Nevidljivi ljudi iz Velikog rita

17 Dec 2015

Čekaju na dokumente i osnovna prava već 16 godina

Rifa Džemailj (52) sa Kosova, iz opštine Lipljan, stigao je u novosadsko prigradsko naselje Veliki rit 1999. godine. Kako priča, kada je posle Kumanovskog sporazuma na Kosovo došao KFOR, on je sa svojom porodicom pobegao pod pritiscima Albanaca koji su ih smatrali za saveznike Srba. U Novom Sadu ih je dočekalo stanovništvo koje ih se, kaže Džemailj plašilo, a neretko su tih prvih godina trpeli i maltretiranje policije.

Kada je došao u Srbiju sa radnom knjižicom (još iz vremena stare Jugoslavije) na kojoj pod odeljkom “nacionalnost” piše “Šiptar”, bilo je izvesno da neće biti prihvaćen ni sa ove strane. Dokumenti, pre svega izvodi iz matične knjige rođenih, na Kosovu su mu spaljeni, a zbog nesaradnje Beograda i Prištine našao se u bezizlaznoj situaciji. On je sa svojom prodicom i velikom većinom svojih komšija i posle toliko godina pravno i dalje nevidljiv čovek. Ne može da dobije posao ili socijalnu pomoć, a svaku posetu lekaru mora debelo da plati jer nema zdravstveno osiguranje. Problem većine stavnovnika Velikog rita, najvećeg slam naselja u Srbiji, jeste što ne mogu da dobiju prebivalište jer žive na zemljištu koje je u vlasništvu Grada Novog Sada. Međutim, našeg sagovornika muči još i dodatan problem koji mu je stvorio ni manje ni više nego – pravopis.

“Neverovatno, ali je tako. Na ličnoj karti koju mi je izdala policijska stanica u Nišu slovo “Lj” u mom prezimenu je zamenjeno sa “L”. Ja sam trebao da budem Džemailj, a ne Džemail kako su mi napisali u na ličnoj karti. Sad mi se lična karta ne slaže ni sa jednim drugim dokumentom koje pokušavam da izvadim i dobijem sa Kosova. Imam problem sa decom kada idem u policiju jer ispada da ona nisu moja. Tako da mi je za njih još komplikovanije da izvadim dokumenta”, priča Džemailj.

Veliki rit2

“Nevidljivi čovek može da živi jedino ‘od kante'”

Ima pet sinova i dve kćeri, te desetoro unučića. Kako dodaje, boji se da bi mogao ostati bez maloletnih članova svoje porodice, jer trenutno po tumačenjima zakona ove države on nema niti decu, niti unučiće. Ono što ga rastužuje u svemu nekad ga na trenutak i gorko uteši, jer koliko nadležne ne zanima život ovih ljudi, toliko je i on sigurniji da bez dece ostati neće. Džemailj je završio 4. stepen rudarskog smera, bio je zaposlen na Kosovu kao rudar. Nekada je imao dve kuće, a danas kako kaže, kao nevidljivi čovek može da živi jedino “od kante”, u nečemu što samo liči na kuću.

“Nismo imali gde da spavamo kada smo došli u Novi Sad. Znamo da je zemljište državno, ali nemamo gde. Stalno čujemo kako ovo treba da se ruši. Ipak ovde ima nekoliko stotina kuća i ne znam gde bi svi ti ljudi trebalo da odu. Živeo sam lepo na Kosovu. Ovde su uslovi katastrofa. Tamo su mi kuće porušene, samo mi je plac ostao. Pokušao sam dva puta i da se vratim, ali niša od toga. Moje zemljište je zagrađeno, a komšije koje su ga otele mi prete”, dodaje on.

Ipak, na Kosovo bi se vratio kada bi tamo mogao da obnovi svoju kuću, jer želi da živi na svojoj zemlji. No, zbog nefunkcionisanja odnosa Beograda i Prištine za sada može samo da živi na gradskoj zemlji kao nevidljivi čovek bez osnovnih prava.

“Ne osećam se više ni kao Rom, ni Aškalija, ni Albanac, ni Srbin, nego kao ‘neko drugi’. To je ono što se moglo poslednje zaokružiti na popisu stanovništva u staroj Jugoslaviji kada bi vas pitali za nacionalnost”, dodaje naš sagovornik.

Prema nezvaničnim procenama, u Velikom ritu živi više od 3.000 ljudi, od kojih je čak 80 odsto poreklom sa Kosova i sa krajnjeg juga Srbije.

Sličan put od odlaska sa Kosova do dolaska u Novi Sad i Veliki rit, gde je jedan od nevidljivih ljudi, ima i Bujar Hadži. Zbog toga što nema gde da se prijavi, ne može da dobije zdravstveno osiguranje, da se prijavi na spisak Nacionalne službe za zapošljavanje ili da prima socijalnu pomoć.

“Godinama se žalim Centru za socijalni rad i policiji, ali ništa od toga. Sa svoje 32 godine ostao sam bolestan. Imam problema sa srcem i kičmom. Povređen mi je kičemi stub, odnosno pršljen i moram na operaciju, ali mi ne daju jer nemam zdravstvenu knjižicu. Nekada me bol ne pušta po nekoliko dana, samo ležim i jaučem”, očajan je Hadži. Živi sa mlađim bratom i ocem koji je teško bolestan. Trenutno mu je najveća briga u životu da oca nekako smesti u Institut za onkologiju Vojvodine.

“Moj otac Naser ima rak i već je duže vreme u jako teškom stanju. Neće da ga operišu jer nema zdravstvenu, kao ni ja. Nekoliko puta sam mu plaćao boravak u bolnici ali više ni dinara nemam, pogotovo za operaciju, to su ogromne pare za nas. Imam osećaj kao da nas ubijaju namerno. Više neće ni u hitnoj da nas pregledaju – dodaje naš sagovornik.

Hadži je došao sa Kosova 1999. godine, do dokumenata u Kosovu polju gde je živeo kaže ne može da dođe, rekli su mu da ih više nema. Već 15 godina pokušava da dobije prebivalište u Novom Sadu. Na Kosovo kaže neće da se vrati jer tamo za njega više nema normalnog života.

“Ujak mi je bio policajac i mislim da je za mene priča sa Kosovom završena. Nema šanse da me tamo prime nazad. Ako nešto skupim ili recikliram od toga i preživim. Mlađi brat nam pomaže i puno radi, da njega nema teško bi nam bilo”, priča Hadži.

Veliki rit3

U Velikom ritu neimunizovano 99 odsto stanovništva

Podaci projekta koje je sprovela gradska uprava pod nazivom “Info mreža – statistička baza podataka o stanovništvu naselja Veliki Rit” pokazali su katastrofalnu socijalno–zdravstvena mapu njegovih žitelja. Neimunizovano je skoro 90 odsto ljudi, a knjižicu poseduje svega 7 odsto stanovnika.

Dijana Malbaša koja se u Novosadskom humanitarnom centru (NSHC) godinama bavila pravnom pomoći i najviše pokušavala da reši probleme ovih ljudi, kaže da su institucije malo šta uradile da im pomognu. U slučajevima nevidljivih građana iz Velikog rita, konkretno, skoro ništa.

“Poslednje što se pokušalo uraditi to je naše obraćanje u avgustu mesecu kada smo tražili sastanak sa policijom i gradom. No, grad uopšte nije odgovorio na našu molbu. Zahtevali smo da Novi Sad da saglasnost da se ljudi prijavljuju na privremenu adresu BB Veliki rit, jer je to gradsko zemljište, pa bi i policija tako odobrila prijavu prebivališta”, objašnjava Malbaša. Posle su ih iz policije obavestili kako neće biti moguće prijavljivanje ni na BB adresu, a predstavnici grada na sastanak nisu ni došli, nego samo policajci. Tako je sve ostalo tamo gde je i bilo – nigde. Ona je pokušala i na drugi način da prijavi ove ljude na adresu u Velikom ritu. Jedno od rešenja je bilo da se svi prijave na neko privatno preduzeće koje se nalazi u ovom delu grada. Našli su jedno, ali kako u katastru nisu mogli da odrede kućni broj tog objekta i ta inicijativa je propala.

“Ti ljudi već godinama ne mogu da dobiju zdravstvenu knjižicu, jednokratnu pomoć, ne mogu da se hrane u narodnoj kuhinji ili da se prijave na biro. Svi nadležni znaju za taj problem, pa iako je potrebno samo malo volje i zeleno svetlo grada da dobiju prebivalište, ništa se ne dešava. Jednostavno nema političke želje da se to reši. Jer, kako je moguće da svi građani Depresije budu prijavljeni na jednu adresu, a građani Velikog rita to ne mogu”, pita se naša sagovornica.

Grad: Začarani krug 

Novi Sad

Nikola Ćirović: Čeka se da Srbija usvoji Nacionalnu strategiju za Rome

Nikola Ćirović, član Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci grada Novog Sada kaže da je ovaj plan gotov, ali da se čeka da Srbija donese Nacionalnu strategiju za Rome.
“Država upravo završava strategiju posle čega ćemo i mi usvojiti naš lokalni plan. Očekujem da to bude sad u januaru. Mogli smo mi plan i ranije doneti kao neke druge lokalne samouprave, ali bez nacionalne strategije nemamo novce i mogućnost da ga realizujemo. Nema lakog rešenja za probleme ljudi u Velikom ritu. Već tokom sledeće nedelje biću na sastanku sa predstavnicima policije kako bi došli do rešenja”, izjavio je Ćirović. Dodao je da trenutno ne zna tačno kako će rešiti ovaj problem, jer po Zakonu o prebivalištu i boravištu ne mogu svi da se prijave na jednu adresu, pa je sve u začaranom krugu. Ali kaže da volje ima i da će ljudi do svojih ličnih karti i osnovnih prava uskoro doći.
“Najlakše bi bilo da na jednu adresu može da se prijavi njih sto, ali to je kršenje zakona. Mi smo stalno na terenu pa znamo kako ti ljudi teško žive. Drugima su puna usta inkluzije, a ne znaju koliko je to spor i težak proces”, zaključio je Ćirović.

Grad je Akcioni plan za poboljšanje uslova života stanovnika Velikog rita doneo 2013. godine. On sadrži niz mera koje bi trebalo da reše različite komunalne, zdravstvene, statusne i druge probleme, od ulične rasvete do čišćenja smeća. No, jedino što je konkretno do sada urađeno je posipanje tucanika na ulice i organizovanje grupnog lekarskog pregleda.

Novi Sad je još 2011. godine angažovao nevladine organizacije da urade Akcioni plan za unapređenje položanja Romkinja na teritoriji grada. Kako od njegove primene nije bilo ništa, poslednje informacije iz Gradske kuće otkrivaju da je pre godinu dana Gradska uprava za socijalnu i dečju zaštitu na osnovu ovog nacrta počela da pravi Lokalni akcioni plan za Rome na području Novog Sada. On bi (valjda) trebalo da sadrži i predloge za rešavanje problema prebivališta građana Velikog rita.

Aleksandar Latas (Autonomija) 

grb_vojvodinaTekst “Nevidljivi ljudi iz Velikog rita” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.