Nije sve tako crno?

01 Feb 2012

Kada bi se u obzir uzeli svi socioekonomski indikatori, a ne samo prosečna zarada, koja je zapravo kratkoročni statistički pokazatelj, videlo bi se da Vojvodina ne stoji tako loše kako se u poslednje vreme prikazuje

Kada bi se u obzir uzeli svi socioekonomski indikatori, a ne samo prosečna zarada, koja je zapravo kratkoročni statistički pokazatelj, videlo bi se da Vojvodina ne stoji tako loše kako se u poslednje vreme prikazuje. Naime, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavljenim u novembru prošle godine, BDP po glavi stanovnika u 2009. u Vojvodini za 4,8 odsto je ispod proseka Republike, i ona se kao takva, i sa stepenom razvijenosti koji je za oko 80 odsto ispod proseka Beogradskog regiona, svrstava u nedovoljno razvijen region. Time je, moglo se ovih dana čuti, pala na najniže grane od 1918. godine.

To je tačno, ali ne u potpunosti. Naime, nivo BDP-a po glavi stanovnika (u apsolutnoj vrednosti) u 2009. u Vojvodini jeste bio za 4,8 odsto manji od republičkog proseka, ali poređenje s prethodnim periodima nije moguće zbog metodoloških razlika u obračunu bruto domaćeg proizvoda. Takođe, svrstavanje Vojvodine u nedovoljno razvijene regione zavisi od toga na koju odredbu Zakona o regionalnom razvoju se misli, jer se po ranijoj verziji zakona uzimao stepen razvijenosti od 75 posto u odnosu na republički prosek, i Vojvodina je prema tome (2009. godine, pre izmena zakona), spadala u region koji je razvijen, a ne nedovoljno razvijen. Novi, važeći Zakon o regionalnom razvoju stavlja u nedovoljne razvijene regione one gde je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka.

Ako se imaju u vidu preliminarni rezultati regionalnog BDP-a po glavi stanovnika za 2009. i 2010. godinu, za Vojvodinu on iznosi 353.000 dinara, a republički prosek je 371.000. Dakle, vojvođanski BDP je na 4,8 odsto republičkog proseka, što ni u kom slučaju nije 75 odsto. Osim toga, sasvim je netačan pokazatelj da je Vojvodina na 80 odsto ispod Beogradskog regiona, jer je zapravo BDP po glavi stanovnika Vojvodine za 46,9 posto manji od BDP-a Beogradskog regiona. Statistički podaci koji se tiču zarada pokazuju da su one u 2010. u Vojvodini rasle u odnosu na 2009. i da jesu niže kada se govori o Beogradskom regionu ali ne i znatno niže kada se govori o republičkom proseku. U 2010. godini prosek za Vojvodinu iznosio 33.392 dinara, a prosečna zarada u celoj Srbiji je bila 34.142 dinara.

Kako ukazuju u Agenciji za ravnomeran regionalni razvoj Vlade Vojvodine, o stepenu razvijenosti jednog regiona i poređenju s drugim, valjalo bi govoriti na osnovu niza indikatora koji na bolji način oslikavaju taj segment. Valja tu, naime, imati u vidu strukturu rasta BDP-a; konkurentnost koja se meri prema stepenu otvorenosti ili pak zatvorenosti privrede; pokrivenost uvoza izvozom… Pored toga, samo posmatranje BDP-a po glavi stanovnika vrlo površno, ako se pritom nema u vidu i struktura BDP-a.

-Struktura privrede Vojvodine je potpuno drugačija od Beogrda, kao glavnog grada, gde postoji vrlo jak sektor nerazmenljivih dobara, gde je jaka komunalna, obrazovna infrastruktura i najveći broj stranih direktnih investitora je u prvoj fazi odlazio upravo u prestonicu jer je ona imala najveće pretopstavke za ulaganje. Tako su filijale najjačih banaka otišle tamo. Vojvodinu, međutim, razlikuju struktura stranih direktnih investicija i sektorska lokacija jer, sasvim sigurno, polovina tih ulaganja bila je u Vojvodini. Ne samo u kvantitativnom smislu, već i u smislu dobre sektorske lokacije, a to znači da je u sektor razmenljivih dobara, a to su industrija i poljoprivreda, došlo 56,7 posto investicija, a u sektor nerazmenljivih 4,3 posto. A upravo industrija i poljoprivreda su sektori koji garantuju da će se promeniti struktura privrede i struktura izvoza, te da je, prema tim pokazateljima, baš Vojvodina interesantna potencijalna investiciona lokacija – objašnjavaju u Agenciji za ravnomeran regionalni razvoj.

Vojvodina ima i veću pokrivenost uvoza izvozom od Srbije (učestvuje sa 35,4 posto u ukupnom izvozu zemlje), i što je veoma važno, veću stepu otvorenosti koja govori o konkurentnosti. Takođe, treba imati u vidu i razliku između “rasta” i “razvijenosti” jednog područja jer na rast upućuju samo ekonomski pokazatelji, a razvoj podrazumeva i ekološke, i ekonomske, i socijalne indikatore, koji zapravo govore o kvalitetu života, a on se meri takozvanim hjumen divelopment indeksom. Elem, BDP po glavi stanovika nije mera razvoja, nego mera rasta, a po “hjumen divelopment” indeksu Vojvodina je bolje pozicionirana od Srbije.

Ljubica Blitva – Trošić

Podelite ovu stranicu!