Nije sve tako crno?

01 Feb 2012

Kada bi se u obzir uzeli svi socioekonomski indikatori, a ne samo prosečna zarada, koja je zapravo kratkoročni statistički pokazatelj, videlo bi se da Vojvodina ne stoji tako loše kako se u poslednje vreme prikazuje

Kada bi se u obzir uzeli svi socioekonomski indikatori, a ne samo prose?na zarada, koja je zapravo kratkoro?ni statisti?ki pokazatelj, videlo bi se da Vojvodina ne stoji tako loše kako se u poslednje vreme prikazuje. Naime, prema zvani?nim podacima Republi?kog zavoda za statistiku, objavljenim u novembru prošle godine, BDP po glavi stanovnika u 2009. u Vojvodini za 4,8 odsto je ispod proseka Republike, i ona se kao takva, i sa stepenom razvijenosti koji je za oko 80 odsto ispod proseka Beogradskog regiona, svrstava u nedovoljno razvijen region. Time je, moglo se ovih dana ?uti, pala na najniže grane od 1918. godine.

To je ta?no, ali ne u potpunosti. Naime, nivo BDP-a po glavi stanovnika (u apsolutnoj vrednosti) u 2009. u Vojvodini jeste bio za 4,8 odsto manji od republi?kog proseka, ali pore?enje s prethodnim periodima nije mogu?e zbog metodoloških razlika u obra?unu bruto doma?eg proizvoda. Tako?e, svrstavanje Vojvodine u nedovoljno razvijene regione zavisi od toga na koju odredbu Zakona o regionalnom razvoju se misli, jer se po ranijoj verziji zakona uzimao stepen razvijenosti od 75 posto u odnosu na republi?ki prosek, i Vojvodina je prema tome (2009. godine, pre izmena zakona), spadala u region koji je razvijen, a ne nedovoljno razvijen. Novi, važe?i Zakon o regionalnom razvoju stavlja u nedovoljne razvijene regione one gde je stepen razvijenosti ispod republi?kog proseka.

Ako se imaju u vidu preliminarni rezultati regionalnog BDP-a po glavi stanovnika za 2009. i 2010. godinu, za Vojvodinu on iznosi 353.000 dinara, a republi?ki prosek je 371.000. Dakle, vojvo?anski BDP je na 4,8 odsto republi?kog proseka, što ni u kom slu?aju nije 75 odsto. Osim toga, sasvim je neta?an pokazatelj da je Vojvodina na 80 odsto ispod Beogradskog regiona, jer je zapravo BDP po glavi stanovnika Vojvodine za 46,9 posto manji od BDP-a Beogradskog regiona. Statisti?ki podaci koji se ti?u zarada pokazuju da su one u 2010. u Vojvodini rasle u odnosu na 2009. i da jesu niže kada se govori o Beogradskom regionu ali ne i znatno niže kada se govori o republi?kom proseku. U 2010. godini prosek za Vojvodinu iznosio 33.392 dinara, a prose?na zarada u celoj Srbiji je bila 34.142 dinara.

Kako ukazuju u Agenciji za ravnomeran regionalni razvoj Vlade Vojvodine, o stepenu razvijenosti jednog regiona i pore?enju s drugim, valjalo bi govoriti na osnovu niza indikatora koji na bolji na?in oslikavaju taj segment. Valja tu, naime, imati u vidu strukturu rasta BDP-a; konkurentnost koja se meri prema stepenu otvorenosti ili pak zatvorenosti privrede; pokrivenost uvoza izvozom… Pored toga, samo posmatranje BDP-a po glavi stanovnika vrlo površno, ako se pritom nema u vidu i struktura BDP-a.

-Struktura privrede Vojvodine je potpuno druga?ija od Beogrda, kao glavnog grada, gde postoji vrlo jak sektor nerazmenljivih dobara, gde je jaka komunalna, obrazovna infrastruktura i najve?i broj stranih direktnih investitora je u prvoj fazi odlazio upravo u prestonicu jer je ona imala najve?e pretopstavke za ulaganje. Tako su filijale najja?ih banaka otišle tamo. Vojvodinu, me?utim, razlikuju struktura stranih direktnih investicija i sektorska lokacija jer, sasvim sigurno, polovina tih ulaganja bila je u Vojvodini. Ne samo u kvantitativnom smislu, ve? i u smislu dobre sektorske lokacije, a to zna?i da je u sektor razmenljivih dobara, a to su industrija i poljoprivreda, došlo 56,7 posto investicija, a u sektor nerazmenljivih 4,3 posto. A upravo industrija i poljoprivreda su sektori koji garantuju da ?e se promeniti struktura privrede i struktura izvoza, te da je, prema tim pokazateljima, baš Vojvodina interesantna potencijalna investiciona lokacija – objašnjavaju u Agenciji za ravnomeran regionalni razvoj.

Vojvodina ima i ve?u pokrivenost uvoza izvozom od Srbije (u?estvuje sa 35,4 posto u ukupnom izvozu zemlje), i što je veoma važno, ve?u stepu otvorenosti koja govori o konkurentnosti. Tako?e, treba imati u vidu i razliku izme?u “rasta” i “razvijenosti” jednog podru?ja jer na rast upu?uju samo ekonomski pokazatelji, a razvoj podrazumeva i ekološke, i ekonomske, i socijalne indikatore, koji zapravo govore o kvalitetu života, a on se meri takozvanim hjumen divelopment indeksom. Elem, BDP po glavi stanovika nije mera razvoja, nego mera rasta, a po “hjumen divelopment” indeksu Vojvodina je bolje pozicionirana od Srbije.

Ljubica Blitva – Troši?

Podelite ovu stranicu!