas od ovih (ranije pobrojanih) koji bi da nam isperu glavu.

Utisak je da ste u nekoj fazi apstinencije od glume? U pozorištu vas dugo nema, a i na filmu ste sve ređe.
– Nije vam dobar utisak. Ima me tačno onoliko koliko treba da ne dosadim (nadam se).

U kakvom filmu biste igrali i bez honorara?
– Ni u kakvom. To je kao da tražite da ne platite hranu u supermarketu. Mogu da vam cepam drva, pomognem u selidbi klavira, mešam malter na mešalici (ako baš nemate za radnika, a dobri smo prijatelji), ali ono od čega živim i za šta sam se školovao ne radim za džabe.

Za premijeru „Šišanja“ tzv. tvrdi momci su se organizovali i sedeli negde u prvim redovima, spremni na akciju, šta god to bilo. Šta mislite o tome?
– Opet kažem, ne obazirem se na to iako trenutno imam i dosta ličnih pretnji. Kad vide film, shvatiće da im je jezik bio brži od pameti.
Ekipa filma „Parada“
Film Srđana Dragojevića „Parada“ premijerno će biti prikazan 31. oktobra (20.30) u Sava centru. U filmu igraju Nikola Kojo, Miloš Samolov, Goran Jevtić, Hristina Popović, Goran Navojec, Dejan Aćimović, Toni Mihajlovski, Nataša Marković, Mladen Adrejević, Relja Popović, Radoslav Milenković, Anita Mančić, Branimir Popović i drugi. Film prati grupu gej aktivista koji pokušavaju da organizuju Paradu ponosa u Beogradu. Kada policija odbije da obezbedi skup, oni se obraćaju Limunu (Nikola Kojo), vlasniku agencije za obezbeđivanje i ratnom veteranu. On kreće da okupi ekipu po zemljama u kojima je ratovao devedesetih… „Parada“ će u bioskopima biti od 3. novembra.

(Blic)

Podelite ovu stranicu!